ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1989
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Oblast: Voćarstvo

SOKOVI Od voća,povrća i šumskog bilja

Naslov: Sokovi od voća, povrća i šumskog bilja
Autor: Svetozar Veljković, Jelena Katičić, Slobodan Milovanović
Izdavač: INI PKB-AGROEKONOMIK
Mesto: Beograd
Godina: 1989.
Broj strana: 128

»Po bogatstvu oblika, lepoti boja, prijatnosti ukusa, hemijskom sastavu i hranljivoj vrednosti, voće je jedan od čudesnih darova prirode, dragocen proizvod od usklađenog delovanja snaga genetskog poiencijala, zemlje, sunca, vode, Ijudskog znanja umešnosti i pregalaštva«.

Prof. dr Dušan Stanković

»Jedite najmanje dve jabuke svakog dana, ako vam je stalo da budete zdravi i da što duže ostanete mladi«

Prof. Leo Bine
Sadržaj

SOKOVI ŽIVOTA
ZDRAVLJE U ČAŠI
ZNAČAJ VOĆA U ISHRANI
ZNAČAJ POVRĆA U ISHRANI
FIZIOLOŠKA ULOGA MINERALA

FIZIOLOŠKA ULOGA VITAMINA
Vitannin A
Karotin (provitamin A)
Vitamiin E
Vitamin K
Vitamiin C
Vitamioi B kompleksa
Biotin (vutamdn H)
Nezasićene masne ikiseline (Vitamin F) — Vitamini i lekovi

SOKOVI OD VOĆA
Načini dobijanja
Priprema boca i pribora
Zatvairanje boca
Pasterizacija pasiranih voćnih sokova
Sok iz sokovnika
Voćni sokovi sa šećerom uz dodatak vode
Kašasti voćni sokovi
Jagoda
Trešnja
Višnja
Breskva
Kajsija
Jabuka
Kruška
Malina
Crna ribizila
Šljiva
Kupina
Borovniica
Grožđe
Dunja
Zova
Šipak

SOKOVI OD POVRĆA
Zelena salata
Spanać
Krastavac
Paradajz
Paprika
Kupus
Mrkva
Celer
Cvekla
Rotkva
Koleraba
Sokovi života

Savremena ishrana Ijudi se ne može zamisliti hez voća i povrća. Bez obzira što ovi darovi prirode ne sadrže u većoj meri osnovne »gradivne« materije Ijudskog organizma, kao što su to ugIjeni hidrati (skrob), masti i belančevine (proteini). Ali zato su voće, povrće i njima slični šumski i drugi proizvodi, dragoceni i nezamenljivi za dobar rad i vitalnost Ijudskog tela i njegovih organa. Za vitamine znaju i deca predškolskog uzrasta, a nešto kasnije spoznaju i ulogu i značaj mineralnih materija, zvanih makroelementi ili mineralne soli, kao i (još nedovoljno ispitanu) nezaobiiaznu ulogu mikroelemenata. Dodamo li tome lako svarljive šećcre, obojene (hlorofil, antocijani) i neke druge organske materije, na koje je čovečiji organizam naviknut, naravno i neizbežnu vodu, samo smo pokušali zaokružiti sađržaj i istaći nezamenjivu ulogu voća povrća i sličnih namirnica u Ijudskoj ishrani.

Govorimo o voću i povrću, ovde i u celom sadržaju knjige, a reč je o »prefinjenijoj« varijanti, o sokovima. Sokovi sadrže sve šlo i njihovi izvori, pominjani biljni plodovi, sve osim celuloze, koja je čoveku u ishrani itekako potrebna, ali je za nju potreban rjači« i zdtr.aviji stomak. Zato mala deca, stari i bolesni ili oni što se oporavljaju od bolesti, pa nemaju dovoljno životne energije, rado i lakše koriste blagodarne sokove, koje, uz to, ne treba ni gristi niti žvakati. Zato se i kaže da je put od grane do hrane nešto duži preko sokova ali i kvalitetniji.

