Autor: Domaći
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ostalo
Jezik: Srpski

Законоправило нам је помогло да у најтежим временима станемо на ноге, да уредимо цркву и државу према канонском праву, римско-византијском законодавству. Оно је вијековима било основни извор канонског права у српској цркви, преписивало се од 13. па све до почетка 17. вијека.

Његова улога је да, на неки начин, вјернике који су застранили у понашању исправи и врати на прави пут, да организује цркву у складу са канонским, литургијским и догматским устројством. То нам говори да је Свети Сава био велики познавалац канонског права, страних језика, изванредан организатор и наш први законодавац.

Када су пронађени преписи Савиног Номоканона, добијали су имена по манастирским ризницама у којима су нађени. Тако је овај препис добио име савински, али се истраживањем показало да је писан за Херцеговачку епархију, да се налазио у манастиру Тврдош све до 1694. године и да је због рушења манастира цијела библиотека пренијета у Савину, гдје је остао до данас.

Номоканони су постојали још од деветог вијека, а неки и раније. Готово сви канони Васељенских и Помесних сабора Светих отаца садржани су у овом Савином Номоканону. Исто тако, ту су и грађански законици, одредбе, тако да се помоћу Законоправила управљало домаћинством, црквом, рудником, селом и задирао је у све поре живота хришћана, не само Срба, већ и осталих православних народа.

Веома је важно да у историјском и геополитичком контексту разумијемо настанак Законоправила Светог Саве. Он није само преводилац црквених канона и државних закона, он је неко ко моделира те каноне и цивилне законе из ромејског царства и прилагођава их тадашњој српској држави и српском менталитету. Свети Сава, можемо слободно рећи, на оперативном нивоу надограђује систем симфоније, односно сарадњу цркве и државе, које још боље функционишу у немањићкој Србији, него у Византији.

(тврд повез, А4 формат, стр. 850, мастан папир)