Originalnost: Original
Materijal: Porcelan
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Detaljno stanje: Vrlo dobro

STADTLENGSFELD - Pet šoljica i tacni (1950-1959)

Dimenzije šoljica:

Visina: 4,5 cm
Širina: 11,5 cm
Prečnik dna: 4 cm
Prečnik otvora: 9,5 cm

Dimenzije tacni:

Prečnik: 13,5 cm
Visina: 1,5 cm

Ukupna težina: 1010 g

Po nekoliko sitnih, jedva vidljivih tragova pribora na dnu tacni.

Žig na dnu:

STADTLENGSFELD
VEB (na zracima sunca, iznad crteža jedrilice)
RHÖN

Fabrika „V.E.B. Porzellanwerk Stadtlengsfeld“ koristila je žig između 1950. i 1959. godine.
Naziv “Rhön” (Ren), u imenu fabrike i na žigovima, odnosi se na područje s tim imenom na kojem se sastaju delovi Turingije, Bavarske i Hesena. Naziv “Felda”, takođe jedno vreme u imenu fabrike i na žigovima, je ime reke koja protiče kroz područje Röhn. Slika jedrilice na žigovima odnosi se na istoriju ovog područja, koje je rodno mesto nemačkog jedriličarstva i dom mnogih poznatih pilota jedrilica.

Fabrika koju su osnovali Koch (Koh) i Schnorr (Šnor) u gradu Stadtlengsfeld (Štatlengsfeld, nemačka savezna država Tiringija) počela je sa radom 1890. godine. Direktor Hegemann (Hageman) pokušao je da fokusira proizvodnju samo ka izvozu, što je bio pogrešan poslovni model i fabrika je krajem 1895. godine prodata zbog bankrota.
Fabriku je preuzela porodica Carla Frischa (Karl Friš) 1896. godine i odmah započela izgradnju dodatnih peći i zgrada. Samo četiri godne kasnije eksplozija je u potpunosti uništila delove fabrike u kojima su se nalaziili štamparija, pakirnica i skladište. Uz mnogo napora sve je obnovljeno, a Frisch je morao da uloži sve što je imao. Ipak, došlo je do finansijskih problema, i u septembru 1901. godine fabrika je morala da podnese zahtev za stečaj. To je bilo previše za Frischa, koji je izvršio samoubistvo.
Iste godine imovinu je preuzela pratnerska firma „Büchner, Seiffert, Reuss & Beckmann“. Na čelu fabrike su se smenjivali direktori, ali problemi nisu prestajali godinama. 1909. godine fabrika je oštećena u poplavama, a radovi na popravci drastično su smanjili sredstva kompanije.
1911. godine kompanija je skoro opet bankrotirala, a direktor Ludwig Hermann (Ludvig Herman) izvršio je samoubistvo. Nakon restrukturiranja delova fabrike činilo se da se kompanija oporavila, a broj radnika je polako porastao na 400.
1916. godine fabrika je ponovo poplavljena, 1918. godine izgorele su konjušnice a do 1919. godine fabrika je četiri puta prestajala sa radom zbog nedostatka uglja.
Nakon I Svetskog rata kompanija je postala akcionarsko društvo, i od 1921. godine počela je da donosi profit. 1930. godine imala je oko 500 radnika. Kompanija je promenila ime od „Porzellanfabrik Lengsfeld A.G.“, zatim u „Felda Porzellan“ a kasnije u „Felda Rhön Porzellan“.
Tokom II Svetskog rata prostorije fabrike nisu oštećene, ali je radionica za dekorisanje 1944. godine izgorela pod nerazjašnjenim okolnostima. Rad je nastavljen 1945. godine sa svega 78 radnika. Krajem 1946. godine izgoreli su skladiše i pakirnica, što opet nije nikad rasveljeno. Još jedan požar 1947. godine opet je uništio delove magacina. Nakon svega, 1948. godine ponovo je došlo do manjih poplava.
Posle osnivanja DDR fabrika je 1949. godine nacionalizovana i pretvorena u državno preduzeće „V.E.B. Porzellanwerk Stadtlengsfeld“.
5. januara 1967. godine velika eksplozija je skoro potpuno uništila fabriku. Odnova je odmah počela i dobro napredovala do 19. maja kada je ponovo došlo do velikog požara.
1969. godine osnovan je kombinat u Colditzu, u koji su ušle fabrike u Colditzu (Koldic), Freiburgu (Frajburgu), Annaburgu (Anaburgu), Lettinu (Letin), Weißwasseru (Vajsvaser) i Stadtlengsfeldu. Za fabriku u Stadtlengsfeldu to je otvorilo mogućnosti za modernizaciju, izgrađena je nova proizvodna zgrada, uvedene peći na gas, broj zaposlenih se polako uvećavao do 570 ljudi. Pred ponovno ujedinenje Nemačke fabrika je već imala 680 radnika.
Posle ujedinjenja fabrika je restrukturirana i privatizovana, čime je broj zaposlenih smanjen na 300 do 1991. godine, a sledeće godine na 162. Posle zatvaranja postrojenja za preradu sirovina, pošto je 1996. godine postalo jeftinije gupiti gotovu mešavinu za porcelan, broj radnika je smanjen na samo 90.
Ipak, posao se nije razvijao kako je očekivano, i krajem januara 1998. godine kompanija je bankrotirala.
Skoro ceo asortiman kalupa fabrike prodat je kompaniji „Triptis Porzellan G.m.b.H. & Co. KG.“ Tim novcem osnovana je potpuno nova kompanija „Gilitzer Porzellan Manufaktur G.m.b.H.“ koja je proizvodila u istim prostorijama. Započela je prilično dobro, i 2005. godine preuzela je „Wallendorfer Porzellanmanufaktur G.m.b.H.“, poznatog proizvođača porcelanskih figura. Kompanija je ipak naišla na finansijske probleme i morala je da proglasi nesolventnost u martu 2007. godine, što je dovelo i do zatvaranja fabrike u Wallendorfu 2009. godine.

Prodaju se bez držača za tanjire.
(117/41-38/124-kp/1173)