Godina izdanja: 2004
ISBN: 9958-717-32-8
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Akutagawa, Ryûnosuke
Naslov Rashômon i druge priče / Ryûnosuke Akutagawa ; prijevod s japanskoga i pogovor Vladimir Devidé
Ostali naslovi Rashômon
Vrsta građe kratka proza ; odrasli, opća (lijepa književnost)
Jezik hrvatski
Godina 2004
Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Civitas, 2004 (Ljubljana : Mladinska knjiga)
Fizički opis 141 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Devidé, Vladimir
Zbirka ǂBiblioteka ǂDani
(meki uvez)
Napomene Bilješka nekom starom prijatelju : (Akutagawino oproštajno pismo): str. 129-130
Pogovor: str. 131-140
Bilješka o autoru na presavitku prednjeg kor. lista

I dok je Akira Kurosawa svojom maestralnom ekranizacijom priča `U lugu` i `Rashomon` stekao zasluženu svetsku slavu, izvornici (priče i njihov autor) ostali su gotovo nepoznati široj javnosti. Ryunosuke Akutagawa počekom 20. veka smatran je najvećim i najučenijim japanskim piscem. Iza sebe je ostavio 200 priča, eseja i kritika, a ovde je predstavljen manji izbor.


Rjunosuke Akutagava (1892–1927) jedan je od najznačajnijih japanskih pisaca. Rođen je u Tokiju i ceo svoj život proveo je u glavnom gradu Japana. Još u njegovom detinjstvu majka mu je duševno obolela, te je dečaka usvojio i othranio ujak Akutagava Mićijaki, čije je prezime Rjunosuke i nosio.

Pripovetku „Pakao“ („Jigokuhen“, 1918) Akutagava je napisao upravo u tom duhu − u pozadini stare priče leži brižljivo osmišljena psihološka studija. U žiži je važno pitanje, na koje je nemoguće dati konačan odgovor: da li se za stvaranje savršenog umetničkog dela, kao neophodan preduslov obavezno mora javiti umetnikova opsesija svojim radom i stavljanje umetnosti ispred ljudskosti i ispred života, kako sopstvenog, tako i života svojih najbližih. Mračna atmosfera, tajanstvenost i stravične scene u jednoj od najčuvenijih Akutagavinih pripovedaka, na čitaoca ostavljaju snažan utisak.

Pripovetka „Rašomon” („Rashomon”, 1915) četvrta je Akutagavina objavljena pripovetka, kojom je obezbedio svoje mesto u književnim krugovima. Smatra se temeljom Akutagavinog stvaralaštva iz prve razvojne faze jer predstavlja prototip njegovih kasnijih pripovedaka sa istorijskim motivima. Sâm pisac je bio tako zadovoljan ovim ostvarenjem, da je svojoj prvoj zbirci od četrnaest pripovedaka dao naslov Rašomon. Glavni junak je siromašni sluga, koji obuzet gnevom i egoizmom zaboravlja na pravdoljubivost i postaje ono čega se ranije duboko gnušao. U ovoj pripoveci javlja se problem odnosa dobra i zla, koji u čoveku postoje istovremeno kao dve međusobno neodvojive strane ljudske duše.

I pripovetka „U čestaru” („Jabu no naka”, 1922) zasniva se na motivima iz zbirke Konđaku monogatari. Kada je objavljena u časopisu Nova struja (Shincho), kritičari su se našli jedinstveni u oceni da naročito u njoj do izražaja dolazi odstupanje od originalne fabule i piščeva stvaralačka kreativnost. U priči je jedan događaj, viđen očima više ljudi, prikazan sa različitih aspekata. Nepodudarnosti različitih iskaza nagoveštavaju složenost i zamršenost ljudskih misli i emocija. Na osnovu motiva iz pripovetke „U čestaru ”, ali i prethodne priče „Rašomon”, nastao je film Rašomon, čuvenog japanskog režisera Akire Kurosave.