Godina izdanja: 0000
ISBN: 0000
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Odlično očuvano.

Format 16,5 x 23,5 cm
Povez Mek
Broj strana 208
Štampa Crno bela

Kad srce prepustimo njegovoj alhemiji, otkrićemo da svoj bol možemo preobraziti u mir, tugu u radost, gnev u spokoj.

Alhemija srca nam ukazuje na to da se taj preobražaj odvija drugačije nego što smo zamišljali. Po prirodi nastojimo da izbegnemo iskustva koja doživljavamo kao negativna, da se klonimo situacija koje mogu biti bolne i da potiskujemo prava osećanja.

Srce nam može priteći u pomoć samo ako ostanemo potpuno emotivno prisutni i svesni svega što proživljavamo umesto da bežimo od onoga što nam se ne dopada.

Alhemija srca govori o tome da ćemo, kada prihvatimo neprihvatljivo umesto što ga potiskujemo, otkriti da je naličje psihološkog bola zapravo faza razvoja naše ličnosti i da je naš bol, u stvari, put koji isceljenje pokušava da utre.



Kad je spoznao „svest o sadašnjem trenutku“, Majkl Braun, pisac rođen u Južnoj Africi, otkrio je viši nivo svesnosti koja teče uporedo s konvencionalnim, svakodnevnim iskustvima. Potom je precizno iscrtao putanju ka svesti o sadašnjem trenutku. Taj praktičan vodič za sticanje iskustva prisutnosti, pod naslovom Proces prisutnosti, može koristiti svako u svakoj prilici.

Majkl nas u svojoj drugoj knjizi vodi na putovanje u deo srca zadužen za osećanja, čiji je jezik osećajno opažanje. „Ništa nije važnije od namere da se oseti punoća života“, poručuje Majkl. „To emotivno prisustvo u svakakvim okolnostima jeste ono po čemu se ljudi koji se razvijaju i idu napred razlikuju od onih koji se guše u podsvesnom i destruktivnom samosažaljenju.“



„Ova divna knjiga seže u samu srž procesa istinskog preobražaja.“ – Nil Donald Volš, pisac knjige Razgovori s Bogom



„Ako se bilo koji deo vašeg emotivnog, mentalnog ili fizičkog bića grčevito drži identiteta osobe koja pati i ako se uporno krijete u svom prividnom utočištu – životu žrtve okolnosti – onda je bolje da ne počinjete da čitate ovu knjigu. Da bi proces alhemije srca otpočeo, treba da prestanemo da sažaljevamo sebe. To znači da ćemo morati da izađemo iz zone prijatne uljuljkanosti dosadašnjeg života da bismo prigrlili svest o sebi kao božanskom biću koje zrači životnom vedrinom, kakvo već jesmo. Pripremite se da zauvek odagnate te iluzije i da se, kako se stranice budu nizale, probudite u realnosti.“