Godina izdanja: 2015
ISBN: 978-86-89057-32-4
Oblast: Ekološka poljoprovreda
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Teorija i praksa zelene filozofije

Kokoro, 2015 289 strana : ilustrovano

očuvanost 5-

zpk

Prirodna zemljoradnja : teorija i praksa zelene filozofije je delo japanskog poljoprivrednika i filozofa Masanobua Fukuoke, autora poznatog po konceptu prirodne poljoprivrede. Knjiga razvija njegovu ideju da se čovek ne treba boriti protiv prirode i pokušavati da je potpuno kontroliše, već da treba da razume njene procese i sarađuje sa njima.

Rezime

Fukuoka polazi od kritike moderne industrijske poljoprivrede. Smatra da čovek pokušava da poveća proizvodnju tako što sve više interveniše u prirodne procese: ore zemlju, koristi hemijska đubriva i pesticide, uništava korov i štetočine i razdvaja poljoprivredne sisteme. Prema Fukuoki, takav pristup Poljoprivrednik ne pokušava da „proizvede“ prirodu, već stvara uslove u kojima prirodni procesi mogu da obave najve kratkoročno može povećati prinose, ali dugoročno može dovesti do iscrpljivanja zemljišta, erozije, gubitka biodiverziteta i zavisnosti od spoljašnjih inputa.

Njegova alternativa je prirodna poljoprivreda, zasnovana na minimalnom narušavanju prirodnog ekosistema. Poljoprivrednik ne pokušava da „proizvede“ prirodu, već stvara uslove u kojima prirodni procesi mogu da obave najveći deo posla.

Fukuokin pristup poznat je kroz nekoliko principa:

bez oranja – zemljište se ne obrađuje intenzivno;
bez hemijskih đubriva – plodnost se održava prirodnim kruženjem materije;
bez nepotrebnog uništavanja korova – korov se kontroliše tako da ne narušava ravnotežu sistema;
bez nepotrebnih pesticida – prirodni odnosi između organizama treba da doprinesu kontroli štetočina;
mešoviti usevi – biljke se kombinuju tako da zajedno funkcionišu kao deo ekosistema;
vraćanje organske materije zemljištu – biljni ostaci imaju važnu ulogu u očuvanju plodnosti.

Važan deo njegove filozofije jeste „nečinjenje“, odnosno izbegavanje intervencija koje nisu neophodne. To ne znači da poljoprivrednik bukvalno ništa ne radi. Naprotiv, potrebno je pažljivo posmatrati prirodu, razumeti lokalne uslove i pravovremeno izvršiti samo one intervencije koje su zaista potrebne.

Odnos čoveka i prirode

Za Fukuoku poljoprivreda nije samo tehnika proizvodnje hrane. Ona je i filozofsko pitanje odnosa čoveka prema prirodi.

On kritikuje ideju da je čovek odvojen od prirode i da je priroda nešto što treba da se podredi ljudskim potrebama. Umesto toga, čovek treba da shvati da je deo mnogo većeg živog sistema.

Zato je prirodna poljoprivreda istovremeno:

način uzgajanja hrane + način posmatranja prirode + filozofija jednostavnog života.

„Zelena filozofija“

Pod „zelenom filozofijom“ Fukuoka podrazumeva širi pogled na svet u kojem se priroda ne posmatra kao mašina koju treba rastaviti i kontrolisati. On smatra da preterana analiza i specijalizacija često dovode do toga da čovek izgubi pogled na celinu.

Umesto pitanja:

„Kako mogu da nateram prirodu da proizvede više?“

Fukuokin pristup postavlja pitanje:

„Kako mogu da radim sa prirodom tako da ona sama održava plodnost i ravnotežu?“

Prirodna poljoprivreda i održivost

Jedna od važnih tema knjige jeste održivost. Fukuoka želi poljoprivredni sistem koji može dugo da funkcioniše bez stalnog povećavanja količine rada, energije i hemijskih sredstava.

Zemljište treba da bude živi sistem, a ne samo podloga u koju se sade biljke. Organska materija, mikroorganizmi, biljke, životinje, voda i klima međusobno su povezani.

Njegov cilj nije maksimalni prinos po svaku cenu, već ravnoteža između prinosa, zdravlja zemljišta, rada čoveka i prirodnog ekosistema.

Ključne reči

prirodna poljoprivreda
organska poljoprivreda
održiva poljoprivreda
permakultura
prirodni ekosistem
zemljište
plodnost zemljišta
biodiverzitet
bez oranja
bez hemijskih đubriva
bez pesticida
organska materija
kompostiranje
malč
mešoviti usevi
pokrovni usevi
korov
štetočine
prirodna ravnoteža
kruženje hranljivih materija
minimalna intervencija
„nečinjenje“
saradnja sa prirodom
jednostavnost
održivost
čovek i priroda

Suština knjige

Fukuoka smatra da najbolja poljoprivreda nije ona u kojoj čovek najviše kontroliše prirodu, već ona u kojoj čovek razume prirodne procese i najmanje ih narušava. Zdravo zemljište, raznovrsnost biljaka i životinja i prirodno kruženje materije stvaraju osnovu stabilnog poljoprivrednog sistema. Njegova filozofija zato poziva na manje intervencije, manje potrošnje i više posmatranja i saradnje sa prirodom.

Njegova osnovna poruka može se svesti na:

„Ne pokušavaj da popraviš prirodu – prvo nauči kako priroda već funkcioniše.“