Godina izdanja: 2007
ISBN: 86-909607-0-8
Autor: Domaći
Jezik: srpski, engleski, francuski, italijanski, ruski, nemački
Oblast: Vinogradarstvo

Odlično očuvano. Retko u ponudi.

Autor Milosavljević, Miroslav
Naslov Vinogradarsko-vinarski leksikon & šestojezični rečnik : srpski, engleski, francuski, nemački, italijanski, ruski / Miroslav Milosavljević ; [stručni saradnici Đorđe Krnjajić, Aleksandar Jokić, Vladislav Polak]
Ostali naslovi Vinogradarsko-vinarski leksikon i šestojezični rečnik
Jezik srpski, engleski, francuski, nemački, italijanski, ruski
Vrsta građe enciklopedija, leksikon
Godina 2007
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Viti-Vinicole, 2007 (Zemun : Akademska izdanja)
Drugi autori Krnjaić, Đorđe, 1936-2020 (autor) ; Jokić, Aleksandar (autor) ; Polak, Vladislav (autor) ; Vuksanović, Predrag (recenzent)
Fizički opis VII, 522 str. : autorova slika ; 24 cm
Napomene Tekst štampan dvostubačno
Tekst ćir. i lat.
Tiraž 400
Str. VI: Recenzija / Predrag Vuksanović
Beleška o autoru: str. [523]
Registri.
(karton)
Predmetne odrednice Vinogradarstvo -- Leksikoni
Vinarstvo -- Leksikoni
Vinogradarstvo -- Višejezički rečnici
Vinarstvo -- Višejezički rečnici

PREDGOVOR
Knjiga je sačinjena, pre svega, kao jezički prilog vinogradarskoj i vinarskoj nauci i tehnologiji. Gajenje vinove loze i proizvodnja vina svoje začetke ima u drevnim civilizacijama, od kojih su neke davno iščezle, ali su se loza i vino održali, i ne samo održali već i širili, zahvatajući sve geografske prostore na kojima su postojali povoljni prirodni i stvarani povoljni ekonomski uslovi. Razume se da su se u milenijumskim trajanjima ekspanzije gajenja vinove loze i proizvodnje vina, saglasno govornim jezicima proizvođača, mnogi nazivi sorti i označavanja tehnoloških postupaka menjali: neki preuzimani, drugi napuštani, treći stvarani. Najbolji primer za to su nazivi plemenitih sorti vinove loze. Prema nekim navodima, danas postoji više od 5000 sorti vinove loze, ali nije pouzdano utvrđeno da li se uvek radi o posebnim sortama ili o sinonimima. Slično je i sa nekim drugim izrazima, od kojih neki predstavljaju anahronizme, a drugi su opšte prihvaćeni iako nisu jezički logični. Tako je reč gica anahronizam, reči prporak i prporište nemaju pouzdani jezički koren (od njih su bolje reči korenjak i korenište) a naziv suvo vino – vino bez sadržaja šećera, je nelogičan, ali opšte prihvaćen.
Za srpsko govorno područje, do danas, nije urađen vinogradarsko-vinarski leksikon. Ova knjiga je prvi pokušaj da se ta praznina u našoj stručnoj literaturi, popuni. Obuhvaćeno je oko 2400 reči i pojmova koji se sreću u vinogradarskoj i vinarskoj nauci, praksi i tehnologiji. U ovom leksikonu je za svaku reč, odnosno pojam, dat kratak opis značenja ili radnje na koju se odgovarajuća reč odnosi.
Uporedo sa leksičkom odrednicom na srpskom jeziku, daje se odgovarajuća reč (ili reči) na pet stranih jezika – engleskom, francuskom, nemačkom, italijanskom i ruskom. Cilj je da se poslenicima u oblasti vinogradarstva i vinarstva – od studenata, naučnih radnika, tehnologa do komercijalista, olakša komunikacija na jeziku zemalja u kojima je vinogradarstvo i vinarstvo značajno zastupljeno u proizvodnji i prometu.
U drugom delu knjige dati su registri reči i pojmova na svih šest jezika. Pomoću registara korisnik knjige brzo i lako može da pronađe kako se srpska reč i pojam iskazuje na stranom jeziku, i obrnuto, kako se strana reč iskazuje i objašnjava na srpskom jeziku. U navođenju reči na stranom jeziku birane su one reči koje u najvećem stepenu korespondiraju sa analognim rečima u srpskom jeziku, a ne sve reči koje se u tom jeziku koriste. Korišćene su i reči sa idiomskim vinogradarsko-vinarskim svojstvima, kao što je, na primer: rodni luk, za dugačko orezani rodni lastar, ili, miris na lisicu, za vino koje se dobija od nekih međuvrsnih hibrida.
Prihvatajući sintagmu od samo loše nema mane, svestan sam slabosti i ogrešenja u odnosu na pojedine odrednice u leksikonu. Zbog skromne izvorne literature, ali i ličnog znanja, nisu sve odrednice po obimu i preciznosti, podjednako zastupljene. I pored brojnih korektura i lektura, siguran sam da će se naći i pokoja lingvistička greška.
Ipak, nadam se i verujem da će moj sedmogodišnji napor ugrađen u ovu knjigu, za mlađe kolege biti koristan, ali i podsticajan. Ako moj rad bude primljen kao uzor upornosti jednog penzionisanog profesora, za mene će to biti velika sreća. Jer, Marko Miljanov zapisa: „Ima li časnije sudbine do biti zapamćen kao uzor i podsticaj“
U Beogradu, 21. novembra 2006.
Dr Miroslav Milosavljević
profesor univerziteta u penziji

