Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Oblast: Voćarstvo

Asen Stančević DUNJA MUŠMULA OSKORUŠA
Dunja, mušmula i oskoruša su do skoro smatrane sporednijim voćnim vrstama, pa im zato dosad nije ni posvećivana odgovarajuća pažnja. To je i razlog što su ove tri voćne vrste u strukturi jugoslovenskog voćarstva zastupljene s neznatnim brojem stabala. Tako je, prema najnovijim statističkim podacima (1982) dunja sa 1.232.000 stabala učestvuje u ukupnom broju stabala voćaka u Jugoslaviji samo sa 0,74%, kao i smokva, što je neosporno veoma malo. Mušmula se, kao voćka ćoškova i okrajaka bašta i vrtova čak statistički ne evidentira, pa se zato i ne zna tačan broj stabala u našoj zemlji. PretpostavIja se da ima oko 300.000 stabala. Oskoruša se, pak, u nas i ne gaji, već raste sporadično kao samonikla, ponegde pokoje stablo, uglavnom po proplancima šuma i u vinogradima. Zato se u nas i ne gaje plemenite sorte oskoruše, tako da sva postojeća stabla (otprilike oko 100.000) predstavljaju spontane sejance. Otuda se i nameće potreba za selekcijom oskoruše radi izdvajanja ekotipova s pozitivnim biološkim osobinama, za dalje razmnožavanje kalemljenjem.

U poslednje vreme ovim voćnim vrstama, a posebno dunji, počelo je da se posvećuje sve više pažnje. Za poslednjih 30 godina broj stabala dunje uvećan je za 132.000, a proizvodnja plodova za 1.843 tone. Naročito je proizvodnja uvećana u periodu 1977—1981. Slično je i s mušmulom. Broj stabala se u toku poslednjih pet godina prosečno povećavao za oko 10.000. Međutim, broj stabala oskoruše ne samo da se nije povećavao već se na žalost čak d smanjivao, uglavnom zbog seče, jer se njeno drvo koristi za izradu umetničkih predmeta.

Dunja, mušmula i oskoruša se u našoj zemlji najviše gaje u SR Srbiji bez pokrajina. Tako, od ukupne jugoslovenske proizvodnje dunje u Srbiji se proizvede 43,6%, mušmule preko dve trećine, a oskoruše čak četiri petine.

Da bi se proizvodnja dunje, mušmule i oskoruše znatnije povećala, za njihovo gajenje potrebno je i odgovarajuće stručno znanje. Ova monografija ima za cilj da u sažetom obimu prikaže najveći deo onoga što treba znati o ovim voćnim vrstama, počev od porekla ti njihovog istorijskog razvoja, sistematskog mesta, tehnoloških karakteristika plodova, bioloških osobina, izbora sorti i podloga, zatim o njihovom razmnožavanju i podizanju zasada s kompletnom tehnologijom proizvodnje, pa sve do berbe, čuvanja i prerade plodova. Smatramo da će ovako izložena materija o dunji, mušmuli i oskoruši moći korisno da posluži svima koji se interesuju za njihovo gajenje, i to kako naprednim i pasioniranim voćarima, tako li voćarskim stručnjacima, a posebno studentima poljoprivrednih fakulteta i viših škola, kao i učenicima škola usmerenog obrazovanja voćarsko-vinogradarske struke. Ukoliko ova monografija, prva ovakve vrste u našoj zemlji, opravda naša očekivanja, biće nam posebno drago.

Autor
Prof. dr Asen S. Stančević

kboz8+