Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Oblast: Ratarstvo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

kao na slikama

retko


1956.
Tvrd povez, strana 672

Naslov: Mlinarstvo
Autor: J. F. Lokvud
Izdavač: Naše mlinarstvo
Mesto: Subotica
Godina: 1956.
Broj strana: 672


Prošlo je oko tri godine kako sam spremio drugo izdanje ove knjige, zadatak na koji sam bio podstaknut mnogim ljubaznim stvarima, koje su mi bile napisane i rečene o prvom izdanju, kao i stalnom potražnjom za ovom knjigom i željom da obradim više važnih posleratnih razvića o mlinarstvu.

Tokom poslednje tri godine došlo je do daljeg tehničkog napretka, u kojem se naročito ističe brz razvoj pneumatičnog prenošenja mliva i sve veče usvajanje ovog sistema od strane naprednih mlinara u svim delovima sveta. Tehničke i finansijske prednosti dobro konstruisanih instalacija za pneumatično prenošenje imaju toliku važnost u mlinskoj industriji da smatram da taj razvoj sam po sebi dovoljno opravdava treće izdanje „Mlinarstva“. Međutim, koristio sam priliku da pored toga unesem i drugog materijala o novim dostignućima o trodimenzionom načinu projektovanja mlina i da u celom tekstu ispravim više navoda, koji su tokom vremena postali netačni ili zastareli.

Osim nove glave o pneumatičnom prenošenju i novog odeljka u glavi o projektovanju mlinova, tekst je ostao uglavnom isti kao i u ranijem izdanju. Naročito sam ostavio neizmenjenu glavu o proizvodnim troškovima, koja se još uvek oslanja na predratne iznose. Ovi iznosi su sada sami za sebe prilično netačni (iako zadržavaju svoju vrednost kao osnova za upoređenje), ali nestalnost i nepredvidljivost posleratnih troškova proizvodnje onemogućuju skoro potpuno reviziju ove glave, na način da bi ona imala neku vrednost.

U mom predgovoru drugom izdanju ja sam smelo izrazio nadu da će se možda za jednu godinu pristupiti prevođenju „Mlinarstva“ na francuski, španski i nemački jezik. Nažalost događaji su pokazali da sam bio suviše optimističan za više godina, ali sam sada zadovoljan što mogu da navedem, da se ovi prevodi sada mogu dobiti. Izvinjavam se prekomorskim čitaocima koji su bili razočarani ili neugodno dirnuti tim zakašnjenjem, zahvaljujem se francuskim, argentinskim i nemačkim članovima osoblja Henry Simons Ltd., koji su se, pored svog redovnog rada, prihvatili obimnog zadatka oko prevođenja i korigovanja.

U predgovoru prvom i drugom izdanju izrazio sam zahvalnost mnogim mlinarskim, tehničkim i naučnim prijateljima i kolegama, kako unutar tako i izvan organizacije Simon, čije su stručno znanje i velikodušna pomoć toliko doprineli izradi (mogu li reći i uspehu) ove knjige. Ne mogu bolje zaključiti predgovor sadašnjem izdanju nego da im ponovo zahvalim.

Novembar, 1950.
J.F.L.

Sadržaj

Uvod KRATAK PRIKAZ MLINARSTVA

Pšenica
Mešanje pšenice
Mlevenje
Skladištenje
Čišćenje i pripremanje pšenice za mlevenje
Čišćenje pšenice
Pripremanje pšenice
Mlevenje u brašno i nuzproizvode
Sistem krupljenja
Predsejanje
Odstranjivanje klice
Razvrstavanje mliva
Čišćenje grisa
Sistem mlevenja okrajaka
Sistem usitnjavanja (mlevenja i izmeljavanja)
Prosejavanje brašna
Dijagram mlina
Postupak sa brašnom i dorada
Uređenje mlina

DEO 1.

Glava I. PRETHODNO ISPITIVANJE PŠENICE

Hektolitarska težina
Sadržaj vlage
Oblik
Debljina Ijuske
Procenat primesa
Odnos između hektolitarske težine i prinosa brašna
Ispravnost pšenice i procenat primesa
Sadržaj vlage
Probno mlevenje pšenice
Jačina
Lepak
Količina lepka
Mehaničko ispitivanje testa
Moć za proizvodnju gasa
Moć za upijanje vode
Ocenjivanje jačine
Mlinski laboratorijum

Glava II. PŠENICA

Statistika useva
Potrošnja pšenice u glavnim zemljama
Uvoz pšenice u Englesku
Karakteristike pšenice
Jačina
Tvrdoća
Ukus
Boja
Sposobnost davanja brašna
Sadržaj vlage
Oblik zrna
Veličina zrna
Debljina ljuske
Prianjanje ljuske uz jezgru
Klica
Procenat primesa
Izbrašnjavanje

Vrste pšenica
Kanadska
Australijska
Argentinska
Ruske pšenice
Pšenica SAD
Indijske pšenice
Engleske pšenice
Ostale evropske pšenice
Godišnja doba u kojima se dobija pšenica u Engleskoj
Neprijatelji pšenice
Rđa
Snet
Žitna stenica
Žižak
Druge štetočine
Vršidba i skladištenje na poljoprivrednom dobru
Standardi za žita
Distribucija
Tržište na veliko u Engleskoj
Skladištenje po prispeću u Engleskoj
Transport
Vodeni putevi
Železnica
Drumski transport

Glava III. PREUZIMANJE, Prenošenje i premeravanje

Preuzimanje
Brodski elevator
Pneumatički uređaj
Sisak i cevi
Prijemni odvajač
Priklona ustava i obrtna ustava
Skupljač prašine
Vakuum pumpa
Raspored pneumatičkog uređaja
Upoređenje brodskog elevatora sa pneumatičkim uređajem
Izbor uređaja za preuzimanje
Prenošenje
Elevatori
Vodoravni prenosnici
Trakasti prenosnici
Pužasti prenosnici
Lančasti prenosnici
Automatsko merenje

Glava IV. PRETHODNO ČIŠĆENJE I SUŠENJE

Prethodno čišćenje
Sušenje
Mašine za prethodno čišćenje
Prihvatni separator
Šestostrano sito
Trakasti separator
Skalperator

Glava V. SKLADIŠTENJE

Kapacitet skladištenja
Vrste silosa
Konstrukcija silosa
Signali i kontrole
Raslojavanje u ćeliji
Veći broj izliva
Piramida iznad grotla
Ulazni razdeljač
Sajmonov uređaj protiv raslojavanja
Kontrola temperature za vreme skladištenja
Uređenje silosa
Preuzimanje
Prebacivanje
Sušenje
Prenos do ćelija za međuskladištenje
Suzbijanje prašine

Glava VI. IZBOR PŠENICE ZA MLEVNU SMEŠU

Prinos u brašnu
Primese
Sadržaj vlage
Ostali činioci
Izbor pšenice radi dobijanja pogodnih vrsta brašna
Jačina mlevne smeše
Proizvodnja gasa
Moć upijanja vode
Boja
Ukus
Tipične mešavine pšenica

Glava VII. NAČINI ZA OBROKOVANJE I MEŠANJE PŠENICE I REGULISANJE BRZINE PROTOKA

Zasun
Obrokovači
Načini mešanja
Sinhronizovana automatska vaga
Automatska kontrola protoka
Pokazivač protoka u cevi i nivoa u ćeliji
Sprava za regulisanje protoka
Naprava za zaustavljanje i pokretanje
Periodični davalac kontakta
Brojač za unapred određen broj operacija
Elektromagnetski brojač
Izravnjivač protoka
Zbirni pregled
Automatska kontrola protoka primenjena na postrojenje za čišćenje pšenice

Glava VIII. NAČINI ODVAJANJA

Odvajanje prema specifičnoj težini
Odvajanje prema veličini
Odvajanje prema zapremini
Odvajanje prema širini
Odvajanje prema dužini
Odvajanje prema obliku
Odvajanje pomoću vazdušne struje
Vrste izdvajača
Oscilirajuće sito
Rotirajuće sito
Cilindrični i višestrani izdvajači
Šestostrano sito
Centrifugalno sito
Izdvajači (trijeri) sa površinskim ćelijama
Trijerski cilindri
Izdvajač sa površinskim ćelijama – diskovni izdvajač
Izdvajači sa nagnutim površinama

Glava IX. NAČINI ČIŠĆENJA PŠENICE

Štetno dejstvo primesa
Vrste primesa
Karakteristične dimenzije pšenica
Načini čišćenja
Sejanje
Aspiracija
Izdvajači sa ćelijastim površinama
Izdvajači sa nagnutim ravnima
Razvrstavanje prema širini: razvrstavanje pšenice
Razvrstavanje prema širini za druge svrhe
Odstranjenje nalepljene nečistoće
Specijalni problemi
Mašine za čišćenje
Mlinski aspirator
Milerator
Sajmonov diskovni izdvajač
Razvrstač žita „Uniflow“
Spiralni trijer
Duo-aspirator
Ljuštilica
„Cheadle“ (Čidl) prečistač pšenice
Četkalica
Magnetni aparat
Specijalne mašine za čišćenje

