ISBN: Ostalo
Godina izdanja: K4
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U dobrom stanju!

Izdavač: Svetovi - Novi Sad, Dobra vest - Novi Sad,
1991. god.
Broširan povez, 17,5 cm.
455 str.

Roman o sazrevanju mladića u procepu između militarističke discipline i razuzdane čulnosti i seksualnog oslobađanja.

U razvoju bilo koje moralne snage postoji takav rani stupanj u kome ona slabi dušu, tako da njeni koreni u svom traženju moraju najpre ići u dubinu i prekopati tlo koje zatim treba da ojačaju - zbog čega mladi ljudi, pred kojima se nalazi velika budućnost, obično imaju prošlost punu poniženja.

Terlesova sklonost određenim raspoloženjima bila je prvi nagoveštaj onog duševnog razvoja koji se kasnije ispoljio kao neobičan dar. Naime, njega je kasnije doslovno ophrvala jedna specifična osobina. On je zatim bio prinuđen da na događaje, ljude, stvari, pa i na sebe samog gleda tako da je pri tome imao osećanje neke nerazmrsive zamršenosti i nekog neobjašnjivog srodstva, koje se nikad nije moglo opravdati. Oni su mu izgledali do opipljivosti razumljivi, a da se ipak nisu mogli potpuno pretvoriti u reči i misli. Između događaja i njegovog ja, čak između njegovih sopstvenih osećanja i nekog unutrašnjeg ja, koje je težilo da naiđe na razumevanje, uvek je ostajala neka granica, koja je poput vidikove linije bežala ispred njegovog traganja što joj je on više prilazio. Štaviše, ukoliko je on mislima podrobnije obuhvatao svoja osećanja, utoliko je, u isto vreme, izgledalo da ona postaju sve više tuđa i nerazumljiva, tako da više nije ni izgledalo da se ona udaljuju od njega, već kao da se on udaljuje od njih, a da se ipak nije mogao osloboditi iluzije da im se približuje.

Ova čudna, teško shvatljiva protivrečnost kasnije je ispunila dugu stazu njegovog duhovnog razvoja; izgledalo je kao da ona teži da unese razdor u njegovu dušu i dugo ju je ugrožavala kao njen najakutniji problem.

Težina te borbe ponekad je popuštala, ali samo zbog čestog, iznenadnog umora, dok je istovremeno već izdaleka plašila Terlesa čim bi, zbog nekog problematičnog, neobičnog raspoloženja kao ovo maločas, nešto od toga naslutio. On je tada sam sebi izgledao bespomoćan kao zarobljenik, kao neko ko je digao ruke od svega, neko ko se otuđio od sebe koliko i od drugih; najradije bi vrisnuo zbog praznine i očajanja, a umesto toga on se gotovo okretao od toga ozbiljnog, izmučenog, punog iščekivanja i umornog čoveka, prema svom unutrašnjem biću, i još uplašen od upornog odricanja, ali već oduševljen njegovim toplim, grešnim dahom, stao je osluškivati šaputave glasove svoje usamljenosti.

Robert Muzil (nem. Robert Musil, 1880 — 1942) je bio austrijski inženjer, pisac, esejista i dramaturg. Pripadao je pokretu modernizma.

Njegovo najpoznatije delo je dugi nedovršeni roman u tri knjige „Čovek bez svojstava“ (Der Mann ohne Eigenschaften). Robert je pisao ovaj roman 20 godina. „Čovek bez svojstava“ je jedan od najuticajnijih romana 20. veka.