Godina izdanja: 2025.
Format - 12x19 cm
Povez - Mek
Pismo - Ćirilica
Izdavač: Banatski kulturni centar
Autor: Radovan Vlahović
EAN: 9788660296858
Zbirka pripovedaka „Zaratustrin ples nad Jugoslavijom&rdquo Radovana Vlahovića predstavlja višeslojno prozno delo u koj se obrađuju te različitih sudbina ljudi sa prostora Banata, i to kroz prizmu savrene istorije, filozofije, sna i vizije. Ovo nije samo knjiga priča, već i literarno svedočanstvo o propadanju ljudskih ideja i vizija na už planu i države i jednog naroda na šir. Vlahovićev rukopis odlikuje postmoderna struktura. U njegovim pričama se ukršta stvarno i fantastično, javljaju se hibridni žanrovski oblici, nezaobilazni su ironija, intertekstualnost i filozofska zapitanost nad vrenom u kom živimo. Junaci često deluju kao izdanci jedne slomljene stvarnosti u kojoj se mešaju religijski, mitski i istorijski obrasci. Jezik je gust, poetizovan, i meditativan, sa čestim aluzijama na Ničea, Dostojevskog, biblijske figure i kulturne simbole balkanskog prostora. Autor na vešt način prelazi između dva sveta – kod čitaoca stvara osećaj da je u isto vre reč o izmišljenim književnim likovima ali i da su oni veoma stvarni, te da se o njima piše hronika. Kroz zbirku priča se postavljaju pitanja: Šta je ostalo od Jugoslavije ne samo kao države, već kao ideje o zajedništvu, kulturi, čoveštvu? Kakvi su to ljudi koje on deklariše kao čobane? I da li ljudske sudbine moraju teći „iščašenim“ tokovima ili se mogu vratiti na pravi put? Vlahović ne nudi jednostavne odgovore. On piše kao svedok, ali i kao pesimistični prorok, koji se kroz aluziju na Zaratustru pita – ima li života posle sloma (moralnog, istorijskog, ljudskog)?– Vanja KovačevićIpak, ovoga puta zaustavićo se na jednom od mogućih pitanja i budućim tumačima ostaviti u amanet da rastumače da li je poruka „Zaratustrinog plesa nad Jugoslavijom&rdquo proročka i ima za cilj da nam sugeriše da će se ubrzo pojaviti barbarogenije koji će balkanizovati Evropu? Ili se pak on već pojavio? Možo li prepoznati čoveka koji danas igra ulogu barbarogenija? Ko su današnji glumci koji igraju sporedne uloge u komadima od nacionalog značaja? Ko su umetnici koji imaju potrebu da budu budni i da pevaju? I je li lepo pevanje staraca nešto što nam može pomoći i podariti mudrost ili je pak reč o ironičnoj konstataciji koja ukazuje na nepravedno potiranje mladosti, njene veličine i snage? Naposletku, možda i najvažnije: hoće li barbarogenije zauvek ostati samo književni lik ili je moguće njegovo ovaploćenje u realnosti? – Msr Milana Poučki