Originalnost: Original
Materijal: Porcelan
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Detaljno stanje: Vrlo dobro

SCHRAMBERG, Germany - Majolika dezertni tanjir (1820-1883?)

U svim ponudama na Inernetu, ovakvi tanjiri se označavaju kao porcelanski. Međutim, koliko sam uspeo da pronađem, fabrika u Schrambergu je proizvodila isključivo predmete od majolike - kroz veći deo svoje istorije i nosila je naziv `Schramberger Majolikafabrik`.

Dimenzije

Prečnik: 20 cm
Visina: 2 cm

Težina: 230 g

Sitni, jedva vidljivi tragovi pribora na dnu.
Sitna oštećenja na ivici tanjira - najuočljivije je iznačeno strelicom na posebnoj slici.

Žig na dnu:

(Podglazuro utisnuto:)
SCHRAMBERG

Fabrika majolike „Faist`sche Steingutfabrik“ u Schrambergu koristila je žig između 1820. i 1883. godine. Po nekim izvorima, žig je korišćen i između 1938. i 1949. godine.

Fabriku „Faist`sche Steingutfabrik“ u nemačkom gradu Schramberg (Šramberg) osnovao je 1820. godine stručnjak za keramiku Isidor Faist (Izidor Fajst), i to je bila prva je fabrika keramike u području Württemberg (Virtemberg). Lokacija za fabriku je posebno izabrana: prazan dvorac Schramberg nudio je dovoljno prostora za proizvodnju, u okolini se nalazilo obilje dobre sirovine kao i drveta za peći, reka Schiltach (Šiltah) snabdevala je fabriku neophodnom vodom, a stanovništvo u okolini Schramberga bilo je siromašno i radnike je bilo lako pronaći. Posle nekoliko godina fabrika je stekla dobru reputaciju, i Faist je uspeo da ubedi barona Ferdinanda von Uechtritza (Ferdinand fon Uhtric) da mu se pridruži u poslu kao partner. Uz finansijsku pomoć barona, Fais je izgradio novu fabriku iza dvorca, što je drastično povećalo proizvodnju. Tokom 60-tih godina XIX veka fabrika je imala 100 radnika, i skoro 6000 ljudi je za fabriku radilo kod svoje kuće (kao dekorateri i slično), uglavnom žena i dece. Od 1882. godine Faist je u mnogim poslovima sarađivao sa kompanijom „Villeroy & Boch“, koja je konačno kupila fabriku 1883. godine.
Kao podružnica „Villeroy & Boch“ fabrika je proizvodila do 1912. godine i bila poznata po svojim predmetima od majolike i drugih vrsta keramike. Tokom 1911. godine deo objekata fabrike morao je da bude srušen da bi se oslobodio put za lokalnu železnicu što je drastično smanjilo proizvodnju. „Villeroy & Boch“ je izgubio interes za tu lokaciju i odlučio da fabriku proda. 1912. godine kupila su je braća Moritz i Leopold Meyer (Moric i Leopold Majer), koji su uveli oznaku „SMF“ (od “Schramberger Majolikafabrik”).
Braća Meyer su uvek bili u potrazi za novim dizajnom i fabrici su se pridružili mnogi poznati dizajneri. Jedna od najpoznatijih bila je mađarsko-američka dizajnerka Eva Zeisel (Eva Cajzel, rođ. Stricker), koja je za Schramberg dizajnirala od jeseni 1928. do leta 1930. godine.
Tokom narastajućeg anti-jevrejskog pokreta pred II Svetski rat, nacisti su primorali braću Meyer da prodaju fabriku i oni su sa porodicama 1938. godine emigrirali u Englesku.
Nakon rata, Peter, sin Morizta Mayera, sa porodicom se vratio u Nemačku i odmah mu je dozvoljeno da ponovo preuzme fabriku. Uz velike napore, obnovljena su oštećeni pogoni i proizvodnja je ponovo pokrenuta.
1970. Peter Meyer postao je jedini vlasnik fabrike i nastavio je posao svog oca i ujaka u sledećih deset godina. Umro je u decembru 1980. godine. U sledećim godinama fabriku je nastavilo da vodi nekoliko direktora, ali sa mnogo manjim uspehom. Radnici su čak tvrdili da su srce i duša fabrike umrli sa Peterom Meyerom. Fabrika je konačno zatvorena 1989. godine .

(127/16 -52/176)