Godina izdanja: 2012
ISBN: 978-86-88277-11-2
Oblast: ekologija, organsko uzgajanje, stočarstvo, voćarstvo, ratarstvo, gljivarstvo, vrtlarstvo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Holcer, Sep
Naslov Sep Holcerova permakultura : praktični priručnik za prirodan i samoodrživ uzgoj voća, povrća i životinja / [prevod Ivana Cvetković, Mirjana Petrović]
Jedinstveni naslov Sepp Holzers Permakultur. scc
Vrsta građe priručnik
Jezik srpski
Godina 2012
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Zvoneći kedri Srbije, 2012 (Beograd : Sinag)
Fizički opis 264 str. : ilustr. ; 24 cm
Drugi autori - osoba Cvetković, Ivana (prevodilac)
Petrović, Mirjana (prevodilac) (autor dodatnog teksta)
Napomene Prevod dela: Sepp Holzers Permakultur
Tiraž 1.000
Str. 261-262: Pogovor / Mirjana Petrović.
Predmetne odrednice Prostor -- Uređenje -- Priručnici
Ekološka poljoprivreda – Priručnici

Permakultura Sepa Holcera je čudesni praktikum u punom koloru na kvalitetnom papiru, jer će te poželeti da ga nosite sa sobom u baštu, vrt ili na obalu svog jezerca. U knjizi su potanko opisane biljke, načini pravljenja prirodnih jezera, kamenih i drvenih podruma i visokih leja. Koje biljke vole da su jedna pored druge, koje su biljke indikatori tipa zemljišta kojeg imate!? Kako da kalemite? Kao da uzgajate čak i divlje pečurke?! Sve to možete pronaći u sjajnoj knjizi Sepa Holcera koji je potpuno promenio shvatanje Austrije i većine progresivnog sveta na bolje.
Permakultura Sepa Holcera je čudesni praktikum u punom koloru na kvalitetnom papiru, jer će te poželeti da ga nosite sa sobom u baštu, vrt ili na obalu svog jezerca. U knjizi su potanko opisane biljke, načini pravljenja prirodnih jezera, kamenih i drvenih podruma i visokih leja. Koje biljke vole da su jedna pored druge, koje su biljke indikatori tipa zemljišta kojeg imate!? Kako da kalemite? Kao da uzgajate čak i divlje pečurke?! Sve to možete pronaći u sjajnoj knjizi Sepa Holcera koji je potpuno promenio shvatanje Austrije i većine progresivnog sveta na bolje.

