Originalnost: Original
Materijal: Porcelan
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Detaljno stanje: Vrlo dobro

PORZELLANFABRIK KOENIGSZELT - Set za čaj (1930-1945)

Za 5 osoba.

Fabrika „Rudolf Wächter“, posle perioda eksperimentisanja, počela je sa proizvodnjom porcelanskih predmeta ukrašenih srebrnim prekrivanjem 1927. godine. Ovaj postupak, pri kojem su predmeti bojeni srebrom ponovo pečeni, postao je specijalnost fabrike, koji su zatim preuzeli i drugi proizvođači porcelanskog posuđa.
Ovi su predmeti postali veoma popularni u prvoj polovini XX veka. Nažalost, vreme je pokazalo da je srebrni premaz ipak neotporan na habanje, koje dugom upotrebom postaje veoma upadljivo. Prvobitnu lepotu sačuvali su samo predmeti koji su se retko, ili se uopšte nisu upotrebljavali. Donekle, sjaj ovakvih predmeta može se vratiti sredstvima za poliranje srebra, ali jedino ako nisu abrazivna.

Set se sastoji od 13 delova:

1 čajnik sa poklopcem (visina: 25 cm, dužina: 24,5 cm, širina: 15 cm, zapremina: 1,6 l)
5 šoljica (visina: 5,5 cm, širina: 11,5 cm, širina otvora: 9 cm)
5 tacni za šoljice (prečnik: 14,5 cm, visina: 2 cm)
1 posuda za šećer (visina: 3,5 cm, prečnik: 11 cm, prečnik otvora: 9 cm)
1 posuda za mleko (visina: 12,5 cm, dužina: 13,5 cm, širina: 9,5 cm)

Ukupna težina: 2,4 kg

Na svim predmetima, srebrni sloj je znanto pohaban - viljivo je na fotografijama.
Poklopac, na slici na čajniku, ne naleže savršeno i lako je moguće da je u stvari poklopac od posude za šećer.
Sitno oštećenje na rubu jedne šoljice - vidljivo je na posebnoj slici.

Žig na dnu:

Koenigszelt (ispod krune)
Germany

„Porzellanfabrik Koenigszelt A.G. “ koristila je ovaj žig između 1930. i 1945. godine.

Kompaniju „Porzellanfabrik Silber & Comp.“ u nemačkom gradu Königszelt (Kenigscelt, danas Jaworzyna Śląska u Poljskoj) osnovao je biznismen i građevinar Silber (Zilber) 1860. godine. Königszelt (Kraljevski šator) je dobio ime jer se smatralo da je negde u tom području bio postavljen šator Fridriha Velikog 1761. godine, tokom Sedmogodišnjeg rata. Silber je mesto za fabriku izabrao zbog bogatih nalazišta gline i uglja u okolini. Pošto su troškovi proizvodnje bili veoma niski, fabrika je bila u stanju da proizvodi mnogo jeftinije nego druge kompanije, i postala je interesantna za investitore.
1871. Silber je dobio unosnu ponudu da proda posao, i 1872. godine fabriku su preuzeli C. Heckmann i August Rappsilber, i nastavili sa proizvodnjom istog asortimana. Heckmann se pridružio Rappsilberu samo kao investitor, i uskoro je odlučio da proda svoj udeo. Rappsilber je 1878. godine nastavio samostalno i fabrika je promenila ime u „Porzellanfabrik August Rappsilber O.H.G.“.Kako je u kratkom vremenu postignut odličan uspeh, kompanija je zapala za oko Dr. Gustavu Struppu, glavnom dirktoru investicione grupe „Strupp-Konzern”. 1886. godine fabrika je prodata koncernu Strupp i registrovana kao akcionarsko društvo: „Porzellanfabrik Königszelt A.G.“ To je omogućilo kompaniji Lorenza Hutschenreuthera da kupovinom akcija postane većinski vlasnik 1905. godine.
Paleta proizoda je promenjena, s težištem na kvalitetnijem posuđu koje se proizvodilo i za izvoz. Postrojenja su proširena i povećan broj radnika, koji je 1913. godine dostigao 670 zaposlenih. I Svetski rat nije zaustavio proces širenja i 1922. godine fabrika je imala 850 radnika, a 1930. godine više od 1000.
1937. godine broj zaposlenih je pao na oko 800, uglavnom zbog optimizacije rada i uvođenja nove tehnologije. Taj broj je ostao relativno konstantan čak i tokom rata, iako je rad fabrike povremeno zaustavljan na kratko vreme. Pred kraj rata „Hutschenreuther A.G.” prodao je svoje akcije kompaniji „Porzellanfabrik Kahla“.
Posle 1945. godine fabrika je ostala na poljskoj teritoriji i svi nemački radnici morali su da je napuste. 1951. godine fabrika je preimenovana u „Zakłady Porcelany Stołowej `Jaworzyna` Śląska”, objekti fabrike su prošireni i tehnologija modernizovana, naročito tokom 1956. godine. Godinu dana kasnije fabrika je postala akcionarsko društvo, pod imenom „Zakłady Porcelany Stołowej `Karolina` Spółka z o.o.“.
Narednih godina provedena je obimna modernizacija: peći na ugalj zamenjene su gasnim pećima, instalirana je specijalna električna tunelska peć za pečenje nadglazurne dekoracije, ručno livenje zamenjeno je mehaničkim, dugotrajno štampanje pomoću čeličnih ploča zamenjeno sito-štampom. Proces proizvodnje stalno je usavršavan tokom 70-ih, 80-ih i 90-ih godina što je imalo za rezultat izvanredan kvalitet po kojem je fabrika poznata i danas.

(131/6-58/pod-kp/1684)