RECENZIJA
Kao višedecenijski univerzitetski nastavnik iz oblasti vinogradarstva i vinarstva, s posebnim zanimanjem sam pregledao rukopis knjige Vinogradarsko-vinarski leksikon s rečnikom na šest jezika autora dr Miroslava Milosavljevića, profesora univerziteta u penziji.
Autorovo polazište je bilo da u postojećoj vinogradarsko-vinarskoj literaturi, na prostoru srpskog govornog područja, postoji izrazita praznina u bližim određivanjima i tumačenjima reči i pojmova koji se koriste u vinogradarstvu i vinarstvu, kao i to, kako te reči glase na pet značajnih stranih svetskih jezika. Uz ulaganje velikog truda i posedovanja znanja iz struke i lingvistike, autor je nastojao i uspeo da postojeći nedostatak u našoj literaturi popuni, i time pojmovno i suštinski zaokruži već postojeću vinogradarsku i vinarsku literaturu. Učinio je i više od toga – povezao je u logične celine pojmove i značenja iz oblasti vinogradarstva i tehnologije proizvodnje vina.
Knjigom je obuhvaćeno oko 2400 pojmova i reči našeg jezika sa kojima se srećemo u svakodnevnom govoru, proizvodnoj praksi i naučnoj vinogradarskoj i vinarskoj literaturi. Uporedo sa rečima i leksičkim odrednicama na našem jeziku, date su i najčešće reči koje se za te odrednice koriste na engleskom, francuskom, nemačkom, italijanskom i ruskom jeziku. Na taj način je korisnicima Leksikona: studentima, naučnim poslenicima, tehnolozima, komercijalistima, pa i vinogradarima i vinarima amaterima, olakšana međusobna i međunarodna vinogradarsko-vinarska komunikacija.
U drugom delu knjige dat je registar reči na našem i stranim jezicima, čime je korisnicima knjige olakšano pronalaženje željenih reči, ali i njihov prevod na drugih pet jezika.
Važan kvalitet knjige je i u tome što je autor u velikoj meri vinogradarsko-vinarski rečnik oslobodio anahronizama, i za iste pronašao odgovarajuće izraze koji su u duhu i korenu srpskog jezika. Uz to, celokupan sadržaj knjige je, i pored vrlo velikog broja izraza i pojmova, napisan precizno, jasno i jezički korektno.
Na osnovu svega napred rečenog, zaključio sam da je autor knjige Vinogradarsko-vinarski leksikon ... u potpunosti uspeo da ovom knjigom upotpuni i nadgradi važan segment literature vinogradarske i vinarske nauke i prakse i olakša korisnicima rad u različitim prilikama, te im je svesrdno preporučujem.
U Podgorici, 31. avgusta 2006.
Prof. dr Predrag Vuksanović

MG P87 (N)