Detaljno stanje: Odlično
Originalnost: Original
Materijal: Porcelan
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

ROYAL GOEDEWAAGEN, Holland - Serija zidnih tanjira

Tanjiri se mogu poručiti i pojedinačno, po ceni od 800 dinara, uz prethodni dogovor i postavljanje na Kupindu.

Serija od tri Blue Delft tanjira prikazuje pojedine vrste mesarskih zanata:

1. Der Schlacter (klanje životinja)
2. Der Wurstmacher (punjenje kobasica)
3. Der Schinkenräucher (sušenje šunki)

Svi tanjiri imaju kukice za kačenje.

Dimenzije

Prečnik: 24 cm
Visina: 2 cm

Ukupna težina: 1910 g

Bez ikakvih tragova upotrebe.

Žig na dnu:

Royal (ispod krune)
Goedewaagen
`Blue Delft`
Holland

Fabrika “Royal Goedewaagen” proizvodila je ovakve ukrasne tanjire, inspirisane slikama raznih vrsta zanata s kraja XVI i početka XVII veka, 1970-ih godina.

1610. godine Jacob Pietersz (Jakob Piterš) osnovao je u holandskoj pokrajini Gauda fabriku keramičkih proizvoda pod nazivom “De Ster” (Zvezda).Fabrika je proizvodila pehare, krčage kao i male kutije za hranu. Treći vlasnik fabrike “De Ster”, Mels Maertensz (Mels Marten), dobio je dozvolu za proizvodnju keramičkih lula i posuda za šećer i kolače.
Krajem XVIII veka, “De Ster” je otkupila nekoliko malih fabrika lula i počela svu proizvodnju na jednom mestu u Gaudi. 1853. godine Pieter Goedewaagen (Piter Hudevahe) je kupio čitavu fabriku. Porodica Goudewaagen već je imala iskustva sa međunarodnom trgovinom i transportom, što je iskorišćeno za izvoz keramike u različite zemlje. Proizvodnja je rasla i Royal Goedewaagen je postao najveći proizvođač lula u Holandiji i Evropi.
Početkom XX veka, “Royal Goedewaagen” je izborio mesto među vodećim proizvođačima keramike u Evropi. Preuzimanjem fabrike `De Distel` iz Amsterdama preuzeti su i njeni vrsni stručnjaci, koji uvode proizvode u stilu secesije i Art Decoa. U istom stilu fabrika je počela da proizvodi i za velike brodske kompanije kao što su `Maatschappij Nederland”,”The Royal Paketvaart Maatschappij” i “Java-China-Japan-Line”.
1963. godine otvorena je proizvodnja u mestu Nieuv-Buinen (Niv-Bajne), u holandskoj provinciji Drenthe (Drente), gde je radna snaga bila pristupačnija a cene energije su bile znatno niže. 1974. godine preseljenje pogona je dovršeno, i fabrika u Gaudi je zatvorena.
1964. godine najveći konkurent, “Plateelbakkerij Zuid-Holland“, je bakrotirao, i “Royal Goedewaagen” je preuzeo pravo na sve kalupe. To je predstavljalo novi impuls razvoju fabrike.
1989. godine kompanija je otvorila svoj muzej: “Stichting Keramisch Museum Goedewaagen”, koji ne prikazuje samo istoriju fabrike već čitavu istoriju proizvodnje keramike u Holandiji.
2013. godine kompanija je preuzela “Urnencentrum Nederland” iz Schoonhovena (Skonhovna), najvećeg holandskog proizvođača urni, ručno rađenih vaza sa poklopcem, a 2016. godine i fabriku keramičkih pločica “Albarello” iz Menalduma.
Danas, fabrika kombinuje modernu tehnologiju i tradicionalni način proizvodnje, isti kao pre 400 godina. Iako se ne ograničava samo na tradicionalni dizajn, predmeti se i dalje oslikavaju isključivo ručno, i predstavljaju jedinstven spoj zanatskog umeća, kvaliteta i kreativnosti.

Delftska keramika, poznata kao “Delft Blue”(hol. Delfts blauw), je plavo-bela keramika proizvedena u holandskom gradu Delft, i ujedno naziv za kalajno-glaziranu keramiku koja se u Holandiji proizvodi od XVI veka.
Tokom holandskog Zlatnog doba, u XVII veku, holandska “Istočno-Indijska kompanija”, koja je imala živu trgovinu sa Istokom, uvezla je na milione komada kineskog porcelana. Kinesko majstorsvo i posvećenost detaljima je impresionirala mnoge, ali su ove skupe predmete mogli da poseduju samo najbogatiji. Holandski keramičari nisu odmah počeli da imitiraju kineski porcelan, već tek nakon smrti cara Wan-Lija 1620. godine, kada je uvoz iz Kine u Evropu bio prekinut. Domaći proizvođači videli su priliku da proizvedu jeftiniji porcelan kao zamenu za kineski, i posle mnogo eksperimentisanja uspeli su da naprave tanku vrstu keramike obloženu belom kalajnom glazurom, koja je veoma ličila na porcelan. Ovakvi poredmeti proizvodili su se od oko 1630. godine sve do sredine XVIII veka, kada je obnovljen uvoz iz Kine. Ipak, keramika iz Delfta je postala popularna u čitavoj Evropi, i stigla čak do Kine i Japana, gde su počele da se proizvode porcelanske verzije ove keramike i izvoze u Evropu. Sredinom XVIII veka keramika iz Delfta je izgubila trku za tržiše u konkurenciji s britanskim porcelanom, i od velikog broja fabrika preostalo je samo nekoliko.
Danas, „Delft Blue“ je oznaka koja se ručno oslikava na dnu keramičke posude i garantuje da je autentična, odnosno proizvedena u geografskoj postojbini ove vrste keramike.

Prodaju se bez držača za tanjire.
(114/21-33/106-kp/1113)