Očuvanost: Dobro

Spomenik CXXXIV, Odeljenje istorijskih nauka 9: Osmanski novac u Pirotu i Ponišavlju / S. N. Stojković


Beograd 1995. Mek povez, ćirilica, bogato ilustrovano, veliki format (33 cm), 127 strana.

Na predlistu posveta autora.

Knjiga je dobro očuvana.



Naučna obrada osmanske monete u našoj zemlji potpuno je zapostavljena. Izuzev malobrojnih priloga u časopisima i nekoliko kataloga sa uopštenim osvrtima na turski novac, naša numizmatika nije pristupila rešavanju nijednog problema turskog novčarstva. Ta je pojava utoliko čudnija ako se ima u vidu duga vladavina Osmanlija u Evropi i prisustvo njihovog novca u privrednom životu balkanskih naroda. Mada se kod nas orijentalistici poklanja ozbiljna pažnja, o čemu svedoči izdavačka delatnost bosanskih i drugih turkologa, naše interesovanje za turski novac je u povoju. Taj propust naše nauke uočio je pre nekoliko decenija poznati etnolog Tihomir Đorđević. Nešto docnije njegovu konstataciju ponovio je Dušan Popović, istoričar, koji je turskom razdoblju u životu srpskog naroda posvetio više svojih dela.
Zbog toga se mora pozdraviti svaki ozbiljniji pokušaj obrade turskog novca bilo u kom vidu da se taj napor javlja. Beogradski numizmatičar dipl. inž. elektromašinstva Slobodan N. Stojković prihvatio se jednog poduhvata te vrste u radu pod naslovom „Osmanski novac u Pirotu i Ponišavlju”.
Možda bi ovome naslovu mogla da se stavi primedba da je previše skroman jer turski novac koji je cirkulisao u Ponišavlju bio je u prometu na celoj teritoriji Osmanlijskog carstva, pa čak i preko njegovih granica.
Stojković je dobro postupio kada je usvojio princip obrade, koji je primenio i naučno razradio Milan Rešetar, „najbolji poznavalac novčanih emisija Republike Svetog Vlaha i autor izuzetno značajne studije „Dubrovačka numizmatika”.
Materijal Stojkovićevog rada podeljen je na sledeće kategorije: izvori o osmanskom novcu; opis novca Osmanskog carstva; predmeti, mesta i ostave u kojima je čuvan taj novac; sredstva za merenje i brojanje novca; novac kao ukrasni elemenat; kvarenje i krivotvorenje novca; nazivi novca i žetona (tantuza). U obradi ove grupe posvećena je pažnja i srpskoj terminologiji, koja je pratila turske nazive.
Autor se osvrnuo na imena i prezimena kod našeg naroda, koja su nastala u vezi sa nazivima turskog novca.
Pisac nije propustio da objasni ulogu turskog „čankastog novca”, koji je sličan vizantijskim skifatima. Isto tako razjasnio je kako su neki zvanični turski novci i „tantuzi” služili kao žetoni za interne potrebe pravoslavnih crkvenih opština.

Obilje foto-dokumentacije, koja je primarna kod obrade novca, doprinosi vrednosti Stojkovićevog dela.
Iz predgovora
Svet. St. Dušanić