Glava X. SISTEMI ASPIRACIJE

Ventilatori
Izbor ventilatora
Kontrolisanje učinka ventilatora
Skupljanje prašine
Ciklonski skupljač prašine
„Multicone“ skupljač prašine
Komora za taloženje prašine
Napojni filter
Upojni filter
Mašine sa zatvorenim kruženjem vazduha
Vrste prašine
Kapacitet skupljača prašine Izbor skupljača prašine
Projektovanje aspiracionog uređaja
Proračun dinamičkog i statičkog pritiska
Brzina strujanja vazduha
Količina vazduha
Statički pritisak
Projektovanje cevne mreže
Proračun statičkog pritiska

Glava XI. PRANJE PŠENICE I PODEŠAVANJE VLAGE

Kombinovana praonica
Odstranjivanje kamenčića
Uređaj za otplivavanje
Potrošnja vode
Praonica sa dva puža
Podešavanje vlažnosti
Praonica za duže potapanje
Aparat za kvašenje
Kontrola i proračun vlažnosti
Dodavanje vlage
Oduzimanje vlage

Glava XII. PRIPREMANJE

Svrha pripremanja
Prva svrha
Drugi zadatak
Zadaci pripremanja
Sušenje
Očvršćivanje lepka
Ožilavljenje mekinja
Sušenje pšenice
Raspoređivanje vlage i dejstvo temperature
Korišćenje vazduha za sušenje
Grejanje pomoću radijatora sa toplom vodom
Proračunavanje težine isparene vode
Upotrebljena i izgubljena toplota
Relativna efikasnost raznih načina za sušenje sa 20% na 17% vlažnost
Predgrevanje pšenice
Ravnomernost postupka
Promene svojstva lepka
Hlađenje

Kratak pregled
Pripremanje (kondicioniranje)
Hladno pripremanje
Toplo pripremanje
Očvršćivanje lepka
Ožilavljenje mekinja
Praktični problem
Mašine pripremanje
Radijatorska sušionica
Kombinovana sušionica sa radijatorima i toplim vazduhom
Sušionica sa toplim vazduhom
Sušionica Hall & George
Regulisanje temperature vode i vazduha
Kratak pregled o prednostima raznih vrsti sušionica
Potrošnja goriva
Pogonska snaga za ventilatore
Ravnomernost rada
Ostali činioci
Kolone za sušenje i pripremanje
„Stabilisor“ pripremanje
Rezultati postignuti „Stabilisor“ postupkom
Uslovi mlevenja
Toplotna obrada Iepka
Stabilisor
Konstrukcija
Regulisanje temperature
Sigurnosni uređaji
„Viskator“
Promena dijagrama čistionice

Glava XIII. ČISTIONICA

Kapacitet čistionice
Odvajanje sejanjem
Magnetni aparati
Aspiracija
Odvajanje ćelijastim površinama
Razvrstavanje pšenice na dve ili na više veličina po dužini i širini
Pranje i pripremanje
Ljuštenje
Četkanje
Dijagram čistilice
Kontrola i manipulacija
Hranjenje
Aspiracioni kanali
Mašine za prosejavanje
Magnetski aparati
Diskovni trijeri
Trijerski cilindri
„Cheadle“ prečistač žita
Aparat za kvašenje
Praonica
Kolona za sušenje i pripremanje
Skladištenje u ćelijama
Aspiracioni sistemi
Automatske vage
Ljuštilice i četkalice
Uzimanje uzoraka

Glava XIV. POSTUPAK SA PRIMESAMA I NJIHOVA PRERADA

Fina prašina
Lake primese
Kamenčići
Metal
Krupnije primese dobijene sejanjem
Sitnije primese dobijene sejanjem
Odvajanje ovsa od ječma
Odvajanje kukolja i semenja Izdvajanja iz vode za pranje
Zbirni pregled
Kameni prekrupači
Francuski kamen „Burr“
„Derbyshire Peak“ kamen
Veštački kamen
Obrada kamena
Uravnoteženje kamena
Vodoravni mlinski kamen
Vertikalni kameni mlin
Perpleks mlinovi i čekićari
Jednostepeni perpleks mlinovi
Višestepeni perpleks mlinovi
Mlinovi čekićari
Aspiracija vertikalnih mlinova na kamen ili na udarač
Sejanje posle mlevenja
Ćelije za skladištenje samlevenih i nesamlevenih otpadaka
Uređaj za hranjenje
Mehanički uređaj za hranjenje vage, za materijal koji ne teče slobodno
Izdvajač kamenčića i metala
Razvrstač ovsa i ječma
Vršalica za pšenicu
Ljuštioni izdvajač
Uređaj za izdvajanje primesa iz vode za pranje
Dijagram postrojenja za obradu primesa iz čistionica

Glava XV. UREĐENJE ČISTIONICE

Zgrada
Postavljanje mašina

DEO II.

Glava XVI. SVRHA MLEVENJA

Fizička grada pšenice
Hemija pšenice
Proteini
Ugljeni hidrati
Mast
Mineralne soli
Vitamini
Sastav pšenice i pšeničnih proizvoda
Sadržaj proteina
Rastvorljivi ugljeni hidrati
Vlakno
Mast
Minerali
Vitamini
Zaključak

Glava XVII. POSTEPENO USITNJAVANJE

Sistem mlinskih kamenova
Kasniji razvoj
Razvoj stolica za valjke
Centrifugalno sito i čistilice krupice
Razvoj postepenog usitnjavanja
Engleska mlinska industrija 1880 godine
Postepeno usitnjavanje
Prednost stolice za valjke, naspram kamena
Engleska mlinska industrija 1890 godine

Glava XVIII OGLEDI NA MLIVU

Ogledi na boju
Oštrina (granulacija)
Ispitivanje pečenjem
Značaj faktora kvaliteta
Zapremina testa
Težina hleba
Boja sredine
Struktura sredine hleba
Ispitivanje na pepeo
Način ispitivanja na pepeo
Rezultati ispitivanja na pepeo
Vitamin B-1
Celuloza
Kiselost

Glava XIX. MLEVENJE

Zamisao i konstrukcija stolice za valjke
Brzina obrtanja valjaka
Radna površina valjka
Nagib žleba
Mlevenje sa konusnim valjcima
Strugači i četke
Hlađenje valjaka vodom
Dužine i prečnici valjaka
Učinak

Glava XX. SEJANJE

Prevlaka za sito
Mašine za sejanje
Šestostrano sito
Sito na njihanje
Obrtno sito
Centrifugalno sito
Plansko sito
„Flowmaster“ (Floumaster) plansko sito
Aspiracija mašina za sejanje
Teorija prosejavanja
Širina sita
Dužina sita
Količina hranjenja
Dejstvo izmene prevlaka
Usko grlo mašina za sejanje
Učinci standardnih mašina za sejanje
Upoređenje količina propada centrifugalnih i planskih sita
Izbor mašina za sejanje
Obrokovač

Glava XXI. KRUPLJENJE

Dužina valjaka za krupljenje
Izvodi od krupljenja
Učinak valjaka za krupljenje
Redovno i naknadno žlebljenje valjaka
Dijagram jednostavnog krupljenja
Vrgač mekinja „Alphega“ (alfega) sistem
Podela krupljenja na grubo i fino
Dijagram udvojenog krupljenja
Izdvajanje klice

Glava XXII. RAZVRSTAVANJE I ODBRAŠNJAVANJE

Mlivo od prvog i drugog krupljenja
Mlivo od trećeg krupljenja
Mlivo od četvrtog krupljenja
Dijagram postrojenja za razvrstavanje i odbrašnjavanje

Glava XXIII. ČIŠĆENJE KRUPICA I OSEVAKA

Princip rada
Opis moderne čistilice krupice
Uslovi za efikasno čišćenje krupice i osevaka
Učinak čistilice
Aspiracija čistilice
Odredišta za mliva iz čistilice

Glava XXIV. MLEVENJE OKRAJAKA

Izdvajanje klice

Glava XXV. USITNJAVANJE

Podešavanje valjaka
Žlebljeni ili glatki valjci za usitnjavanje
Dužina valjaka za usitnjavanje
Procentni iznos od raznih usitnjavanja
Rastresalice
Prosejavanje mliva od usitnjavanja
Prevlake mašina za prosejavanje
Uklanjanje klica i otpadaka
Uticaj usitnjavanja na sadržaj slada (maltoze)

