ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1986
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Oblast: Vinogradarstvo

Autor - osoba Orfelin, Zaharija, 1726-1785 = Orfelin, Zaharija, 1726-1785
Naslov Iskusni podrumar / Zaharija Orfelin
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1986
Izdanje [(Fototipsko izd.)]
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna biblioteka Srbije ; Gornji Milanovac : Dečje novine, 1986 (Beograd : `Radiša Timotić`)
Fizički opis 256, XLII str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Čurčić, Lazar, 1926- = Čurčić, Lazar, 1926-
Zbirka ǂBiblioteka ǂŽiva prošlost
ISBN 86-367-0043-4 (karton)
Napomene Tiraž 2.000
Str. III-XXVII: Orfelinov Iskusni podrumar / Lazar Čurčić
Str. XXIX-XXX: O ovom izdanju / L. Č.
Str. XXXI-XLII: Komentari / L. Č.
Fototip. izd.: Pančevo: Knjižara Braće Jovanovića, 1885.
Predmetne odrednice Orfelin, Zaharija, 1726-1785 -- `Iskusni podrumar`
Vinarstvo

„Orfelinov Iskusni podrumar (kraj XVIII veka) prva je srpska knjiga namenjena vinogradarima, ali ona je, kako je napred rečeno, bila namenjena i vaspitanju ukusa. Takve knjige oduvek su izlazile samo iz ruku pisaca prefinjenih osećanja, i onih pisaca koji su bili spremni da učine mnogo u širenju lepog u svim okvirima čovekovog života. U našoj kulturnoj istoriji niko nije proučavao trajanje, mene i uticaj vaspitanja ukusa, a i to je nezaobilazna kategorija za shvatanje duhovnih vrednosti.”

U ovoj je knjizi sve rečeno, štа i kаko trebа običаn gаzdа oko i sа vinom dа rаdi, pа аko je budeš iole sа pаžnjom pročitаo i proučio, imаćeš od nje veomа velike koristi. Onа ti, istinа, ne pružа priliku, dа od vode bez ikаkvа troškа nаprаviš dobro vino, аli te uči dа tvoje drаgo i skupoceno vino, аko ti se po nesreći sа vremenа, rđаvа podrumа, buretа ili mа čegа tome slično, pokvаri, dа gа možeš opet poprаviti i postаviti u ono stаnje u koje trebа, dа ti je vino...

Zaharije Stefanović Orfelin (Vukovar, 1726 – Novi Sad, 19. januar 1785) bio je srpski pesnik, istoričar, bakrorezac, barokni prosvetitelj, graver, kaligraf, enolog, pisac udžbenika i pravoslavni teolog.
Rođen je u srpskoj porodici u Vukovaru 1726. godine, u periodu posle Bečkog rata 1683–1699. Otac mu se zvao Jovan.
Prvo Orfelinovo objavljeno delo je Kratkoje o bogopodobajuštem telu i krovi Hristovoj pokloneniji i vremenitoga nastavljenija, nastalo tokom njegovog službovanja (pisar) kod mitropolita Nenadovića 1758. godine.
Pretpostavlja se da se obučavao u Budimu i Beču kao i da se nakandno sam učio u Novom Sadu.
Sveti Đorđe sa izgledom manastira Senđurđa iz 1767. godine Захарія Орфелинъ Цесаро-Кралевской Рѣзнаго Художества Академіи Членъ грыдоровалъje Orfelinov rad iz 1760. za koji istoričar umetnosti Dinko Davidov smatra da je taj bakrorez bio ”neka vrsta specijalističke vežbe” na osnovu kojeg ga je Jakob Šmucer primio za počasnog člana bečke bakrorezačke akademije 1767. godine.
Orfelin je službovao kod vladike Vićentija Jovanovića Vidaka u Temišvaru do 1764. Potom odlazi u Veneciju gde radi kao korektor srpskih knjiga u štampariji Dimitrija Teodosija. Smatra se da je iz Venecije povremeno putovao u Beč.
