Godina izdanja: 22. mart 2019.
Format - 13x20 cm
Povez - Mek
Pismo - Latinica
Izdavač: Laguna
Autor: Maja Lalević Piščević
EAN: 9788652132454
Morala je da ode u Njujork, da bi se vratila sebi.
Znala je to.
Ali nije znala šta je tamo čeka.

Ovo je Njujork. Dopuštam mu da me zadivi. Čudno je biti ovde. Slušao sam o ovom gradu i gledao ga na filmu otkad pamtim. Sada sam prvi put siguran da postoji. Erlend Lu, Naivan. Super.

Godinama smo u Nedeljniku tragali za kolumnistkinjom. Ali, već u prvom tekstu Maje Piščević usledilo je iznenađenje. Odmah je uspela ono što mnogima ne uspe za ceo život da gane čitaoce. Nismo dobili kolumnu, već pisca. Brzo sam shvatio da smo svedoci romana u nastajanju. Ženski Kapor u Njujorku! I to 2016. Može li bolje? Veljko Lalić, glavni urednik Nedeljnika

Neko je rekao: Nežnost je bit življenja. Ova knjiga to potvrđuje. Beograd je zaslužio ovakvu knjigu. Ona je doprinos otkrivanju tajne zašto se Beograd toliko i tako voli i zašto se ne da ostaviti ni zbog jednog Njujorka. Jagoš Marković

Ovo nije vodič za snalaženje u Njujorku, ovo je vodič za put ka sebi. Na povratne karte na liniji BeogradNjujorkBeograd po povoljnijoj ceni od ove knjige. Kako bi to na 97. stranici rekle Hana i Joja: U Njujorku si stranac samo ako se ti tako osećaš. Isto važi i za Beograd. Olja Bećković

U mladosti, Njujork nam je uvek bio neki metafizički Beograd u koj se događala naša paralelna stvarnost. Sve njujorške priče, parkovi, kvartovi ili umetnici bili su neizreciv deo naših ljubavi, pesama i priča. Nije bilo potrebno živeti tamo, Njujork je bio literarni obrazac u nama. Onda je prošla ta mladost i zamenila ju je stvarnost, u kojoj je Njujork postao grad u koji se Maja odselila. I u koj je napisala jedan divan, ličan i tajanstven dnevnik preobražaja. Pišući o Njujorku, Maja piše, meni se čini, o Beogradu koji više ne postoji. Srđan Šaper

Likovi koji ispunjavaju ovu suptilnu i zanosnu njujoršku slikovnicu toliko su fantastični da autorku gotovo smatram dužnom da nam ne uskrati roman ili scenario o njihovim sudbinama. Želimir Žilnik