„Moj cilj je veoma ambiciozan. To je zdrava zemlja na kojoj se biljke, životinje i ljudi mogu dostojanstveno odnositi jedni prema drugima i živeti zajedno.“ Sep Holcer
Savremena poljoprivreda sa tendencijom ka ukrupnjavanju obradivih parcela, monokulturnom proizvodnjom, sve većom upotrebom mehanizacije i hemijskih sredstava iz godine u godinu degradira zemljište, uništava prirodnu biološku raznovrsnost, zagađuje životno okruženje. I individualni zemljoradnici već odavno su ugrožena vrsta, na udaru državnih uredbi i nepredvidivih promena na tržištu. Ima li načina da svoje potrebe zadovoljavamo sarađujući s prirodom, a ne boreći se protiv nje? Da li „zemljoradnik“ može postati cenjeno zanimanje?
Mnogi već dugo pokušavaju da daju lični odgovor na ova pitanja. Ponegde se stvaraju udruženja, u nastojanju da se zajedničkim snagama nešto uradi. Ljudi se polako prisećaju da su im, osim novca, neophodni i zdrava hrana, voda, vazduh. Potreban nam je dodir sa zemljom, kao što je i zemlji potrebno da je razumemo i da o njoj brinemo. Organska poljoprivreda na parcelama sagledivih razmera polako uzima maha. U Austriji, na primer, prema podacima od prošle godine organska i biodinamička proizvodnja namirnica popela se na više od dvadeset procenata ukupne poljoprivredne proizvodnje. Iza ovog gotovo neverovatnog podatka dobrim delom stoji jedan čovek – Sep Holcer, „običan seljak“ iz gotovo zabačene alpske oblasti Lungau u salcburškoj regiji.
Njegovo rodno imanje Krameterhof smešteno je između 1100 i 1500 metara nadmorske visine. Prostire se na oko 45 hektara, od čega su tri pod vodom. Tu rastu gotovo sve vrste voća među kojima su i grožđe i limun, mnoštvo povrtarskih kultura, brojne vrste žitarica, stotine samoniklih vrsta bilja među kojima mnogo začinskih i lekovitih, raznovrsnih pečuraka. U jezercima na imanju plivaju ribe – somovi, štuke, šarani, pastrmke, bela riba, ima i rakova, školjki, žaba – razmnožavaju se prirodno i ne ugrožavaju jedni druge. Na imanju su živeli ili još uvek žive jakovi, bizoni i bivoli, škotsko poludivlje govedo, jeleni, srndaći, dabrovi, risovi, raznovrsne velike i male ptice... Pravi rajski vrt – ostvarenje Holcerovog sna iz detinjstva.
A u doba njegovog detinjstva i rane mladosti, između četrdesetih i šezdesetih godina prošloga veka, ovo imanje beše počelo da posustaje, kao i većina individualnih gazdinstava. Sa samo dvadeset godina Sep je preuzeo brigu o porodičnoj imovini. Počeo je da preuređuje imanje, da na njemu pravi terase, vrtove i ribnjake. Planinska padina je bujala, postajala sve raznovrsnija, raskošnija, neobičnija. Na njoj su se pojavile široke, gusto obrasle terase između kojih su postavljene visoke leje sa povrćem, a između njih rastu voćke. „Treba ostaviti prirodu da radi za sebe, posmatrati je, razgovarati s biljkama. One nam kažu da li se osećaju prijatno, da li im je dobro. Ako saosećate malo sa njima i uživite se u njih, onda one rastu svuda. Onda ne postoje povoljni i nepovoljni položaji, samo ljudi koji su više ili manje sposobni da žive u saradnji sa prirodom a ne u sukobu s njom.“ Sep je naveo prirodu da radi za njega: mehanizaciju gotovo da ne koristi, glavni pomoćnici su mu krtice, gliste, mravi. Zemlju ne ore, a kada treba prekopati neku parcelu, to obavi malo krdo poludivljih svinja. One su veoma odane svom gospodaru i razumeju svaku njegovu reč. Kada ih zatekne van obora i ukori, žurno se vraćaju nazad kroz rupu na ogradi. „Smanjuju mi posao, ne moram da im plaćam zdravstveno osiguranje, ne dajem im platu, a kad odu u penziju, daju mi još i dobru slaninu. Ako se životinja dobro oseća, iz nje proizilazi i dobar proizvod. Ne želim da zatvaram životinje igrajući se čuvara zatvora, ni da hranim svoje zatvorenike u štali. Koliko životinja danas ni ne vidi Sunce. Tako nešto treba zabraniti, ljudi tako postaju mučitelji životinja – a to je zločin.“
Mada priča o rajskom vrtu u Alpima deluje idilično, toliko da se pomisli kako je to sve lako u tamo nekom, sređenijem i bogatijem svetu, mora se reći da je Sep Holcer imao sve vrste problema i savlađivao mnoge prepreke, ne u prirodi, već među ljudima. Nisu ga mimoišli nepoverenje i zazor, toliko da su ga decenijama nazivali ludakom. Imao je muka i zbog obične ljudske zavisti. Na tavanu porodične kuće još čuva kutije prepune sudskih podnesaka koje ga potsećaju na to koliko je vremena, snage i novca izgubio u sporovima sa državom: „Žalbama, molbama i tužbama branio sam se od terora države,“ piše u svojoj autobiografiji „Buntovni zemljoradnik“, prodatoj u mnogo stotina hiljada primeraka.. Dva puta su njegovi slučajevi stizali do najviših sudova u zemlji, i uvek je, na kraju, dokazivao da je u pravu. „Pokažimo građansku hrabrost. Zakone koji nisu u skladu sa prirodom odbijam i ne sledim ih. Onaj ko izabere prirodni put imaće doduše kratkotrajne probleme, ali će se dugoročno izboriti za svoje pravo i potvrditi ga. U ogromnom svetu čuda našeg svemira postoji, hvala Bogu, potpuna savršenost i pravednost.“
Sep Holcer je danas svetski poznato ime. Krameterhof godišnje poseti oko deset hiljada ljudi, željnih da vide čudo i nešto nauče. Tamo se drže predavanja, seminari. Za one koji žele da sve vide izbliza i shvate ceo ciklus prirodnog godišnjeg optoka, na imanju je izgrađeno deset skoro luksuzno opremljenih baraka koje se mogu iznajmiti na duže vreme. Univerzitetski profesori dovode na Krameterhof svoje studente da na licu mesta uče o ekološkoj poljoprivredi. Sep ništa ne zadržava za sebe: govori sve što zna, ništa nije hteo da patentira ili štiti pravom intelektualne svojine, objašnjavajući da ništa nije izmislio, već samo preuzeo od prirode. „Sreća je što sam zadržao dečji dar da logiku prirode primenim u životu. U prirodi uvek držim oči otvorene. Neprekidnim posmatranjem svojih životinja otkrivam puteve za uspešan i skladan saživot. Najvažnji princip mi je postao da shvatam prirodu, a ne da je, kao što su me učili, savladavam. Svaka životinja i svaka biljka ima svoj zadatak u stvaranju. Do problema dolazi samo kada čovek pogrešno usmerava veštine...“
Kao stručnjak bio je pozivan u svet: u Kolumbiju, Kostariku, Afriku, Tajland, gde su njegova znanja stavljana na najteži ispit, jer se tamo radilo o životu ili smrti. Svaki put se čudio kako su politika i društveni odnosi doveli stanovništvo do same ivice opstanka na mestima gde je priroda bila mnogo darežljivija i pogodnija za proizvodnju hrane nego na njegovima alpskim visovima.
Mada i u Salcburškoj oblasti važi izreka da je najteže biti prorok u svome selu, Sep Holcer je nadahnuo mnoge ljude, među njima i svoje susede. Odjednom, mnoga ondašnja deca, pa i njegova, poželela su da se posle školovanja vrate da žive na selu. Seljani preuzimaju njegove ideje i pokušavaju da gazduju imanjima sarađujući sa prirodom. Nekoliko gradskih porodica je nakon posete Krameterhofu napustilo grad i naselilo se u brdima gde su pod njegovim uputstvima podigli slična imanja... Sep Holcer može da vidi kako se njegove ideje šire i pretaču u stvarnost. Ali, cilj je još uvek daleko. „Moj cilj je veoma ambiciozan. To je zdrava zemlja na kojoj se biljke, životinje i ljudi mogu dostojanstveno odnositi jedni prema drugima i živeti zajedno.“