Delo
„Plač Serbiji“
Kao pesnik, Orfelin je najznačajnija pojava u srpskoj poeziji 18. veka. Napisao je desetak dužih pesama, od kojih je najznačajnija Plač Serbiji (Plač Srbije, 1761) u dve verzije, narodnoj i crkvenoslovenskoj. To je antiaustrijska, buntovnička pesma. U toj pesmi Srbija žali za nekadašnjim sjajem srednjovekovne države i kritikuje sunarodnike koji zaboravljaju svoj nacionalni identitet. Odlomak:
Kako stade Serbija, slavna i ugodna,
sa množestvom naroda bivša prođe plodna,
presilnima careva i hrabri soldati.
Slavni moji carevi i voždi veliki,
s mojih hrabri vitezi i sini toliki.
Vostok, zapad, polunoć bojali se mene,
slavne, hrabre Serbije, bivše togda jedne.
Slavenoserbski magazin, bukvar i udžbenici
Među najznačajnija Orfelinova dela ubraja se „Slavenoserbski magazin“ štampan u Veneciji 1768.[10] Zamišljen je kao časopis, odnosno to je prvi časopis na čitavom slovenskom jugu. Izašao je samo jedan broj. U predgovoru u vidu manifesta Orfelin iznosi osnovnu ideju građanske prosvećenosti, ideju demokratizacije kulture, da nauka treba da služi potrebama običnog čoveka, a književnost i filozofija da izađu iz uskog kruga učenih ljudi i da postanu dostupni svima. To je prva srpska svetovna i građansko-prosvetiteljska knjiga.
Godine 1768. Zaharije Orfelin je proklamativno u srpski književni jezik uveo mešavinu crkvenoslovenskog i narodnog jezika, u kojoj je uvek bilo mesta i za specifične ruske reči i time praktično osnovao slavenosrpski jezik. Jovan Deretić ga smatra, uz Jovana Rajića, najznačajnijim piscem ruskoslovenske epohe u srpskoj književnosti.
Zaharije Orfelin je autor prvog srpskog bukvara iz 1767. po kojem su učile brojne generacije dece. Drugo izdanje bilo je 1797. Autor je i prvih udžbenika latinskog jezika. Njegovo najopsežnije delo je „Žitije Petra Velikog“ (Venecija, 1772) u kome je video prosvećenog monarha, filozofski ideal 18. veka. Napisao je i prvi srpski „Večiti kalendar“ 1780, štampan u Beču 1783, gde uz standardne kalendarske podatke daje i obimno poglavlje o astronomiji.
„Veliki srpski travnik“, „Iskusni podrumar“
Zapazio je veliki značaj lekovitog bilja i napisao (nedovršenu) knjigu „Veliki srpski travnik“ u kojoj je obradio oko 500 biljaka, stavljajući uz svaku latinski i narodni naziv. Osim toga za svaku biljku je naveo „polza i upotreblenije“ sa podacima o lekovitim dejstvima i terapijama, tj. kako se ta biljka može korisno upotrebiti, što je bilo uobičajeno za to vreme u Evropi, a prvi put kod Srba. Njegova knjiga Iskusni podrumar (Beč, 1783) ima nekoliko stotina recepata za spravljanje travnih vina i mnogih drugih alkoholnih i bezalkoholnih napitaka i lekova. U knjizi se govori i o načinu i vremenu berbe i sušenja lekovitog bilja i o korisnosti i lekovitoj vrednosti složenih preparata izrađenih od više od 200 domaćih i egzotičnih lekovitih i mirisnih biljaka. Pišući o receptima za proizvodnju vina, Zaharije Orfelin navodi i recepturu za izradu bermeta koja se razlikovala od kuće do kuće. Bermet je desertno vino, slatkog ukusa, sa različitim dodacima lekovitog i začinskog bilja. Zaharije je dao recept koji se odomaćio sa raznim modifikacija po Fruškoj gori. Ona je prva knjiga ovakve vrste na srpskom jeziku. Tek sto godina kasnije (1883) Srpski arhiv za celokupno lekarstvo štampao je kao posebno izdanje Lekovito bilje u Srbiji od dr Save Petrovića.
Slikar i bakrorezac
Na srpskoj kulturnoj sceni pojavljuje se 1758. godine.
