| Cena: |
| Želi ovaj predmet: | 2 |
| Stanje: | Nekorišćen |
| Garancija: | Ne |
| Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Lično |
| Grad: |
Stara Pazova, Stara Pazova |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1988
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
KONSTITUISANJE FEDERALNE SRBIJE
Dr Dragoljub S.Petrović
KONSTITUISANJE FEDERALNE SRBIJE
DR DRAGOLJUB S. PETROVIĆ (autor)
Izdavač: INSTITUT ZA ISTORIJU RP SRBIJE
STUDIJA I.Osnovne istorijske determinante fenomena federalne Srbije, 2.Proces izrastanja federalne Srbije i autonomnih jedinica u NOR, 3.Glavne faze formiranja federalne Srbije sa autonomnim jedinicama, 4.Izgradnja Srbije kao složene federalne države, ZBIRKA KONSTITUTIVNIH DOKUMENATA II. zasedanje AVNOJ, Velika antifašistička NOO skupština Srbije 1944 /Tito,Đilas,Hebrang,Koča,Žujović,Minić,Draža Marković,Stambolić.../ KAPITALNE ODLUKE, ASNOS 1945,
------------------------------АПФ,4/1989 — Дратољуб Петровпћ, Конститупсање федералпс Србије, Београд, „Нова
књига`, 1988 — др Драгад Симеуновпћ (стр. 445—447)
Дра1ољуо Пешровић, КОНСТИТУИСАЊЕ ФЕДЕРАЛНЕ СРБИЈЕ,
Београд, „Нова књига`, 1988.
У научну сферу наше јавности стигла je, по свему судећи, вредна монографија др Дра-
гољуба Петровића о историјском уобличавању и државно-правном конституисању Србије
као федералне државе y саставу федеративне Југославије.
У уводној глави прве од две књиге, аутор дефинише Србију као ранофеудалну словен-
ску државу насталу почетком деветог века, аргументовано показујући како ce упоредо са
формирањем државне организације наместо племенског словенског супстрата конституи-
сао српски народ пратећи том процесуалношћу дугу судбииу сопствене државе. Повреме-
но признавајући вазални однос, Србија ce развија кроз средњи век углавном као хомогена
држава са релативно хомогеним српским становништвом. Дошавши до највишег степена
државног организовања — царства, Србија y XIV веку под налетом Османлија бива разби-
јена на неколико феуда и потом егзистира y врло неповољним условима на нивоу кнежеви-
не, па деспотовине, да би, коначно, средином XVI Века била укљуЧена y Отоманску Импе-
рију. Подељена на санцаке и потпуно укључена y турски феудални систем, Србија je само
тада, сматра аутор, била без икаквих елемената сопствене политичке власти. Међутим,`
српски народ je уз извесне промене, y с.мпслу обнављања племенско-задружне структуре
управљања и власти, узмицањем на југу и ширењем на Северу на тлу угарских области,
успео да очува свој народни идентитет ушавши y нови век. Национални период je захватио
најпре пречанске крајеве где ce српски живаљ конституише y нацију y недостатку своје др-
жаве. Са настанком српскедржаве почетком XIX века уобличавање српске нације форсира-
ју државни институти који, по мишљењу аутора, сви имају изразито српски карактер.
Према ауторовим истраживањцма, нововековна српска држава je историјски складан
наставак средњовековне Србије, будући да je очувана народносна свест српског живља. У
државно-правном смислу, то ce питање није ни постављало, па ни аутор том питању не по-
свећује много простора. Његова пажња je усмерена ка покушају објашњења зашто за све
време свог постојања, Србија, на нивоу кнежевине, a од 1881. године и краљевине, није
успела да обједини сва подручја са српским становништвом и како губи свој субјективитет
стварањем југословенске државе 1918. године. У унитаристичкој Југославији ниједан на-
род, ниједна државност није задржала право на идентитет што важи и за Србе и Cpбиy
По ауторовом мишљењу, само je концепт КШ о решењу надионалног питања и државно;
правног система после дуге еволуције и извесних контроверзи уочи другог светског paTà
сазрео до нивоа спознаје потребе очувања једне југословенске, федеративно брганизоване
државе y којој би југословенски народи имали-једнака права. Тај концепт малобројне
КПЈ, међутим, нема никаквог правног значаја y земљи y којој су функције власти вршиле
институције Краљевине Југославије и тек након њеног распада тај je концепт послужио
као идејна основа за организовање нове југословенске државе која ce рађала y народноо-
слободилачком рату.
Аутор je уверења да je окупација земље после априлског рата који je завршен актом a
стварној капитулацији означила и нестанак Југославије као државе. По њему, њен конти-
нуитет je настављен само на међудржавном плану, и то „само y начелу“ што, према њего-
вом тумачењу, значи да „та чињеница није апсолутна`. Овде свакако није без значаја што
аутор при том термин „међудржавни` претпоставља могућем друкчије важећем изразу:
„међународни`. Уз то, уместо уобичајеног израза „Нова Југославија ce рађа“, y овој књи-
зи ce закључује, услед инсистирања на што конкретнијем објашњењу и одређењу, да ce она
као држава обнавља. Она je нова y смислу нових квалитета, другачије je политички opra-
низована, пре свега као федеративна држава. Паралелно с изградњом „старије` (у смислу
израженије суверености) — југословенске државности, реконституисала ce и — временски
много старија, државност федералних јединица. У књизи je пбмно истражено како je на-
родноослободилачки одбор као основни носилац нове државне власти образован по насе-
љима да би формирањем мреже таквих ћелија власти било омогућено стварање огромн
Knjiga u PERFEKTNOM stanju
Stanje"`10"`
----------------------⭐️
1w