ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Godina izdanja: Tv

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fali rikna. Sve ostalo uredno! Na nultoj stranici ima zalepljen zeleni papir.

Čitanka godišnjih doba - Proleće
Dobrica Erić
Ilustracije - Ida Ćirić
Zajedničko izdanje BIGZ, Nolit, Prosveta, `Vuk Karadžić`, Beograd, 1979.



Dobrica Erić (Donja Crnuća, 22. avgust 1936 — Beograd, 29. mart 2019) bio je srpski dramski pisac i pesnik.[1]

Bio je član Udruženja književnika Srbije i mnogih drugix udruženja, između ostalog i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, gde se nalazi i deo njegove zaostavštine, u okviru Zbirke književnika Dobrice Erića.

Biografija
Rođen je 22. avgusta 1936. godine u Donjoj Crnući, pored Gornjeg Milanovca. Roditelji Miloš i Radmila bili su poljoprivrednici. Završio je četiri razreda osnovne škole u selu Vraćevšnici.[1]

Autor je nekoliko romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu. Zaslužni je umetnik grada Beograda. Prvu zbirku pesama objavio 1959. godine, a kasnije još više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica itd. Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na strane jezike. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[2]

Bio je urednik časopisa Raskovnik (sa Dragišom Vitoševićem), Poletarac Duška Radovića, glavni urednik Izdavačke kuće Nolit.[3]

Bio je domaćin Dragačevskog sabora u Guči 2013. godine.[4]

Preminuo je u 29. marta 2019. godine, u 83. godini, u Beogradu.[5][6][7][8][9] Sahranjen je u rodnom mestu, na seoskom groblju u Donjoj Crnući.



Ida Ćirić (Beograd, 3. mart 1932 — Beograd, 2007, rođena Vučković, kršteno ime Ivanka) bila je važna srpska ilustratorka za decu. Osim ilustracije, njeni interesi bili su oprema knjige, kolaž i objekti od papir-mašea. Ilustrovala je više od 50 knjiga, brojne naslovne strane knjiga i ilustracije za časopise.[1]

Dobila je 12 nacionalnih nagrada za ilustraciju. Priredila je šest samostalnih izložbi.

Biografija
Njen otac Svetislav Vučković (1902–1973) bio je elektromašinski inženjer i pre Drugog svetskog rata jedan od starešina Sokolskog pokreta. Majka Slavka (1903–1983) bila je profesor gimnastike na Državnom institutu za fiskulturu, DIF (sada Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja). Njen stariji brat dr Vladan Vučković (1928–2006) bio je inženjer i profesor na Elektrotehničkom fakultetu, a mlađi Dragan Vučković (1930–1998) saobraćajni inženjer i višestruki šampion Jugoslavije u auto-reliju.

Tokom studiranja na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu upoznala je svog budućeg supruga Miloša Ćirića (1931–1999), sa kojim će dobiti dva sina, Rastka (1955) i Vukana (1959). To je začetak umetničke porodice Ćirić, u kojoj danas već deluje i treća generacija likovnih stvaralaca.

Posle diplomiranja, Ida i Miloš Ćirić rade i izlažu zajedno. Ida se potom specijalizuje za dečju ilustraciju kojom će se neprekidno baviti tridesetak godina, do kraja 1980-ih, obeleživši ceo jedan period svojom karakterističnom stilizacijom figura i bogatim koloritom. Diplomirana istoričarka umetnosti Vesna Lakićević u svom tekstu kaže: „Ida Ćirić je tokom četiri decenije delovala kao ilustrator i ostvarila rezultate bez kojih se ne može steći prava slika o razvoju ilustracije u Srbiji druge polovine 20-tog veka.“

Idine stilizovane i optimistične ilustracije za decu, prepune jarkih boja odgajile su generacije dece. Koristila je tehnike kao što su flomasteri u boji, lavirane tuševe koje su omogućavale intenzivan kolorit i vedar emotivni naboj. Njene crno-bele ilustracije imaju čitak i jak grafizam koji po energiji nimalo ne zaostaje od Miloševog.

Tek se na njenoj posthumnoj retrospektivnoj izložbi, u Muzeju primenjene umetnosti 2009. godine, mogao sagledati njen bogat opus u svojoj raznovrsnosti žanrova, likovnih pristupa, tehnika.