Godina izdanja: 2019
ISBN: 37x2
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Žan-Mari Robin / Jean-Marie Robine
Izdavač: Psihopolis, Novi Sad
Godina: 2019
Obim: 301 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografiji.

Knjiga `Bivanje u prisustvu drugog: Geštalt terapija kao situacija` autora Žan-Mari Robina predstavlja kapitalno delo savremene psihoterapijske literature.

Knjiga predstavlja zbornik eseja i transkripcija sa predavanja ovog enciklopedijski obrazovanog autora, u kojoj su objedinjeni njegovi tekstovi objavljeni u knjigama Pojaviti se kao okolnost za drugoga i Društvena promena počinje udvoje sa nekoliko novih poglavlja. Za ovo prvo srpsko izdanje autor je napisao i predgovor, a stručni recenzent je Ivana Vidaković, dr sci.

Knjiga je namenjena edukantima i geštalt terapeutima, ali i psihoterapeutima drugih orijentacija i čitaocima zainteresovanim za fenomenološki ili estetski pristup geštalt terapiji.Pozivajući se na brojne reference, počev od antičkih filozofa, preko psihoanalitičara, fenomenološki orijentisanih filozofa, egzistencijalista, a neprekidno se osvrćući na okolnosti u kojima se geštalt terapija razvijala autor nam nudi mnoštvo informacija sa „posebnim upozorenjem“ da imaju zadatak da nas navedu na sopstveno autentično promišljanje i doživljaj prakse geštalt terapeuta.

Uloga terapeuta se ne ograničava na sam terapijski odnos i razmene u terapijskoj sobi, a Robin ukazuje i na povezanost društva i psihoterapije ističući kako psihoterapija i kada se radi u intimnosti terapijskog setinga može da doprinese društvenim promenama. Neprekidno nas podsećajući i sopstvenim primerom da šta god radio u toku seanse „geštalt terapeut je uvek u službi svog klijenta“, te kroz lične primere sa edukacija i seansi, Robin nam se razotkriva kao autor, geštalt terapeut i čovek koji sa zaslugom nosi titulu jednog od najvećih živih didaktičara i teoretičara geštalt terapije.



Žan-Mari Robin (Jean-Marie Robine, rođen 1945. godine u Normandiji) ključna je figura savremene geštalt terapije u Evropi i jedan od njenih najvažnijih svetskih teoretičara. Poznat je po tome što je klasične geštalt koncepte uspešno preneo u savremeni kontekst, stavljajući fokus na estetiku, relaciju i teoriju polja.

Diplomirao je kliničku psihologiju 1967. godine. Pre nego što se potpuno posvetio geštaltu, proveo je 15 godina radeći kao psiholog, a potom i kao direktor u javnoj klinici za decu, adolescente i porodice. U ranoj fazi karijere prošao je obuke iz psihodrame, ekspresivnih terapija, psihanalize i terapije usmerene na klijenta (po Karlu Rodžersu).

Preokret u njegovoj karijeri donosi susret sa Isidorom Fromom (Isadore From), direktnim učenikom osnivača geštalt terapije (Frica i Lore Perls, i Pola Gudmana). Robin postaje Fromov dugogodišnji učenik i saradnik. 1980. godine osniva Francuski institut za geštalt terapiju (Institut Français de Gestalt-thérapie - IFGT), koji je bio prva institucija ove vrste u Francuskoj. Kroz ovaj institut obučene su hiljade terapeuta širom sveta. Bio je suosnivač i predsednik Evropske asocijacije za geštalt terapiju (EAGT), kao i punopravni član prestižnog Njujorškog instituta za geštalt terapiju.

Robin je poznat po tome što u terapijski rad unosi dimenziju estetike. Izvan psihologije, u mladosti se aktivno bavio plesom, pokretom i muzikom. Čak je na godinu dana otvorio i sopstvenu galeriju umetnosti i bio član odbora Muzeja savremene umetnosti u Bordou. Za njega, uspešna psihoterapija nije samo nauka, već `estetski čin` – proces u kojem terapeut i klijent zajedno, u datom trenutku (situaciji), kreativno oblikuju formu svog odnosa.

Za razliku od tradicionalnih pravaca koji posmatraju samo pojedinca, Robin snažno zastupa stav da je psihoterapija politički i društveni čin. Njegova čuvena krilatica (i naslov jedne od njegovih knjiga) jeste da `društvena promena počinje udvoje`. On veruje da menjanjem načina na koji stupamo u kontakt sa osobom ispred nas, direktno menjamo i društvo u kom živimo.

Danas Robin živi povučeno u prirodi u okolini Bordoa, gde i dalje piše, izučava teoriju i povremeno drži međunarodna predavanja i supervizije.