Godina izdanja: 2014
ISBN: 978-86-86285-02-7
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Oblast: Vinogradarstvo

Veoma dobro očuvano.

Autor - osoba Samardžija, Petar
Naslov Vojvođanski vinski vodič / Petar Samardžija
Vrsta građe stručna monografija
Jezik srpski
Godina 2014
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Nia Genco : Vina Vojvodine, 2014 (Novi Sad : ABM ekonomik)
Fizički opis 283 str. : ilustr. ; 19 cm
Napomene Tiraž 1.000.
Predmetne odrednice Vinarstvo -- Vojvodina – Vodiči

PREDGOVOR
U godinama velike svetske krize naše vinogradarstvo i vinarstvo doživljavaju nezapamćen preporod! Sveti izdanak blagorodne zemlje čokot vraća se u naša vinogorja, iz kojih je nerazumnom politikom posle Drugog svetskog rata proterivan sve do raspada bivše nam Jugoslavije. Vinogradi koji su bili u vlasništvu seljaka, individualnih poljoprivrednih proizvođača kako su zvanično zvani, imali su zadatak da proizvode grožđe i da ga prodaju, tačnije rečeno predaju, velikim društvenim vinarijama. Seljak nije smeo da proizvodi i prodaje vino, osim za svoje porodične potrebe. Njegovo grožđe trebalo je vinarijama mastodontima čije cene su one određivale i plaćale su ga posle godinu-dve dana, često i nikad. Na takvu pljačku logičan odgovor bio je odustajanje od biljke, za koju je čovek vezan čvršće nego za išta drugo što raste pod kapom nebeskom. Krčenje je bilo toliko brzo da ga ni zvanična statistika nije bila u stanju da prati i registruje. Velike državne vinarije tako su vremenom ostale bez grožđa za preradu, postajale „vodenice bez reke“ i gasile se jedna po jedna. Opstalo je samo njih nekoliko, one koje su imale svoje plantaže loze, u Vršcu i Čoki. Raspad Jugoslavije dočekali smo bez svoje kapljice: od nekadašnjeg velikog svetskog izvoznika svrstali smo se u red velikih uvoznika vina. Nismo ga imali ni za polovinu svojih potreba.
Višedecenijsko krčenje vinograda nastavlja se sve dok država prvih godina ovog veka nije odrešila kesu i počela da potiče sadnju novih. Njena pomoć je bila tako izdašna da je moralo da prođe neko vreme dok seljak nije poverovao u njenu iskrenost. Čokot od pre sedam-osam godina ponovo postaje stožer života sve većeg broja porodica čije vino gospodstveno i otmeno danas opet blista na našim stolovima. Pejzaž Pokrajine za samo nekoliko godina išaran je modernim plantažama plemenite vinove loze, koje su najlepši ukras naših krajolika od Fruške gore, preko Telečke, Potisja, Subotičko-horgoške peščare, do Vršca i Deliblata. U vreme berbe u Banoštoru, najvinogradarskijem selu u Sremu, tih najlepših dana u godini, punih radosti, vreve, smeha i sreće, jedan mudri starina Sremac mi reče: „U zemlji u kojoj se sadi vinova loza ima nade!“
Povratak lozi uzeo je ozbiljnog maha i od 2008. godine sadnja ozbiljno nadmašuje krčenje: vinogradi u Srbiji približavaju se cifri od 30.000 hektara. Naša zemlja se vraća u svetsku kuću vina u kojoj je u prošlosti imala svoje značajno mesto, vinogorja opet dobijaju svoje veselo lice, stiču nekadašnju staru slavu. Ne moramo više da pijemo tuđe sunce zarobljeno u flašama. S radošću možemo da kažemo da su za samo desetak godina naša vina bolja nego ikada, da je lestvica njihove kakvoće dignuta visoko u odnosu na vina iz naše bliske prošlosti. Sve manji interes za inostrana vina kojima su naše granične rampe visoko dignute to najbolje potvrđuje. Naši ljubitelji vina su ih posle decenijske zabrane uvoza doživeli i dočekali kao „manu s neba“, ali su se brzo vratili domaćoj proizvodnji, našim vinima koja su produkt porodica, a ne više povlašćenih državnih kombinata. Obratite pažnju, u restoranima se piju domaća vina u lepo dizajniranim bocama, a poslužuju se uz sve rituale od ponude do čaše, kako i zaslužuje najstarije čovekovo piće za uživanje. Govori to i o velikom porastu naše vinske kulture. Pokušajte da se prisetite kad ste poslednji put videli da neko naručuje i pije špricer.
Pred vama je knjiga Vojvođanski vinski vodič koja najbolje govori o svim tim promenama. Vina u njoj razvrstana su po rejonima, kojih na novoj vinskoj mapi Vojvodine ima sedam. U svakom rejonu posetio sam registrovane vinare, isprobao njihova vina i kratko ih opisao. Štampanje knjige finansijski je pomogao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine.
Petar Samardžija

SADRŽAJ
Predgovor 6
Rejonizacija vinogradarstva 9
Definicija i podela vina 10
Vinski protokol 12
Slaganje jela i vina 15
Temperature serviranja 16
Vino u kuhinji 20
Cvetanje u čaši 21
Sorte 24
Sortiment vinove loze u Vojvodini 25
Sorte za bela vina 25
Sorte za crna vina 36
Sremski rejon 43
Ačanski 48
Acumincum d.o.o. 50
Aleks 52
Antonijević 53
Bajilo 55
Belo brdo 59
Burčel Todorov 62
Bjelica 63
Brestovački 65
Deurić 67
Đurđić 69
Do kraja sveta 72
Došen 74
Dulka 76
Dumo 79
Erdevik 80
Fruškogorski vinogradi d.o.o. 82
Institut Sremski Karlovci 85
Kiš 88
Kosović 92
Kovačević 94
Kurilić 98
Kurjak 99
Kuzmanović 101
Lumber d.o.o. 103
Mačkov podrum 104
Milanović 108
Modelle 111
Molovin 113
Mrdanin 116
Nagy-Sagmeister 119
Neštinska vina 122
Patrijaršijski podrum 124
Petkovica 125
Petrović 128
Prekogačić 130
Probus 132
Rudež 134
Salaxia 136
Stojković 138
Šapat 140
Šijački 143
Šukac 145
Trivanović 147
Urošević 149
Veranda 151
Veritas 153
Vinarijum 155
Vinat 157
Vinum 159
Živanović 163
Bački rejon 169
Adžić 173
Vindulo 175
Rejon Telečka 179
Vinski podrumi u Crvenki 183
Brindza 185
Lodi 188
Milisavljević 191
Šarić 194
Potiski rejon 197
Botić 201
Vinoprodukt Čoka 202
Tiska perla 205
Subotički rejon 209
Peščani vinski put 212
Balint Pincészet 214
Čuvardić 216
DiBonis 218
Dragić 221
Kasa 225
Maurer 227
Tonković 231
Vinski dvor 234
Zvonko Bogdan 238
Banatski rejon 243
Dragić 247
Južnobanatski rejon 251
Bahus 255
Galot 257
„K-ing“ 260
Marinković 262
Nedin 264
Selecta 266
Soćanski 270
Vinik 272
Vršački vinogradi 273
Sadržaj 277

MG P83 (N)