Godina izdanja: 1975.NOLIT
ISBN: Rasprava o pitanju da li je medicina nauka ili umeće, Klod Bernar, osnivač eksperimentalne medicine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Veličina i Iskušenja Medicine Žan Bernar *3277*09-2021
Rasprava o pitanju da li je medicina nauka ili umeće, Klod Bernar, osnivač eksperimentalne medicine
Žan Bernar autor, urednik: Miloš Stambolić,
Prevod dela: Grandeur et tentations de la médecine / Jean Bernard
izdanje NOLIT 1975 god. , Biblioteka `Sazvežđa`, knj. 51.
Povez broš,latinica, 337 strana, format : 19 x 12 cm, tzežina 300.grama
stanje: vrlo očuvana--nema ispisivanja-kao nova
U knjizi Veličina i iskušenja medicine (1973), veliki francuski lekar, hematolog Žan Bernar, definisao je medicinu kao nauku, dok je čitavu viševekovnu raspravu o pitanju da li je ona nauka ili umeće, označio kao sholastički anahronizam. Istorijski razvoj dao je za pravo tom tvrđenju: veze između naučnog istraživanja i lečenja koje su uspostavljene u prvoj polovini 18. veka postale su još jače u poslednjim decenijama. Tako se medicina još više približila tehnici i njenom duhu objektivnosti, ali se dodatno udaljila od grčkog pojma tekhnê. Znači li to da je shvatanje medicine kao umeća danas čak i zastarelije nego što je tvrdio Bernar? Ili, možda, dva njena određenja, kao nauke i kao umeća, nisu tako nepomirljivo suprotstavljena kao što se ponekad smatra? Klod Bernar, osnivač eksperimentalne medicine, svakako je jedan od onih koji su najviše učinili da ona dobije status prave nauke. Uprkos tome, on ju je i dalje opisivao na tradicionalan način – ne samo kao nauku, već i kao „umeće lečenja“
Protiv shvatanja medicine kao čiste nauke pre svega govore teškoće s kojima se suočava pokušaj da se definiše njen cilj – da se pruži zadovoljavajuća definicija zdravlja. Te teškoće najupečatljivije je prikazao Žorž Kangilem.
O LEKARSKOM UMEĆU:
ZDRAVLJE I BOLEST IZMEĐU METAFIZIKE, EPISTEMOLOGIJE I MEDICINE
APSTRAKT: Ovaj tekst se bavi jednim od glavnih problema savremene filozofije medicine – teškoćama da se formuliše čisto objektivna definicija zdravlja i bolesti – i ispituje njegove implikacije kada je reč o epistemološkom statusu medicine: da li je moguće definisati medicinu kao nauku, ili treba da se zadovoljimo skromnijim, tradicionalnim gledanjem da je medicina naprosto umeće lečenja? U prvom delu teksta pokazuje se da je taj problem prisutan već u raspravama sukobljenih lekarskih škola antičke Grčke. Na opštijem planu, skepticizam u pogledu naučnog statusa medicine objašnjava se napetošću, koja je obeležila i Aristotelov pojam lekarskog umeća, između lekarevog zadataka da leči pojedinačnog pacijenta i univerzalističkog aspekta medicinskog znanja. U drugom delu teksta reč je o transformaciji u shvatanju živih organizama koja je nastupila sa formulisanjem Darvinove teorije evolucije i o posledicama koje je to imalo na shvatanje zdravlja i bolesti. U ovom kontekstu razmatraju se slabosti vodeće savremene teorije zdravlja čiji tvorac je Kristofer Burs i ukazuje se na načelne sličnosti između evolucione biologije razvića i personalizovane medicine. U drugom delu teksta reč je o transformaciji u shvatanju živih organizama koja je nastupila sa formulisanjem Darvinove teorije evolucije i o posledicama koje je to imalo na shvatanje zdravlja i bolesti. U ovom kontekstu razmatraju se slabosti vodeće savremene teorije zdravlja čiji tvorac je Kristofer Burs i ukazuje se na načelne sličnosti između evolucione biologije razvića i personalizovane medicine.
Rekli bismo, na kraju, sa izvesnom dozom opreznog optimizma, da se neki važni uvidi evolucione biologije razvića susreću sa jednom relativno novom koncepcijom medicinske prakse koja je postala moguća sa razvojem genomike, sa tzv. personalizovanom medicinom. U njenom središtu više nije prosečna osoba, već pojedinačni organizam sa svim svojim specifičnostima. Interesantno je da se zastupnici ove koncepcije pozivaju na jedno staro razumevanje darvinovske prirodne varijabilnosti koje ima sasvim drugačije konceptualne, a danas i praktične konsekvence nego što je to slučaj kod Bursa. Reč je o uvidu velikog kanadskog lekara Vilijama Oslera, koji je kao osnovni postulat medicinske veštine izneo sledeće: „...varijabilnost je zakon života, i kao što dva lica nikada nisu ista, tako ni dva tela nikada nisu ista, i ne postoje dve individue koje isto reaguju i isto se ponašaju pod nenormalnim uslovima koje poznajemo kao bolest.“
Vladimir Milisavljević
Institut društvenih nauka, Beograd
Eva Kamerer
Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu