Godina izdanja: 2025.
ISBN: 978-86-6036-384-0
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Knjiga je kao nova nekoriscena( 5+).U ovoj fundamentalnoj knjizi, dr Dejvid Sinkler, profesor sa Harvarda, vodeći svetski genetičar i stručnjak za dugovečnost, iznosi radikalnu tezu: starenje je bolest, i ta bolest je izlečiva. Sinkler osporava uvreženo mišljenje da je starenje nezaustavljiv proces, pozivajući na promenu fokusa moderne medicine – sa pojedinačnih oboljenja na starenje kao osnovni uzrok svih bolesti. ISBN: 978-86-6036-384-0 Naslov dela : Životni vek: Zašto starimo i kako to da usporimo Autor : Dejvid Sinkler
Broj strana : 442
Pismo : latinica
Povez : Mek
Format : 20x15cm
Godina izdanja : 2025 Opis : U ovoj fundamentalnoj knjizi, dr Dejvid Sinkler, profesor sa Harvarda, vodeći svetski genetičar i stručnjak za dugovečnost, iznosi radikalnu tezu: starenje je bolest, i ta bolest je izlečiva. Sinkler osporava uvreženo mišljenje da je starenje nezaustavljiv proces, pozivajući na promenu fokusa moderne medicine – sa pojedinačnih oboljenja na starenje kao osnovni uzrok svih bolesti. Knjiga otkriva nove mehanizme koji mogu da uspore ili preokrenu proces starenja. Autor nudi jasan pregled kliničkih istraživanja i daje precizne, praktične savete za produženje životnog veka. Ovo je optimističan i naučno zasnovan pogled na budućnost u kojoj zdrav i dug život postaju izbor, a ne pitanje genetike.
Zašto starimo? Sinklerova teorija kaže da je u pitanju loš prenos informacija, koji se može popraviti pojačanom funkcijom sirtuina. Zašto ne moramo da starimo? On kaže da možemo da uzimamo aktivatore sirtuina svakog jutra, a uskoro ćemo imati i tablete koje će bezbedno reprogramirati naše gene kako bi im povratile mladalačku snagu. PubMed Central O Autoru : Dejvid Sinkler
Dejvid Sinkler (1969.) je australijsko-američki biolog i akademik poznat po svojim istraživanjima i kontroverznim tvrdnjama o starenju i epigenetici. Sinkler je profesor genetike na Harvardskoj medicinskoj školi. Sinkler je studirao na Univerzitetu Novog Južnog Velsa u Sidneju, stekao diplomu iz biohemije sa počastima 1991. godine i doktorirao na molekularnoj genetici 1995. godine, fokusirajući se na regulaciju gena u kvascu. Takođe je osvojio nagradu Australijskog Komonvelta.