Biljni sokovi su zato osveženje i preventiva zdravlju, za zdrave, a često hrana, pa i lek, za bolesne. Mnogo reči je izgovoreno i knjiga napisano o prirodnom lečenju, po kome su biljni sokovi i lekovito bilje na prvom mestu u zaštiti Ijudskog zdravlja ali i lečenju, i teških oboljenja. Primera je mnogo, a pomenimo samo jedan. Drevno je saznanje i iskustvo da i gladovanje pospešuje eliminaciju bolesti odnosno borbu organizma od takvog »napadača«. Gladovanje uz sokove posebno je preporučio i u istoimenoj knjizi saopštio, raznovrsni učenjak, fimkog porekla Pavo Airola: »U jednoj bolnici u Giazgovu, tokom ispitivanja lečenja gladovanjem, bilo je i zadivljujućih rezultata. Jedna pedesetčetvorogodišnja žena s bolnim artritisom i velikom prekomernom težinom pođvrgla se gladovanju uz upotrebu samo sokova od voća i povrća. Tokom terapije u trajanju od 249 dana izgubila je 35 kilogmma (od 120) a iščezao je i artrilis …«

Naravno, u ovakvim situacijama mi gledamo voćne i oslaie sokove kao hranu, čija je energetska vrednost mala, ali, uz sadržaj ostalih materija dovoljna da obezbedi vitalnost i funkcionalnost Ijudskog organizma, a time direktno ili indirektno i da leči! Tako se može shvatiti i pesnička metafora o »sokovima života«, među kajirna su i sokovi koje vam na popularan ali i dosta kompletan način predstavlja ova knjiga. Biljke, odnosno njihovi plodovi i sokovi obrađeni su prema redosledu sazrevanja, a to znači i pristizanja za berbu i upotrebu u presno, kao sokova ili drugih prerađevina.

Tako nam i misao da je ijudsko telo jedina mašina koja se samoopravlja postaje sve bliža, pogotovu uz pomoć sokova, pa makar da je u pitanju i gladovanje »što čisti telo i jača duh«.

Osim uputstava za pripremu i biohemijskog sastava »izvornog materijala«, uz većinu recepata data je i blagotvorna, tako rcći lekovita uloga većine opisanih sokova. Po tome je ovo prva knjiga ove vrste u nas. Ovakav pristup će, nadamo se, proširiti upotrebnu vrednost, krug interesovanja pa i korisnika ove knjige, što će činiti zadovoljstvo i čast autorima i izdavaču.

Nazdravlje vam SOKOVI i ova. prva knjiga biblioteke »Zdrava hrana«.

Urednik
Zdravlje u čaši

Mudar čovek bi rekao: grehota je imati baštu, a u njoj gajiti mali broj vrsta povrća, ili proći pored pijačnih tezgi, a ne uzeti blitvu, rotkvu, karfiol, cveklu, kelj, kelerabu i bundevu. Još je veći greh zgaziti mladu koprivu ili maslačak, ostaviti neubrane cvetove zove i plodove borovnice šipurka, drena i drugog samoniklog i šumskog voća.

Voće i povrće čine posebne grupe namirnica koje se, sa izuzetkom manjeg broja vrsta voća i povrća oelikuju: malom energetskom vrednošću, velikim sadržajem vode, malom količinom proteina i masti, znatnim sadržajem ugljenih hidrata i celuloze, bogatstvom mineralnih sastojaka i vitamina, kao li sadržajem drugih hranljivih sastojaka kao što su enzimi, organske kiseline, antocijani, tanini li drugi.

Zahvaljujući upravo ovakvom sadržaju, pre svega, mineralnih sastojaka, vitamina, celuloze, enzima i drugih, koji imaju prevashodno zaštitnu ulogu u organizmu, kao i sadržaju voćnih šećera koji predstavljaju vrlo pogodne izvore energije, voće i povrće ima veliki značaj za Ijudsko zdravlje.