Glava XXVI. MEŠANJE I OPLEMENJIVANJE BRAŠNA

Vrste brašna
Procentni iznosi i njihov sadržaj pepela
Prosečni sadržaji pepela pri raznim izbrašnjavanjima
Oplemenjivanje brašna
Dodavanje praškova
Obrokovači praškova
Primena tretiranja gasom
Sredstva za belenje
Sredstva za poboljšanje kvaliteta
Kombinovana sredstva za beljenje i poboljšanje kvaliteta
Dodatak kvasca
Obogaćivanje vitaminima
Dijagram postrojenja za mešanje i oplemenjivanje brašna
Naknadno sejanje brašna

Glava XXVII. POSTUPAK SA NUZPROIZVODIMA

Presovanje mekinja
Mlevenje stočnog brašna
Postrojenje za rasprskivanje
Mešanje otpadaka sa stočnim brašnom
Dijagram postrojenja za nuzproizvode

Glava XXVIII. DIJAGRAMI MLINOVA I PODEŠAVANJE MLINA

Oprema i dijagram mlina
Projektovanje dijagrama mlina
Stolice za valjke
Čistilice
Predsejanje, razvrstavanje i sejanje brašna
Planska sita ili centrifugalna sita
Shema planskih sita
Razvrstavanje prelaza od usitnjavanja
Čišćenje mekinja
Razvrstavanje mekinja i sitnih nuzproizvoda
Mlevenje stočnog brašna
Presovanje mekinja
Proizvodnja klica
Sistem aspiracije
Razvođenje mliva
Prevlake na mašinama
Uređaj za mešanje i oplemenjivanje brašna
Podešavanje mlina
Krupljenje
Razvrstavanje i odbrašnjavanje
Čišćenje krupice
Mlevenje okrajaka
Usitnjavanje

Glava XXIX. SPECIJALNA BRAŠNA

Naprosto samleveno brašno
Brašno iz 85-95 %-nog izmeljavanja
Brašno iz 85%-nog izbrašnjavanja proizvedenog na valjcima
Irsko „soda brašno“
Samokisno brašno
Brašno za dvopek
Brašno za poslastičarstvo
Proizvodnja vitaminskog brašna
Mlevenje:
Mlevna smeša
Vlažnost
Podešavanje valjaka za krupljenje
Čišćenje krupica
Usitnjavanje

Glava XXX. IDEJNI PROJEKT MLINA

Mlinska zgrada
Širina
Visina spratova
Konstrukcija spratova
Smernice za idejni projekat
Aspiracija
Pogonska snaga
Sastavljanje idejnog projekta mlina
Tehnika trodimenzione izrade plana
Značaj bojadisanja u industriji
Uticaj boje
Boja i čistoća
Naprezanje očiju
Okolina
Slaganje boja u industrijskim pogonima

Glava XXXI. PNEUMATIČKO PRENOŠENJE MLIVA

Glavne prednosti pneumatičkog uređaja
Načela za rad pneumatičkog uređaja
Sistem sa visokim pritiskom
Potrošnja pogonske snage
Sistem sa niskim pritiskom
Potrošnja pogonske snage
Gubici usled isparavanja

Glava XXXII. UVREĆAVANJE, SKLADIŠTENJE I UTOVAR GOTOVIH PROIZVODA

Uvrećavanje
Grlo za uvrećavanje
Mašina za punjenje vreća
Automatska vaga za uvrećavanje
Skladištenje
Podno skladištenje
Višespratno skladištenje
Utovar
Skladištenje mlinskih proizvoda u rasutom stanju
Navodne prednosti skladištenja u rasutom stanju
Praksa u inostranstvu
Konstrukcione pojedinosti
Ispusti ćelija
Uvrećavanje papirnih vreća
Prednosti papirnih vreća
Nedostaci
Sprave za uvrećavanje u papirne vreće
Sprava „St. Regis“ za papirno uvrećavanje
Čišćenje vreća

Glava XXXIII. SUZBIJANJE ŠTETOČINA U MLINU

Žitni žižak
Pirinačni žižak
Brašni žižak
Moljci
Preglji
Načini zagađivanja
Krajnja čistoća
Tehnički metodi suzbijanja štetočina
Toplota
Električni načini
Hemijski načini
Cijanovodonik
Apsorbovan cijanovodonik
Metilbromid
Etiloksid
Tečnosti
Kontaktna sredstva za prskanje
Praškovi
Naročiti uređaji
Konačni postupak sa brašnom

Glava XXXIV. REGULISANJE TEMPERATURE I VLAŽNOSTI

Vodno hlađenje valjaka
Uvrećavanje pri nižim temperaturama
Ravnomerniji rezultati mlevenja
Kondenzovanje
Moljci
Razlike u temperaturi
Regulisanje vlage za vreme mlevenja
Delimično hlađenje vodom
Klimatizacija vazduha

DEO III.

Glava XXXV. NAČINI PRORAČUNAVANJA REZULTATA MLEVENJA

Izbrašnjavanje
Izbrašnjavanje na bazi nečiste, neprane pšenice
Izbrašnjavanje na bazi čiste, neprane pšenice
Izbrašnjavanje na bazi čiste pšenice izmerene na vagi koja vodi na prvo krupljenje Izbrašnjavanje na bazi proizvoda iz čiste pšenice

Glava XXXVI. POGONSKA SNAGA

Ukupna pogonska snaga
Pogonska snaga koju troše pojedine mašine
Stolica za valjke
Centrifugalna sita
Čistilice
Pužasti prenosnici i elevatori
Čistionica
Analiza potrebne pogonske snage

Glava XXXVII. RUKOVOĐENJE MLINOM I OSOBLJE

Rukovođenje
Kancelarija mlina i isporuke
Preuzimanje, predčišćenje i silos
Čistilica
Mlin
Mešanje, oplemenjivanje, uvrećavanje i skladištenje
Krpljenje i čišćenje vreća
Pomoćno osoblje

Glava XXXVIII. PROIZVODNI TROŠKOVI

Bruto prinos
Troškovi rukovođenja, prodaje, kancelarije i isporuke
Kamate i otpisi
Vrednosti
Pogonska snaga
Postrojenje za istovar brodova
Silos
Čistionica i mlin
Stovarište
Zbirni pregled proizvodnih troškova

Glava XXXIX. RASPORED ZARADA

DODACI

I. Obrtaji cilindra pri kojima su jednake sila teže i centrifugalna sila
II. Opšta teorija odvajanja pomoću otpora vazduha
III. Laboratorijumski aspirator
IV. Proračun efikasnosti aspiratora
V. Teorija ciklona
VI. Odstranjivanje prašine pomoću kružnog aspiratora
VII. Metoda i tačnost ispitivanja na pepeo
VIII. Odgovarajući američki i kanadski mlinski izrazi koji se razlikuju od engleskih
IX. Odgovarajući mlinski izrazi na engleskom, francuskom, španskom, nemačkom i srpsko-hrvatskom jeziku
X. Jedinice za mere
XI. Odgovarajući učinci mlinova
XII. Hektolitarske težine

POPIS LITERATURE

Uvod kratak prikaz mlinarstva

Pšenica

Pšenica, sirovina za mlinarstvo, je najvažnija i najrasprostranjenija žitna vrsta na svetu, koja se gaji pod svim klimatskim uslovima od ledenih zima Rusije i Kanade do suvih i žarkih toplota Indije i Perzije.

Sasvim je prirodno da različite vrste pšenice, koje se gaje pod takvim različitim uslovima tla, klime i porekla, moraju ispoljavati velike razlike u izgledu i svojstvima. Po izgledu pšenica može biti crvena ili bela, prema boji mekinja ili spoljne ljuske zrna; po svojstvu može biti tvrda ili meka, „jaka” ili „slaba”.

Za mlinare i pekare su najvažnija svojstva pecivost, boja, ukus i sposobnost za davanje brašna.

Pecivost je sposobnost brašna da daje hlebove, koji dobro narastu i koji su velikog i ispupčenog oblika; uglavnom, crvene pšenice ’su jače od belih, ali bele pšenice teže daju bela brašna. Neke od najjačih pšenica na svetu rastu u ekstremnim klimama Rusije i Kanade, dok u umerenoj klimi, kao što je britanska, uspeva pšenica sa najboljim ukusom, ali je slaba. Uglavnom može se kazati da jake pšenice daju najbolje hlebno brašno a slabe pšenice daju najbolje keksno i samokisno brašno.

Mešanje pšenice

Engleska uvozi pšenicu sa sve četiri strane sveta, tako da engleski mlinar mora da meša mnoge pšenice, raznih osobina, da bi mogao da proizvede brašno sa važnim kvalitetima pecivosti,,boje i ukusa i to u pravilnim srazmerama.

Pri tome mešanju on mora da uzme u obzir i cene raznih pšenica koje kupuju i potrebe mesnog tržišta. U škotskoj na primer traži se jako brašno, pa se stoga mnogo upotrebljava kanadska pšenica; na drugom mestu možda je ukus važniji od jačine, pa se može mleti domaća pšenica u većoj razmeri. Kada je boja brašna važna onda su najpogodnije pšenice iz Australije ili sa američke obale Tihog okeana.