Bio je uspešan kao slikar, kaligraf i bakrorezac, uradio je više dela u bakrorezu. Jedno od njih predstavlja Svetog Savu. 70-ih godina 18. veka izabran je za počasnog člana Umetničke akademije u Beču.
Umro je 19. januara 1785. godine u Novom Sadu, na Sajlovu. Sahranjen je pri crkvi Sv. Jovana Preteče.
Dela
Pesan novosadelanuje za građanku gospodicnu Femku, između 1748 i 1757
Pozdrav Mojseju Putniku, Novi Sad, 1757.
Omologija, 1758.
Hulitelj, Sremski Karlovci, 1759.
Kratkoje o sedmih tajinstvah nastavlenije, 1760.
Gorestni plač slavnija inogda Serbiji, Venecija, 1761
Trenodija, Venecija, 1762
Plač Serbii, jejaže sini v različnija gosudarstva rasjejali sja, Venecija, 1762
Oda na vospominanije vtorago Hristova prišestvija, 1763.
Apostolskoje mleko, Temišvar, 1763.
Istina o Boze, Novi Sad, 1764.
Hristoljubivih dus stihoslovije, Novi Sad, 1764.
Sjetovanije naučenogo mladago čelovjeka, 1764.
Strasno jevandljelje, Venecija, 1764.
Pjesn istoriceskaja, Venecija, 1765.
Melodija k proleću, Novi Sad, 1765.
Slavenosrpski kalendar za godionu 1766., Novi Sad, 1765.
Latinski bukvar, Venecija, 1766.
Pervija načatki latinskogo jazika, 1767.
Pervoje ucenije hotjastim ucitisja knig pismeni slavenskimi nazivaemo Bukvar, Venecija, 1767.
Latinska gramatika, Venecija, 1768.
Slaveno-serbski magazin, Venecija, 1768.
Istorija o žitija i slavnih đelah velikago gosudarja i imperatora Petra Pervago, Venecija, 1772
Generalnaja karta vserosijkoj Imperiji, 1774.
Položenije provuncij: Liflandije, Finlandije, Karelije, Ingrije, i Kurlandije, 1774.
Karta georaf. Germanije, Holandije, Danije, Poljane, 1774.
Karta Male Tatarije, 1774.
Bukvar za srpsku decu slovenski, Venecija, 1776.
Propisi srpski, Sremski Karlovci, 1776.
Slavenska i vlaska Kaligrafija, Sremski Karlovci, 1778.
Večni kalendar, Beč, 1783.
Iskusni podrumar, Beč, 1783.
Sedam stepenej premudrosti
Urednik ili prevodilac
Srpska gramatika, 1755.
Kratkoje nastavlenije, Sremski Karlovci, 1757.
Ortodoksosomologija ili pravoslavnoje ispovjedanije, Sremski Karlovci, uredio 1758.
Kratko nastavljenije, Sremski Karlovci, 1758.
Oda na vospominanije vtoraga Hristova prisestvija, Beč, 1759.
Molitvoslav, Venecija, 1762.
Psaltir, Venecija, 1762.
Trebnik, Venecija, 1762.
Propoved ili slovo o osuzdeniji, Venecija, 1764.
Evangelija ctomaja vo sjatij i velikij cetveretok, Venecija, 1764.
Catechisis – Peter Mohyla
Catechisis – Jovan Rajić
Srbljak (kompendijum starih srpskih zapisa)
Kratke priče – Feofan Prokopovič
Zanimljivosti
Postoji kulturna grupa „Krug Orfelin“
Nagrada „Zaharija Orfelin“ dodeljuju se na Međunarodnom salonu knjiga u Novom Sadu za najbolju likovnu i tehničku opremu knjiga izdatih između dva Salona.
Postoji izdavačka kuća „Orfelin“ u Novom Sadu
Udruženje Srba i poštovalaca srpske kulture i nasleđa „Orfelianum“ iz Pariza dodeljuje istoimenu nagradu za najlepšu pesmu napisanu na srpskom jeziku
Pesnik Đorđe Nešić je napisao pesmu Zdravica Zaharija Orfelina, inspirisanu njegovom mišlju o optimalnoj meri konzumacije alkohola u delu Iskusni podrumar.
MG12