Sepp Holzer (1942, Lungau, Salcburg, Austrija) austrijski je poljoprivrednik i praktičar održive poljoprivrede, poznat kao jedan od najuticajnijih popularizatora permakulture u Evropi. Odrastao je na porodičnom planinskom imanju Krameterhof, koje je preuzeo veoma mlad, a kroz decenije rada razvio je prepoznatljiv pristup uzgoju hrane u teškim klimatskim uslovima bez oslanjanja na intenzivnu hemiju i skupe inpute. Njegov metod se zasniva na posmatranju prirodnih procesa i stvaranju stabilnih, raznovrsnih sistema u kojima se zemljište, voda, biljke i životinje međusobno podržavaju. Posebno je poznat po izgradnji pejzaža koji zadržava vodu (mreža jezera, kanala i terasiranja), stvaranju mikroklimata, korišćenju mešovitih zasada, šumskih vrtova i prirodnih skloništa za životinje, kao i po ideji da „problem“ u prirodi često postaje resurs ako se pravilno uklopi u celinu. Holzer je vodio brojne radionice i konsultovao projekte širom sveta, a njegov rad je snažno uticao na hobi baštovane i profesionalce koji traže praktična rešenja za otpornu proizvodnju hrane, regeneraciju tla i život u skladu s lokalnim uslovima.

