Originalnost: Original
Materijal: Porcelan
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Detaljno stanje: Vrlo dobro

Ernst TEICHERT, Meissen - Četiri plitka tanjira (1900-1925)
Dekor: Zwiebelmuster

Dimenzije

Prečnik: 24,5 cm
Visina: 3 cm

Ukupna težina: 1700 g

Sitni, jedva vidljivi tragovi pribora na dnu.
Na poleđini jednog tanjira glazura nije ravnomerno naneta - vidljivo je na slici.

Žig na dnu tri tanjira, štampano plavim:

Kombinacija strele i balčaka mača, moguće je i da je zapravo kombinacija inicija E. T. (Ernst Teichert)

Na dva od prethodna tri tanjira nalazi se i podglazurno utisnuti žig:

Cölln-
Meissen (mesto gde se nalazila fabrika)

Oba žiga fabrika „Ernst Teichert GmbH.“ koristila je u prvoj četvrtini XX veka.

Na jednom tanjiru:

MEISSEN (polukružno, ispod crteža balčaka mača)

Fabrika „ Ernst Teichert GmbH. “ koristila je žig od 1901. do 1923. godine.

Johann Friedrich Ernst Teichert (Johan Fridrih Ernst Tajhert) radio je kao nadzornik do 1868. godine u fabrici „ Carl Teichert Meißen“ koju je osnovao njegov brat Carl (Karl) 1857. godine. Postao je nazavisan kada je 1869. godine otovorio svoju fabriku keramičkih pločica za peći u Cöllnu (Koln), tada u blizini Meißena. 1872. godine fabrika je prevedena u akcionarsko društvo pod nazivom „ Sächsische Ofen- und Chamottewaaren-Fabrik vorm. E. Teichert“ . 1905 godine odeljenje zidnih pločica prošireno je preuzimanjem fabrike peći Markowsky.
1884. godine osnovao je Ernst Teichert u Cöllnu još i fabriku porcelana. Kada je on umro u oktobru 1886. godine posao je preuzeo njegov sin Christian Teichert (Kristian Tajhert). U julu 1901. fabrika je pretvorena u društvo sa ograničenom odgovornošću pod nazivom „Ernst Teichert GmbH.“ Proizvodila je obojene i glazirane zidne pločice, kaljeve peći, građevinsku keramiku i posuđe. 1913. godine zapošljavala je 700 radnika.
1930. godine spojile su se fabrike „ Meißner Ofen- und Porzellanfabrik vorm. Carl Teichert Meißen“ , „Ernst Teichert GmbH“ i „Wandplattenwerke Saxonia GmbH“ u grupu pod nazivom „Teichert-Werke Meißen“ .
1929. godine proizvodnja porcelana je zaustavljena, a u aprilu 1930. godine licencu i originalne modele za proizvodnju predmeta sa plavim dekorom Zwiebelmuster (Blue Onion, plavi luk), po kojima je Teichertova fabrika bila poznata, preuzela je kompanija „Porzellanfabrik Lorenz Hutschenreuther Selb“ .
Proizvodi Teichertove fabrike bili su poznati kao „Bürgerlich Meißen“ (građanski Meissen), dakle uglavnom namenjeni građanskom staležu u usponu, koji ipak sebi nije mogao da priušti skupe proizvode čuvene „Königlich Porzellan-Manufaktur Meißen“. Do danas, proizvodi ove dve fabrike se često brkaju, pa se Teichertov porcelan čak i reklamira i prodaje kao „ Meissen-porcelan“. Verovatno zbog naziva „ Meissen“ u Teichertovom žigu, iako on nije ni nalik ukrštenim mačevima u žigu čuvenije fabrike.

Dekor “ plavi luk” (blue onion, Zwiebelmuster ) prvobitno je nazivan “sijalica” . U Evropi prvi ga je upotrebio “Meissen Porzellan” u XVIII veku, ali je kopiran od strane drugih proizvođača još od XIX veka.
Sličan dekor prvi su koristili kineski majstori slikanja na porcelanu. Najraniji primerci su plavo-beli porcelan sa dekorom oblika nara iz ranog perioda dinastije Ming. Kada je “Meissen Porzelan” počeo da kopira dekor, pošto je tada nar bio u Saksoniji nepoznata biljka, slikari su smislili hibride koji su više ličili na biljke poznate Evropljanima. Takozvani “ luk” uopšte nije luk, već više liči na neku mešavinu breskve i nara, po uzoru na kineski original. Ceo motiv je genijalno zamišljeno grupisanje više cvetnih motiva sa stilizovanim božurima i lepim katama u centru, čije stabljike vetar povija oko bambusovog drveta.
Pre kraja XVIII veka druge fabrike počele su da kopiraju Meissen-ov dekor, a u XIX veku gotovo sve evropske fabrike porcelana ponudile su svoju verziju ovog motiva. Dekor koji je Enoch Wedgwood počeo da koristi od 1870. godine čak je bio poznat pod nazivom “ Meissen” .

(131/12-59/201-kp/1687)