Godina izdanja: 1998
ISBN: 86-80763-51-9 O granicama između pravničke i sociološke metode
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Opšta teorija prava i države Hans Kelzen P 018 /2026

O granicama između pravničke i sociološke metode
preveo sa nemačkog Slavko Kiršner
ISBN 86-80763-51-9 Težina 800.grama
izdavač Pravni fakultet Beograd 1998.g
Povez broš,ćirilica,468 strana ,format 24 cm, težina 800.grama
stanje knjige -vrlo očuvana tek desetak pasusa podvlačeno grafitnom olovkom

Opšta teorija prava i države (nem. Allgemeine Staatslehre / Reine Rechtslehre) predstavlja jedno od najznačajnijih dela u istoriji pravne nauke, čiji je autor austrijski pravnik i filozof Hans Kelzen (Hans Kelsen).
Kelzen je osnivač pravnog pozitivizma i tvorac Čiste teorije prava, koja ima za cilj da pravo posmatra kao autonomni sistem, potpuno odvojen od morala, politike, sociologije i religije.
Evo pregleda ključnih ideja i strukture Kelzenove teorije:

1. Čista teorija prava (Pravni pozitivizam)

Kelzen je svoju teoriju nazvao `čistom` jer je želeo da očisti pravnu nauku od svih elemenata koji joj ne pripadaju. Prema njemu:
• Pravo je sistem normi, a ne činjenica. Ono se ne bavi onim što jeste (sociologija), već onim što treba da bude (normativna sfera).
• Odvajanje prava i morala: Pravna norma je važeća zato što je doneta na propisan način, a ne zato što je pravedna ili moralna. Nepravedno pravo je i dalje pravo.

2. Hijerarhija pravnih akata (Kelzenova piramida)

Jedan od najpoznatijih Kelzenovih koncepata je piramidalna struktura pravnog sistema. Pravni poredak nije haotičan skup pravila, već strogo hijerarhijski uređen sistem:
• Svaka niža pravna norma crpi svoj legitimitet i validnost iz više pravne norme (npr. sudska presuda mora biti u skladu sa zakonom, a zakon u skladu sa ustavom).
• Na samom vrhu ove piramide nalazi se Osnovna norma (nem. Grundnorm). Ona nije pisani ustav, već hipotetička, pretpostavljena norma koja daje validnost celokupnom pravnom sistemu. Bez nje, sistem ne bi imao pravni osnov.

3. Identitet države i prava

Za razliku od tradicionalnih teorija koje državu i pravo posmatraju kao dva različita pojma (gde država stvara pravo, a pravo ograničava državu), Kelzen uvodi radikalnu tezu:
• Država i pravo su jedno te isto. Država nije ništa drugo do personalizacija pravnog poretka.
• Država je samo sistem prinude koji funkcioniše kroz pravne norme. Svaki akt države je pravni akt, a država postoji samo u onoj meri u kojoj postoji njen pravni poredak.

4. Monizam i međunarodno pravo

Kelzen je bio vatreni zagovornik monističke teorije, koja smatra da unutrašnje (nacionalno) pravo i međunarodno pravo čine jedan jedinstven sistem. U toj hijerarhiji, Kelzen je davao primat međunarodnom pravu, smatrajući da su nacionalni ustavi validni samo zato što ih međunarodni poredak priznaje kroz princip efektivnosti.

Značaj i nasleđe

Kelzenov rad postavio je temelje za moderan koncept ustavnog sudstva. On je direktno kreirao Ustav Austrije iz 1920. godine i osmislio prvi model Ustavnog suda kao nezavisnog tela koje kontroliše ustavnost zakona (tzv. evropski ili austrijski model ustavne kontrole), što danas koristi većina evropskih zemalja, uključujući i Srbiju.
U zavisnosti od toga šta vam je tačno potrebno za učenje ili istraživanje, mogu vam pomoći da detaljnije prođemo kroz određene delove. Da li vas najviše zanima:
• Detaljnije objašnjenje Osnovne norme (Grundnorm)?
• Kako funkcioniše Kelzenova piramida u praksi?
• Kelzenova kritika teorije prirodnog prava?
• Spremanje specifičnog ispitnog pitanja iz Teorije države i prava?