Uvodna reč 8
Predgovor 10
Uvod 13
Oblikovanje predela 19
Iskustva iz ranog detinjstva 19
Kasnije pogreške 21
Permakulturni predeo 24
Opšte napomene 24
Oblikovanje terena uz pomoć bagera 28
Ophođenje sa ustanovama i službenicima 29
Postavljanje permakulturnog sistema 31
Osnovna pitanja 31
Procenjivanje parcele 32
Položaj i klima 32
Uslovi tla 34
Procena tla 35
Svojstva „lakog“ ili „teškog“ tla 36
Biljke indikatori 36
Iskustva sa različitim tipovima tla 41
Mogućnosti oblikovanja 42
Probne parcele 42
Mikroklimatske zone 45
Terase i putevi 49
Izgradnja sistema terasa 50
Širina 50
Nagib 50
Utvrda i nasipanje materijala 51
Rad sa vodom 52
Stabilizovanje terasnog sistema 53
Uzgoj terasnih kultura 55
Jarkovi za skupljanje humusa 57
Visoke leje 58
Mogućnosti oblikovanja 59
Projektovanje sistema visokih leja 63
Obrađivanje visokih leja 67
Uberi sam 69
Vodeni pejzaži 71
Izgradnja vodenih vrtova i jezera 74
Mogućnosti oblikovanja 77
Mogućnosti korišćenja 78
Alternativna poljoprivreda 80
Osnovna razmišljanja 80
Plodnost tla 82
Zeleno đubrivo 83
Biljke za zeleno đubrenje 84
Moj metod 85
Greške 88
Spisak biljaka 89
Načini za suzbijanje nepoželjnih biljaka 92
Stare sorte i biljna raznovrsnost 96
Žitarice 98
Uzgoj i prerada brašna-raži 103
Saveti za mešovite kulture 106
Planinske biljke 109
Alternativni uzgoj životinja 111
Svinje u permakulturi 112
Svojstva nekih starih rasa svinja 112
Mangulica 112
Švapska hal svinja 112
Durok 113
Turopoljska svinja 114
Svinje kao pomagači 116
Čuvanje svinja u kombinovanoj privredi 118
Divlja goveda i stare rase domaćih goveda 119
Čuvanje goveda 121
Ishrana 122
Živina 122
Aktivna zaštita ptica 122
Humano čuvanje živine 124
Zemljani podrum i otporna skloništa 127
Zemljana skloništa za svinje 127
Skloništa od brvana i zemljani podrumi 129
Upotreba zaklona kao ostave 133
Podrumi od kamena 134
Voće 136
Mogući načini upotrebe 136
Pogrešan način gajenja voća 140
Moj metod 143
Zaštita od divljih životinja 146
Vrste i sorte voća 148
Razmnožavanje i kalemljenje 158
Podloga 158
Kalem-grančica (plemka) 159
Kalemljenje 160
„Englesko spajanje“ (kalemljenje na popravni spoj) 160
Kalemljenje „pod koru“ 161
Kalemljenje na pupoljak (okce) 163
Kalemljenje premošćivanjem 164
Sejanje voćne šume 165
„Šok metoda“ 168
Prerada, marketing i prodaja 170
Uzgoj pečuraka 173
Opšte napomene 173
Dobrobit za zdravlje 175
Osnove uzgoja pečuraka 177
Uzgoj pečuraka na drvetu 177
Pečurke koje se gaje na drvetu 178
Šitake 178
Bukovača 178
Kraljevska bukovača 178
Zlatna bukovača 179
Planinska panjevčica 179
Nameko 179
Baršunasta panjevčica (enoki) 179
Crna jablanovača (topolovka) 179
Judino uvo 179
Supstrat 179
„Zasejavanje“ pečuraka 181
Razmnožavanje micelijuma za sopstvene potrebe 182
Formiranje i održavanje kulture 182
Napomene 186
Uzgoj pečuraka na slami 186
Pečurke koje se gaje na slami 187
Supstrat 187
„Zasejavanje“ pečuraka 188
Formiranje i održavanje kulture 189
Napomene 190

Uzgoj divljih pečuraka 192
Vrtovi 193
Kuhinjski vrt 197
Sećanja na naš Gachtl 199
Apoteka na kućnom pragu 201
Melem od nevena 206
Ulje od majčine dušice 207
Čaj od cikorije za šećernu bolest 207
Sremuš 208
Povrtnjak 208
Najvažniji poslovi u našem Gachtl-u 208
Prirodno đubrivo 213
Alternativne metode kompostiranja 213
Nastiranje 215
Tečno đubrivo 216
Moj metod 218
Pomoćnici u vrtu 220
Voluharice (poljski miševi) 222
Puževi golaći i puževi 223
Lisice – prirodni putovi 225
Razmnožavanje lisica 226
Osobenosti gradskih vrtova 228
Kako deca stiču iskustvo prirode 228
Osobenosti dizajna 230
Vrtovi na terasama i balkonima 233
„Baj-pas“ tehnika 238
Spisak biljaka 240
Projekti 247
Škotska 252
Tajland 256
Projekat za spas i život Auzerglanda 256
Mediteranski vrt 257
Vodeni vrt 257
Vrt čula 257
Vrt aktivnosti 258
Odmorište i Stenoviti vrt 258
Zemljani podrum i sklonište 259
Zaključna razmišljanja 260
Autor i koautori 260
Pogovor 261

Ključne reči (tags): permakultura, Sepp Holzer, održiva poljoprivreda, organska proizvodnja, prirodno baštovanstvo, regenerativna poljoprivreda, agroekologija, biodiverzitet, obnova tla, plodnost zemljišta, kompost, malč, humus, šumski vrt, mešovite kulture, polikultura, samoodrživ sistem, planinska poljoprivreda, mikroklima, zadržavanje vode, jezerca, kanali, terase, prirodno navodnjavanje, bez pesticida, bez veštačkih đubriva, uzgoj povrća, voćnjak, začinsko bilje, semenarstvo, ekološki dizajn, održiv život, ruralna praksa, samoniklo bilje.

MG P45 (N)