ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1979
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Oblast: Voćarstvo

Posveta na predlistu, unutra bez podvlačenja i pisanja.

Autor - osoba Mišić, Petar D., 1926-20?? = Mišić, Petar D., 1926-20??
Naslov Šljiva / Petar D. Mišić
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1979
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1979 (Beograd : Kultura)
Fizički opis 213 str. : ilustr. ; 18 cm
Zbirka Poljoprivredna literatura
(Broš.)
Napomene Tiraž 5.000
Bibliografija: str. 199-205
Summary: str. 206-213.
Predmetne odrednice Šljiva

Šljiva je koštičava voćka kojoj je posvećena bogata literatura. Pa ipak, malo je publikacija koje tu voćku prikazuju integralno. Za poslednje četiri decenije proizvodnja šljiva u svetu je udvostručena, a kod nas je porasla samo za 35%. SFR Jugoslavija je bila najveći proizvođač šljiva u svetu.

Sljiva je bila i ostala naše nacionalno voće. Nažalost, šljiva više nema kod nas privredni značaj koji je nekad imala u Srbiji i Jugoslaviji. Cilj ove monografije je da šljivu prikaže što svestranije i da time pomogne obnovu šljivarstva u našoj zemlji. U toku poslednjih petnaestak godina nastale su mnoge pozitivne promene u nauci i proizvodnji šljiva. Naučna dostignuća u oblasti genetike, oplemenjivanja, fiziologije, integralne proizvodnje šljiva i njene prerade otvorila su nove puteve za stvaranje boljih sorti i podloga, proširila su areal gajenja šljiva, povećala proizvodnju, poboljšala kvalitet svežih šljiva i prerađevina i time omogućila veću potrošnju u svetu.

Oko 98% primarne proizvodnje šljiva ostvaruje se na imanjima zemljoradnika koji žive na brdsko-planinskom području Jugoslavije. Osnovni problemi našeg šljivarstva su zapuštenost mnogih šljivika, niski prinosi, prisustvo virusa šarke šljive u pojedinim rejonima i nepovoljan način iskorišćavanja plodova šljiva. Stvaranje i uvođenje u proizvodnju boljih sorti šljiva otpornih ili tolerantnih prema virusu šarke šljive veoma je važan zadatak. Treba maksimalno iskoristiti naše povoljne prirodne uslove za proizvodnju biološki vrednije hrane, a posebno sveže, kvalitetne stone šljive.

Produženje sezone dozrevanja, upotrebe i izvoza stone šljive putem osveženja sortimenta, izbora odgovarajućih položaja za podizanje zasada i poboljšanja tehnologije gajenja može proizvođačima da obezbedi veću dobit, a potrošačima da stavi na raspolaganje dobro stono voće. Kvalitetna suva šljiva je drugi proizvod po značaju koji može da podstakne unapređenje našeg šljivarstva. Proizvodnja naše rakije šljivovice nije standardizovana i zaštićena robnom markom niti se vrhunska tehnologija masovno koristi da bi kvalitetna rakija mogla da se izveze na svetsko tržište poput poznatih alkoholnih pića, kao što su viski, konjak i votka.
Dobit koja bi se ostvarivala realizacijom kvalitetne stone i suve šljive i standardizovane rakije šljivovice bila bi važan pokretač unapređenja našeg šljivarstva.
Nadam se da će monografija ŠLJIVA pomoći čitaocima da ova značajna voćka ponovo zauzme visoko mesto u voćarstvu Jugoslavije i da mnogi njeni proizvodi lakše nađu put do trpeze naših i stranih kupaca.

MG P47 (N)