ISBN: ostalo
Godina izdanja: ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Монтескје се, мање или више непосредно, бави различитим облицима државних уређења, показујући на који се начин поједини сегменти друштвене стварности уклапају у одређени тип политичке организације.
Стога, Монтескјеово разматрање може да се назове политичком социологијом.

Три основне тежње прожимају овај концепт:

1. Он жели да пронађе мањи број типова који ће обухватити сва постојећа државна уређења;

2. Настоји да покаже зашто поједина уређења пропадају и на који их је начин могуће одржати, те указује на различите изванполитичке чиниоце, најпре природне (изглед тла, поднебље, географски положај и сл.), а онда и моралне, тј. друштвене (обичаји, религија, демографска кретања, социјални карактер, начин привређивања итд.);

3. Жели да укаже на међусобну чврсту повезаност политичких и друштвених установа.

Прве две тежње урађају изградњом два основна аналитичка средства коај је Монтескје увео у социологију пре него што се ова наука јавила под својим именом: реч је о појмовима „типа“ и „закона“.

Монтескје сматра да постоје три основна типа државних уређења: република, монархија и деспотија.

Поред ове поделе, он разликује „законите“ и „незаконите“ владавине: у републици и монархији власт се спроводи на основу устаљених и објављених закона, док деспот влада искључиво по својој вољи, ношен сопственим хировима.

Попут Аристотела, француски филозоф верује да се у добрим уређењима власт спроводи у складу с постојећим законима. Иако ни један ни други мислилац не искључују могућност злоупотребе закона, обојици је идеал „владавина права“.

(тврд повез, 24 цм, 600 стр.)