Prema tome je pažljivo i dobro proučeno mešanje pšenice vrlo važna faza u mlevenju.

Mlevenje

Mlevenje se deli u četiri glavne faze:

Preuzimanje i skladištenje pšenice.
Čišćenje i pripremanje pšenice za mlevenje.
Mlevenje pšenice u brašno i nusproizvode.
Uvrećavanje, skladištenje i otpremanje gotovih proizvoda.
Skladištenje. — Prostor za skladišten je znatnih rezervi pšenice je važan, u prvom redu da bi se održavao mlin u pogonu za slučaj da je dovoz pšenice u zakašnjenju, i u drugom redu da bi omogućio mlinu korišćenje niskih cena, kupovinom pšenice preko momentalnih potreba.

Čišćenje i pripremanje pšenice za mlevenje

1. Čišćenje pšenice — Kada pšenica stigne u mlin ona sadrži izvestan procenat nečistoće. Neke pšenice sadrže raznovrsno semenje, zemlju, pesak, kamenje, plevu i sliamu, dok pšenica iz primitivniih zemalja pored toga može sadržavati i vrlo čudnovate primese od kovanog novca, parčadi drveta, kanapa i delova starih krpa. Stoga moderan mlin treba da ima komplikovano postrojenje za odstranjivanje svih tih nečistoća, pre nego li se pristupi mlevenju. Načini ovog odvajanja su mnogobrojni, pri čemu se koristi razlika u veličini, obliku, specifičnoj težini i prema ponašanju pšenice i pomešanih primesa u vazdušnoj struji. Nečistoća koja se zalepila za površinu pšenice odstranjuje se trljanjem i pranjem u vodi.

2. Pripremanje pšenice — Pšenice iz raznih delova sveta razlikuju se znatno po fizičkim svojstvima i po sadržaju vlage. Neke, kao što su pšenica Indian i Manitoba, suviše su tvrde i suve, dok su druge, kao engleske pšenice, suviše vlažne; takve pšenice se moraju veštački dovesti u fizičko stanje, u kojem će se najuspešnije izvršiti odvajanje jezgre od ljuske. Nekim pšenicama mora se dodavati vode, dok se iz drugih ona mora odstraniti. Ako je dodavanje ili oduzimanje vlage i raspodeljivanje njeno na svako pojedino zrno potpomognuto upotrebom umereno povišene temperature, onda se taj postupak zove „toplo’ pripremanje”. On ne utiče na pecivost. Pecivost brašna dobijenog od nekih vrsta pšenica poboljšava se izlaganjem te pšenice visokim temperaturama kao i dodavanjem ili odstranjivanjem vlage; dejstvo ovog postupka, poznatog kao „vrelo pripremanje” je donekle slično prirodnom sazrevanju žita u pogodnoj klimi.

Mlevenje u brašno i nusprodukte

Slika 1 prikazuje strukturu pšeničnog zrna. Vidi se da se zrno sastoji u osnovi iz tri dela: prvo, iz ljuske, koja je sastavljena iz više spoljnih prekrivača, naime, iz epidermisa, epikarpa, endokarpa, unutrašnje semene ljuske, nucelarnog sloja i aleuronog sloja: drugo, iz klice, koja je embrio nove biljke i treće, iz endosperma, jezgra koji se konačno preradi u brašno.

Stoga je za mlinara endosperm najvažniji deo zrna. Ljuska sadrži materiju čije bi unošenje u brašno, čak i ,u malim količinama, pokvarilo njegovu boju; kako ljuska tako i klice sadrže supstance koje bi oštetile pecivost brašna. Prvi zadatak mlevenja je prema tome da se izdvoji endosperm u što čistijem stanju, tako da se može mleti u brašno koje je oslobođeno od klice i ljuske. U tom stremljenju je stari način mlevenja kamenjem zamenjen sadašnjim brižljivo razrađenim sistemom mlevenja sa valjcima.

Endospertm normalno predstavlja 85 procenata zrna, klica oko 2,5 procenata i ljuska oko 12,5 procenata, iako ove srazmere mnogo variraju kod raznih vrsta pšenica. Tako ako bi mlevenje bilo 100%-tno uspešno, dobilo bi se oko 85 procenata čistog brašna bez primesa ljuske ili klice. To je međutim neizvodljiv idealan slučaj, uglavnom zbog mehaničkih poteškoća prouzrokovanih oblikom zrna, koje ima udubljenje i koje se proteže celom dužinom zrna i ide u dubinu ponekad do sredine.

Najsavršeniji i najbolje vođeni mlinovi bliže su uriti postizavanju od 85 procentnog dobijanja čistog brašna postrojenja koja su slabije opremljena ili koja slabije rade ,.ali čak i najbolji mlinovi mogu dati samo oko 70% čisto ih praktički čistog brašna. Ako se poveća procenat brašna onda se naglo poveća i zamrljanost brašna sa mekinjama.

Sl. 1 Zrno pšenice: uzdužni presek koji prikazuje slojeve ljuske

Izostavljeno iz prikaza

1. Sistem krupljenja. — Prvi deo mlevenja je krupljenje u kome se cepaju zrna ili se samo lome da bi se otvorila i da se endosperm sastruže iz ljuske. Taj postupak izdvajanja sa strugavanjem je obično podeljen u engleskim mlinovima na četiri razdela ili krupljenja (ponekad na pef ili šest), posle čega postaje nemoguće da se sastruže više endosperma iz ljuske a da se ne izmrvi i ljuska u sitan prah, koji bi se nerazdvojno pomešao sa brašnom, te bi mu tako: pokvario boju i ono ne bi bilo pogodno za proizvodnju hleba.

Ako se traži treće izbrašnjavanje (tj. veliki procenat brašna), još je uvek moguće da se posle krupljenja izdvoji nešto više endosperma koji se zadržao na Ijusci, i to lupanjem ili iščetkavanjem U specijalno konstruisanim mašinama; ali, kao što je već navedeno, još uvek nije moguće praktično izvući svu endospermu iz ljuske a da se brašno ne zamrlja, pa se radije ostavljaju poslednji tragovi endosperma koji prijanjaju uz ljusku nego da se brašno zamrlja. Ljuska se onda obično preradi u pahuljice ili se izdvoji kao nuzproizvod za hranu stoke koja je u tu svrhu vrlo omiljena.

Mašine koje se upotrebljavaju za krupljenje poznate &u kao stolice za valjke. One se uglavnom sastoje iz valjaka od tvrdog liva koji rade u parovima i imaju takav prenosni odnos da se gornji valjak okreće dva i po puta brže od donjeg valjka. Valjci su žlebljeni udubljenjima koja imaju profil zubaca na testeri, tako da se žlebovi pružaju pod malim spiralnim uglom duž, valjaka, slično žlebovima puščane cevi. Valjci prvog krupljenja obično imaju oko četiri do pet žlebova na jedan centimetar, s tim što je žlebljenje sledećih valjaka za krupljenje postepeno sve sitnije i gušće.

Kako pšenica ulazi u procep valjaka to pojedina zrna zahvataju žlebovi sporog valjka, dok ih oni od brzog valjka rasecaju i istružu iz njih deo endosperme. Podešavanje odnosno zazor između valjaka može se vrlo tačno podesiti.

2. Predsejanje. — Posle svakog krupljenja oslobođen endosperm se proseje iz rascepanih zrna pšenice. Taj postupak se zove predsejanje, a obično ga vrše šestostrana sita, planska sita ili centrifugalna sita, iako se ponekad upotrebljavaju i rotirajuća iii oscilirajuća sita; sejne površine su presvučene prevlakama od žičanog pletiva.

3. Odvajanje klice. — Pošto je čak i mala količina klice od pšenice štetna, po bojiu i popecivost brašna, to je važno da; se klica odstrani iz endosperma po mogućstvu što ranije u postupku mlevenja.

Da bi se odvajanje moglo izvršiti lako i uspešno, ono mora da se izvrši pre nego što čestice endosperma, klice i ljuske postanu suviše male. Kada se jedanput njihova veličina smanji ispod izvesne granice, moguće ih je izdvojiti samo ako se presuju između glatkih valjalka i onda se sejanjem izdvoje, ali čak i onda sejanje će biti nesavršeno i kvalitet brašna će biti oslabljen.

Za uspešno odvajanje klica čestice ne smeju biti toliko male da bi mogle propasti kroz prevlaku sita od 11 zamki po cm. Normalno je ovaj uslov ispunjen zaključno sa trećim krupljenjem, te se stoga mora izvršiti izdvajanje klica pre nego što se dođe do četvrtog krupljenja. Uglavnom, taj postupak se sastoji u tome da se mlivo lako obradi na sitno žlebljenim valjcima, tako da se veći deo endosperma izdrobi u sitne čestice, dok se žilavija klica i mekinje ostavljaju ii relativno većim komadima. Onda se mlivo odvaja na odstranjivaču klica, na specijalnoj mašini koja je nedavno uvedena za ovu svrhu.

