Materijal: Kombinovano
Originalnost: Original
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Detaljno stanje: Vrlo dobro

ARGENTOR, Wien - Posrebreni set za čaj (1902+)

Patina nije uklanjana.

Set iz 13 delova:

Visina podstakanika zajedno sa staklenom posudom: 11 cm

6 podstakanika (visina; 7,5 cm, širina: 10 cm, pečnik stope; 5,5 cm, prečnik otvora: 7 cm)
6 staklenih posuda (visina: 9 cm, prečnik dna: 5,5 cm, prečnik otvora: 7 cm)
1 posuda za šećer (visina: 8,5 cm, prečnik stope: 5,5 cm, prečnik otvora: 7 cm)

Ukupna težina: 1140 g

Žig na dnu:

ARGENTOR (polukružno, oko tri jednakostrana trougla)
I.G.

Pet staklenih posuda imaju na dnu oznaku:

SCHOTT
MEINZ (unutar kruga u kvadratu)
JENAer GLAS (ispod kvadrata)

tri imaju i tri paralelne linije ispod ruba.
Jedna posuda nema nikakvu oznaku, ali svih šest posuda su identičnih dimenzija.

Žig je od 1950. do 1990, godine koristila fabrika „Schott AG“ koju su u Meinzu osnovali menadžeri originalne fabrike u Jeni koja je posle II Svetskog rata ostala u Istočnoj Nemačkoj.

1863. godine Carl Adalbert Münchmeyer (Karl Adabert Munhmajer)i Ernst Rust (Ernst Rust) osnovali su kompaniju „C.A. Münchmeyer & Co.“ koja se bavila pozlatom i posrebrenjem metalnih predmeta galvanskim procesom. Fabrike su otvorene u Berlinu, kojom je upravljao C.A.Münchmeyer, u Beču, pod upravom Ernsta Rusta i Adolfa Wilhelma Hetzela (Adlof Vilhelm Hecl), i u Parizu.
Na osnovama ove kompanije 1902. godine u Beču je nastala kompanja „Argentor-Werke Rust & Hetzel“, kojim su upravljali Georg Ferdinand Rust i Adolf Wilhelm Hetzel.
„Argentor Werke“ je vremenom postao jedan od najznačajnijih proizvođača metalne robe bečke secesije. Proizvodio je ne samo srebrni pribor za jelo, činije, servise za čaj i kafu, već i kućnu opremu kao što su ramovi, satovi, električne lampe, vaze i držači za cveće. Posebno su bili cenjeni takozvani montažni predmeti, kombinacija Argentor-metala i stakla.
Kompanja je postala veoma uspešna i imala je u proizvodnji hiljade modela, koji su se izvozili širom sveta. Brošura kompanije iz 1912. godine opisuje oko 9.000 atikala. Među kupcima nisu bili samo viša buržoazija i aristokratija, već i carski dvor. Za svoje zasluge vlasnici Georg Ferdinand Rust und Adolf Wilhelm Hetzel dobili su titule dobavljača Autrougarske carske kuće.
Kompanija je uspela da preživi Prvi i Drugi svetski rat, ali je imala sve veće gubitke. Zatvorena je 1970. godine.

„JENAer GLAS“ (Jensko staklo) je borosilikatno staklo otporno na udarce i toplotu koje se koristi u nauci i tehnologiji, naročito u hemiji. Izumeo ga je 1884. godine nemački hemičar i tehnolog stakla Friedrich Otto Schott (Fridrih Oto Šot, 1851–1935), u Jeni, gde je osnovao kompaniju “Schott AG” zajedno sa profesorom fizike Ernstom Abbeom (Ernst Abe) i proizvođačem optičkih instrumenata Carlom Zeissom (Karl Cajs).
Otto Schott je bio sin proizvođača prozorskog stakla, Simona Schotta (Simon Šot). Studirao je hemijsku tehnologiju na tehničkom fakultetu u Aachen (Ahen), na Univerzitetu u Würzburg (Vircburgu) i u Leipzigu (Lajpcig). 1875 godine doktorirao je hemiju na Univerzitetu “Friedrich Schiller” (Fridrih Šiler) u Jeni, specijalizujući se za nauku o staklu. Sistematski je istraživao vezu između hemijskog sastava stakla i njegovih svojstava, a njegov rad je opisan kao „prekretnica u istoriji sastava stakla“.
Vatrostalno upotrebno staklo koje je izumeo Schott počelo j da se proizvodi u Jeni 1884. godine.
1918. godine predstavljen je brend i logo “JEANer GLAS” i ubzo je postao sinonim za visokokvalitetno, toplotno otporno kućno boroslilikatno staklo.
Posle II Svetskog rata prvobitna fabrika u Jeni je ostala u Istočnoj Nemačkoj. Mnogi menadžeri su se preselili u Zapadnu Nemačku i osnovali novu fabriku u Meinzu (Majnc). Predmeti u ovoj fabrici koristili su oznaku “SCHOTT MEINZ” zajedno sa “JENAer GLAS”, dok je fabrika u Istočnoj Nemačkoj koristila brend “Saale Glas”.
Nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke 1994. godine originalna kompanija se vratila u Jenu, i proizvodnja kućnog stakla je nastavljena do maja 2005. godine.
Od 1996. godine partneri kompanije u proizvodnji predmeta od termootpornog stakla bila je kompanija “Csonka és Fiai Ltd.” (Čonka i sinovi). Sredinom 2005. godine, “Schott AG” je obustavio proizvodnju u Jeni, nakon što je devedesetih godina uloženo nekoliko miliona maraka u novu proizvodnu liniju. Peć za topljenje je ispražnjena i zatvorena 29. aprila 2005. godine. Brend “JENAer GLAS` je ostao u vlasništvu kompanije, a „Csonka és Fiai Ltd.” je osnovao „Trendglas Jena GmbH“ sa bivšim šefom odeljenja za kućno staklo u staklari Jena, i od 2005. godine nastavio proizvodnju termootpornog kućnog stakla na originalnim kalupima i mašinama staklare Jena pod brendom „Trendglas Jena“. Tako je kompanija postala jedan od najvećih proizvođača predmeta od termootpornog stakla u Evropi.

PODSTAKANIK: Rusi, za razliku od drugih Evropljana koji piju čaj iz šolja, piju ga iz čaša. Podstakanik, ili držač čaše za čaj, koristi se da bi se izbegla toplota čaše.
Do kraja 19. veka srebrne podstakanike su naširoko koristili Rusi više klase, da bi pokazali svoj prosperitet korišćenjem srebrnih posuda za piće u svakodnevnom životu. Proizvodnja je pratila trend stilova 19. veka, i secesijski podstakanici su se uveliko proizvodili. Moda se prenela u ostali deo Evrope krajem 19. i početkom 20. veka, i podstakanike su proizvodile poznate evropske metalske kompanije.
U Rusiji, potražnja za srebrnim predmetima je izbledela sa početkom Revolucije. U Sovjetskom Savezu podstakanici su se izrađivali od legura, i naknadno su posrebreni ili pozlaćeni. Krajem 20. veka obnovljena je široka proizvodnja srebrnih i emajliranih komada, uglavnom u dekorativne svrhe.

(130/29-I/200-kp/1657)