ISBN: -
Godina izdanja: 2000
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Naslov: Nema nafte, Mojsije
Autor: Efraim Kišon
Izdavač: Zemun : Book ; Novi Beograd : Marso
Pismo: ćirilica
Br. strana: 209
Format: 19 cm
Povez: meki sa klapnama

Knjiga je u celosti (korice, listovi, povez) veoma lepo očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju`; pri kraju knjige, vrhovi listova u gornjoj margini blago zatalasani.

Zbirka Kišonovih humoreski na različite teme - svi tekstovi su naravno začinjeni neodoljivim humorom Efraima Kišona.

Prikaz knjige možete da pročitate ukoliko drugu sliku uvećate do pune veličine.

POGLEDAJTE i ostale knjige od istog autora koje trenutno imam u ponudi: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=efraim+ki%C5%A1on&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=bebaimoca&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi

Najpoznatiji i najprevođeniji izraelski autor Efraim Kišon preminuo je 2005. god. u svom domu u Švajcarskoj, u 80. godini života. Ova vest je obišla čitavu planetu i rastužila mnoge koji su čitali radove ovog satiričara, jedinstvenog po svome stilu, pričama u kojima se mogu prepoznati svi iako je on `na tapet` svog `suvog i urbanog humora` često stavljao običan život u Izraelu, uključujući svoje najbliže okruženje pa i sebe. Kišon je zapravo čitaocu nudio ogledalo u kojem on može da pronađe mnogo toga sa čime može da se poistoveti.Rođen je 23. avgusta 1924. u mađarskoj prestonici Budimpešti, pod imenom Ferenc Hofman. Preživeo je strahote nemačkih logora u Drugom svetskom ratu, između ostalog i trenutak kada je jedan nemački oficir poređao Jevreje u red i ubijao svakog desetog. Kišon je uspeo da na kraju pobegne iz logora Sobibor. Kasnije će o tom iskustvu napisati: `Napravili su grešku - ostavili su jednog satiričara živog`. Posle Drugog svetskog rata imigrirao je u Izrael (1949), i počeo da piše političku i socijalnu satiru, prvo u novinama (dnevne članke za list Maariv pisao je neprekidno 30 godina), a potom u knjigama koje su se bavile životom u novoj jevrejskoj državi. Efraim Kišon postaje 1949, zapravo, on je još 1945. promenio prezime u Kišont, ali je `konačno` ime dobio od izraelskog imigracionog službenika koji ga je `krstio` Efraim Kišon. Publiku osvaja već prvom knjigom `Osvrnite se gospođo Lot`, a uspesi slede preko `Nojeve barke, turističke klase`, ili `Tako nam je žao što smo pobedili!`, u kojoj se pozabavio `šestodnevnim ratom iz 1967. godine` koji je tada već bio kritikovan u nekim delovima Evrope.