4. Razvrstavanje mliva. — Endosperm koji se izdvoji predsejanjem sastoji se iz čestica raznih veličina, koje se kreću od onih koje jedva mogu da propadnu kroz prevlaku od 8 zamki po cm, do onih koje su dovoljno sitne da prođu kroz sito sa 60 zamki po cm. Tu ima i čestica mekinja različitih veličina, a pošto bi one smanjile pecivost brašna važno je da se odmah odstrane.

Odstranjivanje čestica mekinja vrši se pomoću čistilica krupice, mašina koje koriste princip sejanja spojen sa vazdušnim strujanjem koje se uzdiže kroz sita. Da bi čistilice krupice uspešno delovale treba mešavinu endosperma i mekinja prethodno razvrstati u više vrsta, od kojih svaka sadrži relativno mali niz krupnoća. Stoga se pre čišćenja krupice mlivo razvrstava pomoću cilindričnih, planskih i centrifugalnih sita te bi čestice u velikom mlinu bile verovatno sledeće:

Krupnije čestice: krupna krupica srednja krupica sitna krupica
Srednje čestice: krupni osevci srednji osevci sitni osevci
Sitne čestice: osevci od krupljenja brašno od krupljenja
Mali mlin koji nije u stanju da vrši tako podrobno razvrstavanje bio bi verovatno zadovoljen sa jednom vrstom krupice, sa jednom vrstom osevaka i sa osevcima od krupljenja i sa brašnom od krupljenja.

Ovde mora da se objasni da su osevci od krupljenja i brašno od krupljenja nepoželjni ali i neizbežni nuzproizvodi krupljenja. Svrha krupljenja je da se sastruže endosperm u prilično krupnim komadima, kako bi se olakšalo predsejanje, razvrstavanje i očišćenje krupica, koji postupci dolaze zatim na red. Kod svakog krupljenja oslobađa se nešto od endosperma u česticama koje su odviše sitne da bi se uopšte mogle čistiti. Najstitnije od svih čestica, koje i)i prošle kroz svilu broj 10 i 11, je brašno od krupljenja. Sledeće sitne čestice koje bi prošle kroz silu broj 8 ili 9 su osevci krupljenja.

Endosperm koji daje treće krupljenje sadrži mnogo više mekinja i klica, pa je stoga mnogo slabijeg kvaliteta od onog koji daju prvo i drugo krupljenje; zbog toga je uobičajena praksa da se proizvodi trećeg krupljenja razvrstavaju odvojeno, pri čemu se oni i drže odvojeno ne samo od proizvoda prvog i drugog krupljenja, nego i od onih od četvrtog i od svakog daljeg krupljenja, čiji kvalitet je čak i gori.

Mlin srednje veličine bi razvrstao mlivo za čišćenje krupice na sledeći način:

krupna krupica I i II krupljenje
sitna krupica I i II krupljenja
krupni osevci I i II krupljenja
sitni osevci I i II krupljenja
krupica III krupljenja
osevci III krtupljenja
krupno mlivo IV krupljenja
sitno mlivo IV krupljenja
Pri tome bi se razvrstavalo i stedeće sitno mlivo:

Osevci od krupljenja I i II krupljenja
brašno I i II krupljenja
osevci od krupljenja III krupljenja
brašno III krupljenja
osevci od krupljenja IV krupljenja
brašno IV krupljenja
Međutim, kao što je već navedeno, brašno od krupljenja i osevci suviše su sitni da hi se mogli čistiti. Ustvari brašno od krupljenja je gotov proizvod, pošto ono sadrži i mekinja u prahu, koje su iste veličine kao i čestice brašna i pošto ne postoji poznat način za razdvajanje jednih od drugih, brašno od krupljenja je vrlo slabog kvaliteta i mlinari nastoje da proizvedu što manje ovog brašna. Osevci od krupljenja daju isto tako brašno slabog kvaliteta, ali ih treba samleti još sitnije pre nego što stvarno postanu brašno. Mekinje sadržane IU njima, pošto su žilavije od endosperma, manje se drobe u sitne čestice za vreme mlevenja i tako ipak postoji mogućnost da se odvoje od brašna sejanjem koje sledi posle mlevenja.

5. čišćenje krupice. — Razvrstano mlivo (izuzimajući bnrašno od krupljenja i osevke) sprovodi se do čistilica krupice, koje izdvajaju najveći mogući deo mekinja. čistilica krupice sastoji se iz dugih sita, koja su po dužini malo nagnuta i koja osciliraju radi pokretanja mliva preko njih. Mlivo se kreće od višeg kraja ka nižem. Svako je sito podeljeno na četiri dela s tim što je prvi deo (na višem kraju sita) prevučen gušćom svilenom prevlakom a ostali delovi su prevučeni postepeno sve ređim prevlakama. Odgovarajućom gustinom ovih prevlaka mlivo se razvrstava po krupnoći. Po težini se razvrstavaju pomoću vazdušne struje koja održava čestice mliva ili u lebdenju ili ih nosi sa sobom u filter. Na ovaj način nečisti delovi odvoje se od težeg endosperma još pre nego li što ovaj propadne kroz sito.

Razvrstano i očišćeno mlivo, koje po kakvoći varira od čistog endosperma do endosperma koji je onečišćen manjim delovima klice i mekinje, spremno je sada da se konačno umelje u brašno.

6. Mlevenje okrajaka. — čistilice krupice izdvajaju, pored nabrojanog mliva, još i izvesne količine materijala ikoji je sastavljen iz redova jezgre sa prilepljenim mekinjama (ljuske). Jezgro se odvaja od delova ljuske pomoću uređaja za mlevenje okrajaka, koji se sastoji iz stolica za valjke, iz sita i iz čistilica krupica. Ove stolice imaju valjke sa sitnim žlebovima, koji mlivo usitne i koje se zatim razvrstava na isti način kao i mlivo od krupljenja. Preostale čestice mekinja odstrane se konačno u čistilici krupice.

Sl. 2 Dijagram jednostavnog mlina manjeg kapaciteta

Izostavljeno iz prikaza

7. Izmeljavanje. — Sistem izmeljavanja formira novu grupu stolica za valj-ke koja izmeljava razvrstane i očišćene krupice i razvrstane ali neočišćene osevike. Ove stolice su potpuno slične stolicama za valjke, koje su primenjene za krupljenje, s tim što su valjci ovih stolica brušeni na način da im je radna površina potpuno glatka. Prenosni odnos kod ove grupe valjaka j-e 5 : 4, naspram prenosnog odnosa one prve grupe, kod koje je prenosni odnos 2 : 1.

Stolice za izmeljavanje obeležavaju se u engleskim mlinovima velikim slovima. Mlin sa manjim kapacitetom može imati valjke koji su označeni slovima A, B, C, B2, D, E, F i G, dok veći mlin može imati na valjaka čije se obeležavanje proteže sve do slova P i koji služe za petnaest ili šesnaest različitih mlevnih namena. Broj valjaka varira, prema nameni, od jednog parado dvadeset pari (deset kompletnih stolica za valjke) — u zavisnosti od kapaciteta mlina i razuđenosti mlinskog dijagrama.

Neki od valjaka za izmeljavanje do-biju izvesne vrste mliva neposredno s-a čistilice griza, dok ostali valjci primaju ono mlivo koje je prethodno prošlo kroz prvu grupu valjaka za izmeljavanje. Tako je to da u većem mlinu valjci A, B, B2, F, J i M primaju krupnoće mlivo, koji se nazivaju valjcima za mlevenje, dok druga grupa valjaka -— obeležena sa C, D, E, G, H, K, L, N, O i P — prima sitnije mlivo i koja se grupa naziva valjcima za izmeljavanje. Krupna krapica odlazi na valjak A, a sitna na valjak B. Mlivo koje potiče -iz četvrtog krupljenja ide na valjke B2, F, ili M — prema njegovom kvalitetu. Osevci od krupljenja idu na E, G, K ili N. Iz ovoga se vidi da je brašno koje je dobijeno iz valjaka A i B, bolje od onog iz F. Brašno iz ovog poslednjeg je opet bolje od onog iz J.

Grizevi se ne izmeljavaju potpuno u brašno prolaze samo kroz jeda-n radni postupak (mlevenje), jer za-to postoje razlozi o -kojima će se govoriti u jednom od kasnijih poglavlja. Prvim pri plazom mliva kroz valjke ono se delimično pretvori u brašno, koje se izdvoji sejanjem; krupnije čestice koje ostaju zahtevaju dalje mlevenje pa se ili šalju na idući valjak za razmeljavanje ili se razvrstaju na sitnije čestice, s tim što krupniji idu na sledeći valjak za mlevenje a sitniji na idući valjak za izmeljavanje. Naprimer, iz mliva dobijenog na valjku F proseje se brašno pa se onda razvrsta ta-ko da sitan materijal ide na G (sledeći valjak za izmeljavanje), a krupniji materijal ide na J (sledeći valjak za mlevenje). Na kraju sistema za usitnjavanje (mlevenje i izmeljavanje) preteklo mlivo ne sadrži više jezgre zrna i nema razloga da se dalje melje. Ono se izđvoji u vidu stočne hrane S postupak sa njim je sličan kao’ i sa mekinjama.

