ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Godina izdanja: xxxx

BOŠKO LOMOVIĆ VIDOVITA ANA ILI ZAŠTO SMO UKRALI MAGARCA
Tvrdi povez
Izdavač Bookland


Награде и признања
Извори
Спољашње везе
Бошко Ломовић

Чланак
Разговор

Ћир./lat.
Читај
Уреди
Уреди извор
Историја

Алатке
С Википедије, слободне енциклопедије
Бошко Ломовић
Датум рођења 1944.
Место рођења Брезна
Србија
Бошко Ломовић (Брезна, 1944) српски је професор српскохрватског језика и књижевности народа Југославије, а по занимању новинар и књижевник, који је до сада објавио преко 20 збирки песама за децу и одрасле, романа и приповедака. У Србији и другим земљама бивше Југославије освојио је чак 160 награда. Радио драме су му емитоване на Радио Београду и Загребу. Песме и приче су му објављене у листовима и часописима на словачком, јерменском, румунском, бугарском, македонском, турском, енглеском (у Индији) и мађарском језику.[1][2]

Књижевност
поезија за одрасле:

Сенке времена (Горњи Милановац, 1967),
Пред нирваном (Сремска Митровица, 1993),
Tombe la neige (Ивањица, 1997),
Песме и пјесме, Београд, 2010;
песме и приче за децу:

Заљубљени бицикл (Сарајево, 1984),
Рађање пјесме (Сарајево, 1985),
На слово, на слово Љ (Тузла, 1987),
Нешто важно (Сарајево, 1990),
Наташа из треће клупе (Горњи Милановац, 1994),
Мирјана нема појма (Горњи Милановац, 1995),
Мој отац продаје шуму (Сремски Карловци, 1997),
Шта ћу ја у Шангају (Нови Сад, 1997),
Питај мога брата (Горњи Милановац, 2004);
романи за децу:

15 дана ферија (Чачак, 2010),
Дечак са кључем о врату (Чачак, 2011),
Видовита Ана или зашто смо украли магарца, (Београд, 2012);
приче и приповетке:

Чари Пауле Пречисте (Брчко, 1980),
Црни скакач на ц6 (Тузла, 1983),
Милионер (Сарајево, 1989),
Јелена, мајка које нема (Београд 2012);
књижевна и ликовна критика:

Читах, гледах, записах (Београд, 2006);
публицистичке књиге:

Хајдук Бојовић (заједно са М. Поповићем, Горњи Милановац, 1970),
Црвена нит коридора (Београд, 1999),
Књига о Дијани Будисављевић (Београд, 2013).
Награде и признања
„Иво Андрић“ у Сарајеву,
„Зија Диздаревић“ у Сарајеву,
„Булка“ у Црвенки,
„Лаза Костић“ у Београду,
„Аренина“ награда у Загребу...
награда „Бранко Манас” 2016. године[3]
„Маслинов вијенац” 2017. године[4]