Voće i povrće treba uzimati u količinama koje su organizmu potrebne. Nedovoljno ili prekomerno unošenje mineralnih sastojaka, vitamina, voćnih šećera, celuloze i ostalih sastojaka voća i povrća, može se nepovoljno odraziti na zdravlje. To je slučaj i sa ostalim namirnicama kada se ne koriste u odgovarajućim količinama. Zakon mere, koji treba da je prisutan u svemu što čini čovekov život, važi i u ishrani.

Koliko je važno da svakoga dana uzmemo odgovarajuću količinu Voća i povrća, važno je i da se ta količina ne uzme odjednom, već podeljena po obodima. Najbolje je kada u svakom obedu, doručku, ručku i večeri, ima voća i povrća. Pri svemu tome neophodno je voditi računa da se jedan deo povrća obavezno uzme u sirovom stanju, u obliku salate, ili kao sok.

Pripremanje sokova od voća, bilo svežih ili konzerviisanih za zimsku potrošnju, naše domaćice su poznavale još pre masovne industrijske proizvodnje i upotrebe sredstava za konzerviranje. Njihova dragocena iskustva u pripremanju sokova prilagodili smo saznanjima nauke o hrani i ishrani, kao i savremenim uslovima, i obradili ih u recepte koji isu dati posebno iza svaku vrstu voća i povrća. Svaki sok pripremljen od svežeg, zrelog i zdravog voća i povrća bez dodatka hemijskih sredstava za konzervisanje, najbolji je napitak za zdrave i bolesne.

Navika za pripremanje sokova od voća oduvek je u domaćinstvu postojala, što nije slučaj sa sokovima od povrća koji se i danas uglavnom pripremaju i koriste kao lek. Međutim, sokovi od povrća, naročito sveži, najbolji su način korišćenja povrća, jer se tako brzo i lako iskorišćuju njegovi hranljivi sastojci. Bilo da se sveži sokovi od povrća uzimaju u preventivne svrhe, bilo kao lekovito sredstvo u dijeta terapiji određenih bolesti, treba ih uzimati postupno i ne preko mere. Najčešće se prvog dana uzimanja počinje sa 100 grama svežeg soka od povrća, da bi se narednih dana ova količina povećala za po 100 grama, sve dok se petog dana ne postigne ukupna količina od 500 grama. Obično je ova količina dovoljna, mada i prema potrebi, može biti i veća. U svakom slučaju dnevnu količinu svežeg soka od povrća ne treba popiti odjednom, već u manjim količinama tokom dana.

Sveži sokovi mogu se pripremiti od jedne ili više vrsta voća i povrća, ili istovremeno od više različitih vrsta (kokteli).

Ako bismo hteli značaj i ulogu sokova od voća i povrća da izrazimo kratko i jasno, onda je dovoljno reći da predstavljaju zdravlje u čaši!

Autori

Značaj voća u ishrani je u tome što se njome u organizam ti nose znatne količine lako rastvorljivih voćnih šećera, mineralnih sastojaka i vitamina, zatim celuloza, organske kiseline i drugi hranljivi sastojci (pektini, antocijani i drugo).

Osnovne zajedničke karakteristike voća su:

— relativno mala energetska vrednost, izuzimajući neke vrste (banane, kestein, orah, lešnjak, badem) i sušeno voće (suva šljiva suva smokva, suvo grožđe),
— visok sadržaj vode, izuzimajući Ijuskasto i sušeno voće,
— znatan sadržaj ugljienih hidrata, a naročito voćnih šećera (glulkoza, fruktoza),
— mald. sadržaj proteina i masti, izuzimajući ljuskasito voće, bogatstvo u mineralnim sastojcima i vitamdnima,
— znatan sadržaj celuloze (biljna vlakna) organskih kiselina i drugih sastojaka (pektini antocijani i drugi).

Energetska vrednost i sadržaj pojedinih hranljivih sastojaka voća, prikazani su tabelarno (Tablica 1).
Energetska vrednost
Knjiga u PERFEKTNOM stanju.....
-------------------------------
M