8. Prosejavanje brašna. — Mašine koje se upotrebljavaju za prosejavanje brašna, proizvedenog u sistemu za usitnjavanje, jesu ili planska sita ili centrifugalna sita. Ta su sita slična onima koja se upotrebljavaju za predsejavanje mliva od krupljenja, s tom razlikom što su prevučena svilenom prevlakom sa 40—60 zamki na cm, jer su na onim prvim primenjena žičana pletiva koja se upotrebljavaju za predsejanje.

9. Dijagram mlina. — Slika 2 prikazuje dijagram mlina sa jednostavnim uređajem. Dijagram je ograničen na stvarno mlevenje pšenice u brašno i u nuzproizvode i ne sadrži ni jedan od uređaja za predčišćenje i za pripremanje.

Pojedine mašine su predstavljene pravougaonima a komunikacija mliva je prikazana linijama. Radi jednostavnosti prikazana je samo po jedna mašina od svake vrste, iako veći mlinovi imaju po nekoliko mašina za svaku operaciju. Dijagram većeg mlina bio bi istovremeno mnogo više komplikovan.

Valjci za krupljenje prikazani su u prvoj levoj koloni a mašine za predsejanje u drugoj koloni. Po izlasku iz krupljenja mlivo se prosejava na sitima prvog krupljenja, gde se deli na krupan i sitan materijal: krupan ide na drugo krupljenje a sitan se razvrstava u cilju pročišćavanja. Ovaj se postupak ponavlja dotle dok predsito četvrtog krupljenja ne izbaci svoj proizvod u vidu gotovih mekinja. U trećoj koloni su mašine za razvrstavanje a u četvrtoj koloni su čistilice krupice. Linije koje se pružaju ispod mašina prikazuju oticanje čistog endosperma do valjaka za mlevenje, koji se nalaze u sledećoj koloni. Mašine za sejanje brašna, koje se nalaze sasvim na desnoj strani dijagrama, prosejavaju gotovo brašno čiji kvalitet i pecivost postepeno opada od valjaka A, B i C do zadnjeg valjka za izmeljavanje. Valjci A, B i C daju brašno najboljeg kvaliteta, najbolje pecivosti i najveće čistoće.

10. Postupak sa gotovim brašnom. — Pre no što se brašna uvreće u cilju transporta i prodaje, o.na se izmešaju a veoma često se i bele. Brašna se takođe podvrgavaju dejstvu izvesnih gasova a mogu se njihove pecivne sposobnosti popraviti i dodavanjem hemijskih sastojaka u vidu praškova. Ako se dva dobijena brašna, uključivo i brašna od krupljenja, pomešaju, onda se takav proizvod zove jednolično brašno. Obično se proizvodi više vrsta brašna sa raznim kvalitetima, s tim što svaka od tih vrsta predstavlja takođe po jednu mešaviniu raznih odgovarajućih brašna.

Uređenje mlina

Mlinske zgrade imaju obično pet ili šest spratova. Na svakom spratu grupisane su mašine istog tipa — koliko je to moguće. Na jednom ili na dva sprata smeštene su stolice za valjke, na druga dva su smeštena centrifugalna i planska sita, na dva sprata ispod sita smeštene su čistilice krupice. Takvo grupisanje mašina omogućuje da jedan radnik, koji je stručan za posluživanje određenog tipa mašina, može uspešno nadzirati njihov rad.

Mašine su tako smeštene da mlivo može teći kroz uspravne ili nagnute cevi putem slobodnog pada sa što manjim angažovanjem mehaničkih transportnih sredstava. Mlivo može slobodnim padom prolaziti samo od višeg sprata ka nižem i zbog toga su neizbežna mnogobrojna vodoravna prenošenja i uspravna uzdizanja. Za vodoravno prenošenje upotrebljavali su se donedavno pužasti prenosnici, trakasti prenosnici i lančani prenosnici, a za uspravno uzdizanje upotrebljavali su se elevatori sa kašikama. Ceo ovaj transportni uređaj predstavljao je splet međusobno povezanih cevi, prenosnika, elevatora i aspiracionih vodova. Poslednjih nekoliko godina bili smo svedoci uvođenja pneumatičnog transporta materijala po mlinu. U tom sistemu pneumatičnog transporta, koji je podrobno opisan iu jednom od kasnijih poglavlja, mlivo se diže od najnižeg do najvišeg sprata pomoću vazdušne struje, koja prolazi kroz vitke metalne cevi. Glomazni elevatori sa koficama i svi horizontalni prenosnici mogu se danas napustiti, koja okolnost veoma poboljšava izgled i smanjuje iskorišćenje prostora mlinske zgrade.

Sve operacije o kojima je bilo reči u ovom poglavlju, vrše se istovremeno a mlavo neprekidno protiče od jedine grupe mašine do druge.

Moderni mlin za proizvodnju brašna obrazuje jedinstvenu automatsku celinu, u kojoj mašine rade danju i noću po šest ili sedam dana nedeljno. Obustavljanje pogona i ponovno stavljanje svog postrojenja u pogon je veliki posao, koji se nikada ne obavlja bez preke potrebe. Poremećaj rada na jednom mestu predstavlja prekid svih operacija, koje su nadovezane jedna na drugu, i poremećaj i kvar na jednom mestu može baciti ceo mlin u veoma nezgodan haos. Treba međutim dodati da su poremećaji i kvarovi na mlinskom postrojenju za onda dosta retki i da moderna izgradnja mlinske industrije ne pruža savršeniji primer uspelije mehanizacije.

Savremeni mlinovi imaju uvek električni pogon ali većina starih postrojenja ima još uvek parne mašine za pogon. Velike parne mašine, sa velikim cilindrima i zamajcem, koji se veličanstveno obrće deluju fascinirajući i impresionirajući.

Slika na drugoj strani prikazuje veliki savremeni mlin, koji je izgrađen u luci. Napred se slici pneumatički uređaj za istovaranje pšenice iz brodova. Sa leve strane je veliki betonski silos za skladištenje pšenice, u sredini zgrade, na strani pored silosa, smeštena su postrojenja za čišćenje i pripremanje pšenice, a na drugoj strani nalazi se postrojenje za mlevenje. Zgrada na desnoj strani je skladište u koje se smeštaju gotovi proizvodi pre nego što se utovare u mahune, kamione ili IU vagone.

Glava XIX Mlevenje

Cilj modernog mlinarstva je veoma jednostavan iako su primenjeni komplikovani postupci. Ceo proces je usmeren na to da se svako pšenično zrno otvori, da se jezgra izvadi, da se od nje što> temeljitije odstrane čestice ljuske i da se što čistija jezgra samelje u brašno. Posle mlevenja materijal se proseje, najpre da bi se odvojile krupne čestice jezgre, za koje je potrebno dalje mlevenje, a zatim da se izdvoje klice i mekinje koje su izbegle dejstvo čistilica krupice. Pošto su te čestice žilavije od jezgre one se tokom mlevenja ne usitne do finoće brašna i zbog toga postoji mogućnost da se njihov najveći deo odvoji prosejavanjem. Mlevenje se dakle u suštini sastoji u usitnjavanju i razdvajanju.

Slika 161 Presek dvostruke stolice za valjke

Izostavljeno iz prikaza

Mlevenje se sastoji bilo u rascepljivanju pšeničnog zrna i odvaljivanju jezgre od ljuske, ili u usitnjavanju čestica oslobođene jezgre, dok ne postanu toliko sitne da se mogu uvrstiti u brašno. Postoje dve vrste razdvajanja: ono koje se dobije prosejavanjem i ono koje se dobije prečišćavanjem krupica. Ove vrste će biti obrađene u kasnijim glavama.

Tri glavna razdela mlevenja su: krupljenje, mlevenje .okrajaka i usitnjavanje. Za sva tri razdela upotrebljavaju se stolice za valjke. Cilj krupljenja je da se jezgra u prilično krupnim komadima odvoji od ljuske s tim da se proizvede što manje mekinjske p-rašine i stvarnog brašna. Cilj mlevenja okrajaka je da se odstrane komadići ljuske i klice koji prianjaju za jezgru. Cilj usitnjavanja je da se jezgra samelju u brašno, potrebne finoće, bez oštećenja skrobnih ćelija i sa minimalnim drobljenjem klice ili ljuske koja bi jezgra mogla sadržati. Stolice za valjke mogu se upotrebiti i za valjanje i presovanje mekinja, za mlevenje mekinja i za presovanje klica.

