Godina izdanja: 2011
ISBN: 402x2
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Džej Hejli / Jay Haley
Izdavač: Psihopolis, Novi Sad
Godina: 2011
Obim: 176 str.

Knjiga `Kako brak učiniti užasnim` (pun naslov: Kako brak učiniti užasnim i drugi eseji o psihoterapiji) čuvenog američkog psihoterapeuta Džeja Hejlija (Jay Haley) predstavlja lucidnu, duhovitu i provokativnu zbirku eseja koja kroz satiru i ironiju analizira ozbiljne probleme u komunikaciji, partnerskim odnosima i samoj psihoterapiji.

Knjiga se sastoji od sedam poglavlja, a svako se bavi specifičnom temom:
1. Umetnost psihoanalize – Hejli se na ciničan način osvrće na psihoanalitičke trikove i manevre koje terapeuti koriste kako bi zadržali poziciju superiornosti u odnosu na pacijenta.
2. Moćne taktike Isusa Hrista – Poglavlje koje ne analizira religijsku poruku, već način na koji je Isus organizovao ljude, komunicirao i strateški postupao sa njima.
3. Veština življenja kao šizofreničar – Bavi se zloupotrebom ovog termina i razlikom između šizofrenije kao dijagnoze i specifične šizofrene komunikacije.
4. Veštine opstajanja neuspešnih terapeuta – Osvrće se na terapeute koji ne postižu rezultate i nostalgično posmatra promenu kliničkog polja.
5. Odbrana psihoanalize i misterija terapije – Analiza ciljeva terapije, dužnosti terapeuta i toga šta zapravo pokreće promenu kod čoveka.
6. Racionalizacija direktivne terapije – Objašnjenje strateškog i direktivnog pristupa u rešavanju problema, po čemu je Hejli i bio poznat.
7. Kako brak učiniti užasnim – Naslovni esej napisan u formi `vodiča` (obrnute psihologije) koji savetuje čitaoce kako da uspešno isplaniraju nesrećan brak, odaberu pogrešnu osobu, usavrše prepirke i obezbede dugoročnu bračnu bedu.

Knjiga je odličan izbor za psihoterapeute, studente psihologije, ali i za opštu publiku koja želi da kroz humor i paradoksalne intervencije prepozna destruktivne obrasce u sopstvenom ponašanju i komunikaciji sa partnerom.



Džej Hejli (Jay Haley, 1923–2007) bio je jedan od najuticajnijih američkih psihoterapeuta 20. veka i jedan od pionira porodične terapije i strateškog terapijskog pristupa. Iako sam nikada nije stekao diplomu iz psihologije ili medicine (njegovo obrazovanje bilo je u oblastima umetnosti, komunikologije i bibliotekarstva), ostavio je neizbrisiv trag u modernoj psihoterapiji i radikalno promenio način na koji se posmatraju mentalni problemi.

Pedesetih godina prošlog veka, Hejli se pridružio čuvenom istraživačkom timu antropologa Gregorija Bejtsona u Palo Altu (Kalifornija). Ovaj tim je proučavao komunikaciju, a posebno obrasce komunikacije u porodicama osoba sa šizofrenijom. Rezultat ovog rada bila je revolucionarna teorija o `dvostrukoj vezi` (double bind). • Teorija objašnjava situacije u kojima osoba (najčešće dete) prima dve kontradiktorne poruke na različitim nivoima komunikacije (npr. majka rečima kaže `volim te`, ali se telom izmiče i pokazuje hladnoću), gde je bilo koji odgovor pogrešan, a osoba ne može da napusti tu situaciju.

Hejli je proveo godine proučavajući rad Miltona Eriksona, genijalnog psihijatra i kliničkog hipnoterapeuta. Erikson je bio poznat po tome što nije koristio tradicionalne metode dubinske analize prošlosti, već je pronalazio brza, neobična i kreativna rešenja za pacijente u sadašnjosti. Hejli je sistematizovao Eriksonov rad i pretočio ga u jasne terapijske koncepte, što je opisao u svojoj čuvenoj knjizi `Uncommon Therapy` (Neobična terapija).

Za razliku od psihoanalize koja je dominirala u to vreme i tražila uzroke problema u nesvesnom delu ličnosti pacijenta, Hejli je uveo strateški pristup:
• Fokus na problem i promenu: Terapeuta je video kao `stratega` čiji je zadatak da osmisli intervenciju koja će rešiti konkretan simptom zbog kojeg je pacijent došao.
• Sistemski pogled: Verovao je da simptom pojedinca često služi nekoj svrsi unutar porodičnog sistema (npr. dete razvija problem u ponašanju kako bi skrenulo pažnju sa bračne krize roditelja i zadržalo ih na okupu).
• Moć i hijerarhija: Smatrao je da su problemi u porodicama često posledica narušene hijerarhije (npr. kada dete ima veću moć od roditelja) i da terapija mora da vrati zdravu strukturu.

Hejli je bio majstor za korišćenje paradoksa u terapiji. Ako bi pacijent pružao otpor promeni, Hejli bi mu propisao da namerno pojača ili ponovi svoj simptom (tzv. propisivanje simptoma). Na primer, ako par stalno vodi besmislene svađe, terapeut bi im zadao domaći zadatak da se obavezno svađaju svakog utorka i četvrtka od 20:00 do 20:30h. Kada ponašanje koje je delovalo `van kontrole` postane svesna obaveza pod dirigentskom palicom terapeuta, ono gubi svoju prvobitnu funkciju i par obično prestaje sa njim.

Zajedno sa svojom drugom suprugom, Kloe Madanes (Cloé Madanes), osnovao je Institut za porodičnu terapiju u Vašingtonu (Family Therapy Institute of Washington, D.C.), koji je postao jedan od glavnih centara za obuku terapeuta širom sveta. Hejli je insistirao na praktičnoj obuci – uveo je korišćenje jednosmernih ogledala i snimanje video-zapisa tokom terapijskih seansi kako bi studenti mogli uživo da gledaju i uče proces rada.

Kao što se vidi u knjizi `Kako brak učiniti užasnim`, Hejli je bio prepoznatljiv po svom oštrom, satiričnom i ironičnom stilu. Koristio je humor kao oružje protiv rigidnosti u psihoterapiji. Nije podnosio dugačke, višegodišnje terapije koje ne donose olakšanje pacijentu, i često je kritikovao klasične psihoanalitičare da više brinu o teoriji nego o stvarnoj pomoći ljudima.

Džej Hejli je preminuo 2007. godine, ostavivši iza sebe brojne knjige koje su i danas obavezna literatura na fakultetima i institutima za psihoterapiju širom sveta.