Godina izdanja: 2012
ISBN: 978-86-86611-99-4
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

O AUTORU:

Mira Popović, pisac, novinar i prevodilac, rođena je u Beogradu, gde je diplomirala novinarstvo na Fakultetu političkih nauka. Studirala je komunikacije u oblasti kulture na postiplomskim studijama pariske Sorbone i Beogradskog Univerziteta. Dugogodišnji je dopisnik iz Francuske jugoslovenskih, srpskih i stranih medija među kojima su novinska agencija Tanjug, dnevnik Danas i nedeljnici Evropa i Novi magazin. Od 1996. živi u Parizu. Od 2008. potpuno se posvetila pisanju i književnom prevođenju s francuskog na srpski jezik, nastavivši da piše za beogradsku štampu o književnim i kulturnim zbivanjima u Francuskoj.

Autor je knjiga priča Beograd Pariz (2007), Harmonija (2012), D’une terrasse à l’autre (Pariz, 2012), Društvo odbačenih junaka (2016) i knjige razgovora Reč i (s)misao (2014). Prevela je, pored ostalog, knjigu iz oblasti teorije književnosti Anticipirani plagijat Pjera Bajara (2010) i knjigu razgovora Margerit Diras pod naslovom U senci strasti (2015). Sopstvenu prozu i prevode proznih tekstova francuskih autora među kojima su Le Klezio, Filip Delerm, Ani Somon, redovno objavljuje u vodećim srpskim književnim časopisima.

Priče su joj zastupljene u antologijama i kolektivnim zbirkama Leksikon božjih ljudi (2010), 25 ans et des nouvelles (Pariz, 2016) i Strah i trepet (2017).

Knjiga priča Harmonija bila je u najužem izboru za Andrićevu nagradu za 2012.

Priče su joj prevedene na francuski i engleski jezik.

OPIS:

Mira Popović ispisuje uverljive priče u kojima usud sudbine igra posebnu ulogu. Njeni junaci se, naime, zatiču u haosu sudbonosnih događaja u kojima često ne uspevaju da se snađu, te propuštaju pravu priliku da utiču na tok zbivanja i gube kontrolu nad svojom sudbinom.
Pišući o pričama iz prve pripovedačke zbirke Mire Popović, Vasa Pavković je uočio da ona „ume da pripoveda gotovo klasično modernistički, ali se ne libi ni rizika istraživanja drugačijih obrazaca”. To je uočljivo i u ovoj zbirci, posebno u dužim pričama u kojima je Mira Popović vešto koristila fragmentarnu tehniku pripovedanja. Najbolji primer je naslovna priča, ,,Harmonija”, možda i najbolja priča u ovoj zbirci. No, duh eksperimenta najbolje se vidi u poslednjoj priči, koja – objavljena posle sadržaja – nagoveštava nova spisateljska traganja Mire Popović. U ovoj priče se, naime, pojavljuju naslovi svih drugih priča u zbirci, te ona tako postaje neka vrsta natknjige, knjiga koja u ešerovskoj igri guta samu sebe samo da bi se, trenutak kasnije, ponovo pojavila pred nama.
Zbirkom priča Harmonija Mira Popović je potvrdila svoj nesumnjiv pripovedački talent i zauzela značajno mesto u srpskoj ženskoj prozi.
Iz recenzije Davida Albaharija

Izdavač: AKADEMSKA KNJIGA
Godina izdanja: 2012
Format: 21 cm
Broj strana: 124
Pismo: Latinica
Povez: Broširani povez