Slika 162 Fotografija delimično demontirane stolice za valjke

Izostavljeno iz prikaza

Zamisao i konstrukcija stolice za valjke

Stolice za valjke različitih fabrikata prilično se razlikuju po pojedinostima njihove konstrukcije ali opšti principi za sve su isti. Prikazana i opisana mašina je dupla stolica za valjke fabrikata Sajmon modela Ea. Kao i sve duple stolice za valjke ovo su u stvari dve odvojene stolice za valjke, postavljene leđa uz leđa u istom okviru. Svaka polovima hrani se i pogoni nezavisno od druge i ako je potrebno one se mogu upotrebiti za potpuno različite svrhe.

Na slici 161 prikazan je raspored jedne stolice za valjke. Glavni valjci 1 napravljeni su iz sitno zrnastog livenog gvožđa koje je sa spoljne strane duboko kaljeno da bi imalo tvrdu i izdržljivu površinu. Prečnik valjaka je 250 mm a dužina može biti 600, 800, 1000, 1250 i 1500 mm. Oni se

Slika 163 Presek uređaja za hranjenje jedne stolice za valjke

Izostavljeno iz prikaza

obrću u smerovima označenim strelicama. Gornji valjak ima na jednom kraju osovine kaišnik, za kaišni prenos. Gornji valjak prenosi pogon na donji valjak preko zatvorenog zupčastog prenosnika postavljenog na suprotnom kraju od kaišnika.

Neobično je važno da hranjenje bude ravnomerno raspoređeno po celoj dužini valjka pa je u tu svrhu predviđena naprava za hranjenje koja se sastoji iz jednog para žljebljenih valjaka za dopremanje hrane 2 i iz jedne automatske sklopke za hranjenje. Ovaj mehanizam prikazan je podrobnije na slici 163. Dopremni valjak izrađen je od livenog gvožđa i ima istu dužinu kao i glavni valjak. On dobije pogon od gornje osovine glavnog valjka. Ova oba valjka obrću se u istom smeru kao i donji glavni valjak ali donji valjak za dopremanje mliva obrće se mnogo brže od gornjeg valjka za dopremanje mliva. Ploča za hranjenje 3 obešena je o rukavce i oslanja se na gornji valjak za dopremanje. Materijal koji dolazi u stolicu nagomilava se na ploču 4 potiskujući je nadole. Uređaj za polužni prenos 5 prenosi ovaj pokret na ploču 3 prouzrokujući da se ona malo podigne. To omogućuje gornjem dopremnom valjku da se prenese materijal ispod dopremne ploče u ravnomernom sloju. Donji brzohodni dopremni valjak stanjuje taj sloj i izručuje ga u zahvat glavnih valjaka. Priticanje materijala u glavne valjke zavisi od toga koliko je izdignuta dopremna ploča. A ovo opet zavisi od težine materijala koji pritiskuje polužnu ploču v tako se dopremni otvor automatski podešava prema svakoj promeni u proticanju materijala. Ako je poželjno ovaj se mehanizam može tako podesiti da vrši utvrđeno dopremanje nezavisno od promenljivosti spoljneg priliva. Podešavanjem zavrtnja može se postići slab ili jak priliv a kazaljka pokazuje na skali 6 koliko je otvorena dopremna ploča a pokazuje i približne količine dopremanja.

Brzina obrtanja i način žljebljenja dopremnih valjaka zavisi od vrste i količine dopremanja. Gornji dopremni valjak obrće se 20—60 puta na minut a donji90—150putana minut. Na drugom, trećem i četvrtom krupljenju ovi valjci imaju duboke žlebove u vidu zuba na testeri. Oni su usečeni pod malim spiralnim uglom i postavljeni su na razmaku oko 8 mm. Kod sitnih krupljenja dopremni valjci imaju pliće žlebove a na strani izmeljavanja oni imaju plitke i zaokružene žlebove.

Glavni valjci obrću se u podešljivim kliznim ležištima sa automatskom cirkulacijom ulja. Donji valjak svakoga para je podešljiv s tim što njegova ležišta nose na svakom kraju poluge 7, koje su okretljivo učvršćene kod 8 (vidi sliku 164). Spoljni kraj ovih poluga može se podizati i spuštati okretanjem ručnog točkića 9. Time je omogućeno da se donji valjak podesi da bude potpuno paralelan sa gornjim. Ručni točkići deluju preko pužastog prenosnika a pritisak preuzimaju loptasta ležišta čime se postiže naročito osetljivo i tačno podešavanje. Kada se donji valjak postavi paralelno naspram gornjeg onda se razmak između njih može podešavati točkićem 10. Ovaj točkić dejstvuje na ekscentričnu osovinu 13 koja spaja uređaje za regulisanje na svakom kraju valjka, pomerajući oba kraja jednovremeno bez narušavanja njihove paralelifosti.

U čaurama 11 (po jednom na svakom kraju stolice) nalaze se snažne spiralne opruge koje omogućuju da se valjci razdvoje ako između njih upadne neki čvrst predmet. Opruge su podešene na dovoljno teško sabijanje kako bi se sprečilo da se valjci razmaknu od sebe usled povećanog priliva mliva.

Slika 164 Stolica za valjke: podešavanje glavnih valjaka

Izostavljeno iz prikaza

Stolica za valjke ne sme nikada da radi bez prilivanja mliva a valjci ne smeju da se dodiruju, jer bi to upropastilo njihovu radnu površinu. Radi toga je predviđena ručica za isključivanje 12 čijim se spuštanjem odapinju obe poluge 7 i donji valjak se razmakne od gornjeg oko 2,5 mm. U isto vreme ta ručica automatski isključi kvačilo čime se obustave dopremni valjci a istovremeno obustavi se i dopremanje mliva. Ovim se sprečava da mlivo prolazi kroz rastvorene valjke. Dopremni valjci ponovo se stave u pokret čim se glavni valjci primaknu podizanjem ručice za isključivanje. Primicanjem i razmicanjem glavnih valjaka ne remeti se njihova podešenost za radni položaj. Na taj način valjci se mogu odmah raizmaknuti čim prestane priticanje mliva. Oni se razmakniu pre no što se mašina zaustavi ili pokrene.

Važno je da glavni valjci budu savršeno izravnati to jest da njihove osi leže u istoj ravni. Ako su osi ukrštene ma i pod najmanjim uglom, valjci ne mogu nikada izvršiti precizan rad po celoj njihovoj dužini. Paralelnost valjaka podese same fabrike, neke ih i učvrste u tom položaju a druge predviđaju uređaj za to dešavanje paralelnosti na samoj stolici za valjke.

Okvir stolice za valjke izrađen je od vrlo teškog gvozdenog liva, konstruisanog tako da daje savršenu krutost pod teškim naprezanjem koje prouzrokuje pritisak valjaka. Mašina je iznutra obložena drvetom da bi se sprečila kondenzacija a preduzete su i mere da se ona može spojiti na centralnu aspiraciju. Aspiracioni cevovod postoji na svakom kraju mašine i aspiracija je tako spojena da se isisavanje vazduha ispod glavnih valjaka može izvršiti mimo dopremnih valjaka. Za vazduh postoji poseban otvor čime se omogućuje da svež vazduh nadomesti vlažan i topao vazduh koji se odstranjuje aspiracijom. Količina vazduha koja je potrebna za stolicu od 1000 mm dužine varira između 3,4 i 5,7 m3 na minut, u zavisnosti od rada koji mašina obavlja. Količina vazduha za stolice drugih veličina stoji u srazmeri sa ovom. Priključci aspiracije od stolica do ventilatora i do skupljača prašine izrađeni su kao što je opisano u glavi X.

Brzina obrtanja valjaka. — Glavni valjci se ne obrću istom brzinom jer bi to samo spljoštilo ili zdrobilo mlivo. Kod valjaka za krupljenje i za mlevenje okrajaka traži se da imaju dejstvo na rezanje i na odvaljivanje, a kod valjaka za usitnjavanje da imaju dejstvo na mlevenje. Ovo se postiže gonjenjem gornjeg valjka da se znatno brže okreće od donjeg. Odnos ovih dveju brzina zove se diferencijal (prenosni odnos). Kod valjaka za krupljenje i za mlevenje okrajaka gornji valjak se obrće, ako valjci imaju uobičajeni preonik od 250 mm, oko 350 o/min a prenosni odnos iznosi oko 2,5 to jest broj obrtaja gornjeg valjka je 2,5 veći od broja obrtanja donjeg. Kod valjaka za usitnjavanje gornji se obrće oko 215 puta na minut a prenosni odnos je samo 1,5 jer veći odnos prouzrokuje suvišno drobljenje ljuske. Valjci za drobljenje imaju ponekad isti broj obrtaja ali čak i ovde izvesnu prednost pokazuje mali prenosni odnos.

