ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .-
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

У издању „Привредне штампе” појавила ce монографија мр Борђа
Лазина, асистента Правног факултета y Београду, под називом Привидни
идеални стицај кривичних дела. Монографија je значајна већ и због
тога што ce ради о институту који није потпуније теоријски обрађиван
y домаћој кривично-правној литератури, која ce задржавала или на сувише општим анализама овог питања, или на решавању caмo некнх
конкретних случајева. Поред тога, што аутор оправдано напомиње, леуједначеност и различитост теоријских решења резултирала je и потпуно
различитом и неуједначеном примено.м привидног идеалног стицаја
кривичних дела од стране судова. To није од мале важности ако ce има
y виду велики практични значај овог института за окривљеног, због
могућности изрицања само једне казне за главно кривично дело, у.место
јединствене казне по правилима о стицају кривичних дела.
Рад обухвата, поред увода, три одељка унутар којих су систематски и потпуно, обрађена сва важнија` питања везана за привидни
идеални стицај кривичних дела.
У уводу je аутор одредио предмет рада, нагласио актуелност теме
и оправданост њене обраде, дао методолошке напомене и прецизирао
систематику рада.
У првом одељку, подељеном на шест глава, аутор je изложио нека
општа разматрања института привидног идеалног стицаја кривичних
дела.
У првој глави аутор одређује појам привидног идеалног стицаја
кривичних дела и износи неке најважније аргументе y прилог основаности овог института. Након приказивања примера непосредног и
посредног предвиђања појединих случајева привидног идеалног стицаја
кривичних дела y кривичним законима, аутор констатује да привидни
идеални стицај није y супротности са кривичним законима, иако није
предвиђен као општи институт y Кривичиом закону СФРЈ. Неоспорно
je да тако значајан и широко примењиван институт y судској пракси
ие би могао да постоји и да ce примењује већ толико дуго, уколико би
заиста био y супротности са кривичним законом, његовом суштином и
његовим принципима. Аутор, даље, констатује да институт привидног
идеалног стицаја може бити дозвољен, поред осталих разлога, и зато
што одговара логичној примени кривично-правних прописа, захтевима
криминалне политике и реалности, као и разлозима хуманизма.
У другој глави овог одељка (Услови за постојање привидног идеалиог стицаја кривичних дела) изложени су и детаљно обрађени услови
за цостојање привидног идеалног стицаја кривичних дела. Након обраде
стицаја кривичнихЈ дела као првог услова за постојање привидног идеал-
-ног стицаја, аутор као други услов обрађује идеални стицај кривичних
дела. Аутор нас најпре упознаје са старијим схватањем правне природе
идеалног стицаја као стицаја кривичних закона износећи његове недостатке, a затим и са шире прихваћеним и код нас заступљеним схватањем о идеалном стицају као стицају кривичних дела. По његовом мишљењу, схватање о правној природи идеалног стицаја као стицају
закона, поред других * ’ аргумената, неприхватљиво je и због немогућности разликовања идеалног од привидног идеалног стицаја кривичних
дела. Аутор, ипак, напомиње да ce ни са схватањем идеалног стицаја
као стицаја кривичних дела не може постићи y потпуности одвајање
идеалпог од привидног идеалног стицаја. To би било y случају кад je
за неко кривично дело из стицаја изречена смртна казна, када она по
својој природи нужно искључује остале казне тако да постоји само та
најтежа казна. У даљем излагању аутор ce задржава на одређивању...
oštećeno ćoše korice
PRIVREDNA ŠTAMPA Beograd 1982.
unutra odlično očuvana
redak primerak
na slikama prikazan sadržaj
NGII/7