Radna površina valjaka. — Za usitnjavanja: su potrebni glatki valjci ali njihove površine ipak nisu glatke IU pravom smislu reči. Savršeno glatke i veoma izglačane površine imaju tendenciju da materijal zgnječe i da ga pretvore u pahuljice. Nešto hrapava površina daje potrebno dejstvo na mlevenje, omogućujući valjcima da zahvate mlivo i da ga raskidaju. Uglačana površina postala bi hrapava u odgovarajućoj meri tek posle nekoliko meseci rada ali to hrapavljenje vrši se obično tokom redovnog proizvodnog vremena i to peskarenjem ili nekim drugim sličnim nar činom. Normalni glatki valjak ima mutno srebrno-sivi ili staklasti izgled i na dodir je nešto hrapav.

Slika 165 Valjci za krupljenje sa prikazom žlebova i njihovog nagiba

Izostavljeno iz prikaza

Valjci za krupljenje i za mlevenje okrajaka uvek su žlebljeni. Valjci za krupljenje imaju do 12 žlebova po centimetru njihovog obima a valjci za mlevenje okrajaka imaju 11—14 žlebova. Za specijalne svrhe žlebljenje je ponekad gušće. Profil žlebova je obično u vidu zuba testere kao što je prikazano na slici 165. Između dva žleba treba da postoji malo polje jer to ne samo da pojačava žlebove nego i smanjuje njihovo dejstvo na sečenje pa se na taj način smanjuje razvoj mekinjske prašine. širina polja to jest širina neobrađene površine valjaka između dva susedna žleba varira od 0,25 mm, kod valjaka za mlevenje okrajaka, do 0,9 mm, kod valjaka za prvo krupljenje. Za mlevenje gotovih mekinja najbolji rezultati postižu se ako između žlebova ne postoji nikakvo polje.

Na slici 165 uveličano je prikazan oblik žlebova da bi se njihovo dejstvo jasnije pokazalo, Kada pšenica protiče između zahvata dva valjka onda žlebovi donjeg valjka prihvate zrno a žlebovi gornjeg brzohodnog valjka seku zrno i odvaljuju jezgru. Na slici je pokazan slučaj da se valjci obrću oštricom to jest oštrice žlebova gornjeg brzohodnog valjka usmerene su nadole a sporohodnog donjeg valjka su nagore. Ponekad međutim. (kada se naprimer obrađuje veoma krhka pšenica ili dok se ne istroši izvanredna oštrina novosasečenih žlebova) onda se gornji valjak okrene da bi žlebovi radili leđima spram oštrice. U Americi gde su pšenice tvrde i suvlje valjci se obično okrenu sa leđima naspram leđa a između dva žleba ne ostavlja se nikakvo polje.

Nagib žleba. — Dejstvo rezanjem mnogo je efikasnije ako su žlebovi sasečeni malo spiralno kao što je prikazano na slici 165. Nagib žleba na valjcima za krupljenje iznosi obično 1 : 7, drugim rečima, žleb se pomera za jedan centimetar po obimu valjaka na svakih 7 centimetara osine dužine. Za mlevenje mekinja nagib se povećava na.1:5. Nije važno da li se primenjuje desni ili levi nagib ali on mora hiti isti na oba valjka. Na ovaj način uzduž zahvata, žlebovi se ukrštaju jedan sa drugim i dejstvuju donekle kao makaze a istovremeno se sprečava da bi se međusobno zahvatili ako bi valjci slučajno došli u dodir.

Efektivno trajanje oštrine žlebova iznosi od 6 meseci do 6 godina u zavisnositi od količine mliva i od intenziteta rada, računajući da mlin radi tokom sva dvadesetčetiri sata.

Mlevenje sa konusnim valjcima. -— Gornji valjak jednog para glatkih valjaka stanjuje se na svakom kraju u dužini od približno 15 cm, tako da smanjenje prečnika na samom kraju valjka iznosi oko 0,05 mm. Donji valjak je izbrušen potpuno paraleloo. Ovo sužavanje omogućuje valjku da se proširi usled zagrevanja, ali glavna svrha toga je da se predupredi malo izvitoperenje valjaka pod opterećenjem. Tačna veličina suženja zavisi od veličine očekivanog izvitoperenja a ovo opet zavisi od vrste i količine mliva i potrebnog pritiska za mlevenje. Ona zavisi i od dužine valjaka jer se dugačak valjak izvitoperi više od kratkog.

Žlebljeni valjci su konusno brušeni samo ako su dugi 1000 mm ili više i ako treba da budu sitno ožlebljeni i da budu veoma blizu jedan drugom.

Strugači i četke. — Na glatke valjke treba postaviti neku napravu za njihovo čišćenje da bi se sprečilo nalepljivanje mliva na površini i da se spreči formiranje zapečenog materijala, koja se pojava naziva „namotavanje valjka“. Stoga su valjci snabdeveni čeličnim strugačima ili četkama za struganje (vidi 14 na slici 161). četke se sastoje od nekoliko redova prilično mekanih čekinja koji Lako pritiskuju na površinu valjka. Za žlebljene valjke nisu potrebne četke ukoliko žlebljenje nije naročito sitno.

Hlađenje valjaka vodom. — Glavni valjci imaju ponekad uređaj za unutrašnje hlađenje vodom. Celishodnost ovakvog hlađenja je prilično spora, o čemu ćemo raspravljati u jednoj kasnijoj glavi.

Dužine i prečnici valjaka. — Za mlevenje pšenice praktičan je standardni prečnik od 250 mm, ali za druge svrhe upotrebljavaju se i prečnici od 225, 300, 325 a ponekad i od 450 mm. Za presovanje mekinja potreban je naprimer veoma veliki pritisak i za ovu svrhu uobičajeni su prečnici od 325 mm i veći.

Najduži valjci za normalne potrebe su dugački 1500 mm. Oni se upotrebljavaju obično samo za I, II i III krupljenje u kojima je razinak između dva radna valjka prilično velik i gde je opasnost od izvitoperenja mala. Za IV krupljenje i za dalja krupljenja, kao i za izmeljavanje, nije uobičajeno da se upotrebe valjci duži od 1000 mm jer je na ovim mestima potrebna tesna i precizna podešenost valjaka a izviitoperenje se mora svesti na minimium.

Stolice za valjke koje su prikazane na slikama 161 i 162 kao i na fotografiji koja prileže ovoj stranici, imaju glavne valjke postavljene na taj način, da linija koja spaja njihove osovine ima nagib oko 45°. Ovakav dijagonalni raspored valjaka upotrebljava se u celoj Evropi i skoro u svim drugim zemljama, osim SAD gde se valjci postavljaju horizontalno. Dijagonalni raspored ima prednost u pogledu pristupačnosti, preglednosti i uštede u prostoru. Horizontalno postavljeni valjci imaju, nasuprot mnogim njihovim nepogodnostima, tu prednost da mogu savladati veći priliv mliva. To međutim odgovara Severno Američkim uslovima rada gđe je sve, počevši od vrste pšenice, od sadržaja vlage i od traženih rezultata, usmereno na postizanje što većeg učinka po mm dužini valjaka. Takav raspored omogućuje i veću brzinu obrtaja valjaka. U drugim zemljama obično postoje izvesne zabrane u pogledu takvog preteranog opterećivanja.

Učinak

U englesikim mlinovima su većina i broj stotica za valjke izraženi u palcima (jedan palac = 25.399 mm) od dužine valjaka po „vreći” (127 kg) proizvedenog brašna. Naprimer mlin od 5 vreća koji ima na prvom krupljenju i par vaijaka od 60 palaca (1500 mm), imao bi za prvo krupljenje 12 palaca po vreći. Mlin od 10 vreća (40 tona) koji upotrebljava obe strane duple stolice za valjke od 60 palaca — imao bi isti odnos dužine po jednoj vreći.

U zemljama evropskog kontinenta lučinak mlina je izražen kao količina samlevene pšenice tokom 24 sata a dužina valjaka je data u milimetrima po jednoj toni, ili po 100 kg samlevene pšenice.

Količina mliva koja se može preraditi po milimetru dužine valjaka, na zadovoljavajući način, zavisi od vrste rada koju treba izvršiti (I krupljenje, IV krupljenje, mlevenje okrajaka, izmeljavanja itd), a isto tako i od specifične gustine, od tvrdoće i od vlažnosti pšenice. Potrebna dužina valjaka zavisi i od vrste zahtevanog krajnjeg produkta. Mala dužina valjaka prouzrokuje veće gubitke od isparenja, veće oštećenje skrobnih zrnaca i slabije odvajanje jezgre od ljuske.

Količina nasipanja tokom 24 sata po mm dužine valjaka, koju može preraditi stolica za valjke dijagonalnog tipa, kreće se u sledećim granicama, uzevši u obzir gore spomenute uslove: