Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Godina izdanja: Tv

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Janko Vukicevic


Silaža je sitno iseckana masa pojedinih vrsta biljaka, bogata hranivima.[1] Hraniva su u silaži konzervirana delovanjem bakterija mlečno-kiselinskog vrenja. Mlečna kiselina sprečava fermentaciju organske mase, koja nastaje u prirodi zbog delovanja bakterija uz prisustvo vazduha.

Za kukuruznu silažu odabir sorte je relativno jednostavan. Danas svi značajni proizvođači semenskog kukuruza imaju dobro razrađen program specijalnih sorti za siliranje.

Za proizvodnju silaže mogu se koristiti različite vrste biljaka, mada se najkvalitetnija silaža dobija od kukuruzne biljke kada je biljka kukuruza u fazi mlečno voštane zrelosti. Zbog velike kiselosti (pH 3,8-4,2) silaže, pri njenoj upotrebi se koristi i određena količinu suvih kabastih hraniva, odnosno sena.[2][3]


Klip kukuruza
Setva kukuruza za silažu može biti:

glavni usev
postrni usev
Sklop biljaka je 67000 do 81000 biljaka po hektaru. Današnja proizvodnja u stočarstvu ne može se zamisliti bez korišćenja silaže. Princip pripreme ovog hraniva je danas usavršen, iako se radi o procesu biohemijskih promena. Cilj konzerviranja zelenih biljaka i industrijskih proizvoda je očuvanje njihovih hranljivih vrednosti u što dužem periodu, i da se u stočarskoj proizvodnji dobije što ukusnija i zdrava hrana.

Proizvodnja silaže
Dobro obavljen postupak siliranja je uslov za odvijanje procesa fermentacije i dobijanje kvalitetne silaže, a ona obuhvata:

Kosidbu biljaka
Sušenje
Žetvu
Utovar u transportne mašine
Transport do silo prostora
Istovar u bazene ili silose
Sabijanje silažne mase
Ovi postupci se moraju izvesti brzo i efikasno. Cilj konzerviranja siliranjem je da se sačuvaju hranljive materije silirane kulture kroz proces fermentacije, a da se pri tome spreči pojavljivanje nepoželjnih mikroorganizama. Da bi se smanjili gubici u postupku siliranja, pažnju treba posvetiti samom postupku siliranja.[4] Osnovna orijentacija svakog gazdinstva treba da bude na uspostavljanju zatvorenog ciklusa između biljne i stočarske proizvodnje. To prvenstveno podrazumeva da se proizvodnja kabaste i koncentrovane stočne hrane organizuje na samom gazdinstvu gde bi se dobrom organizacijom proizvodila maksimalna količina potrebne hrane za životinje, dok bi se na tržištu nabavljala samo minimalna količina hraniva koja se iz opravdanih razloga ne mogu proizvesti na ovaj način.[5]

Prednosti siliranja stočne hrane
Proces siliranja stočne hrane ima svoje prednosti u odnosu na druge postupke. Siliranje zelenih biljaka praćeno je velikim gubicima hranljivih materija (vitamini, proteini ...) U procesu pripreme sena gubi se prosečno oko 30% suve materije, dok u uslovima dobrog izvedenog postupka siliranja ukupni gubici ne prelaze 10%.

Celokupan proces proizvodnje silaže, uključujući i ishranu životinja silažom mogu se mehanizovati, a živi rad svesti na minimum. Siliranje kao jedan od tehnoloških procesa spremanja stočne hrane ne zahteva posebno pogodne vremenske uslove pa se može izvoditi i po oblačnom vremenu. Proces siliranja omogućava ranije ubiranje biljaka a time i veću iskoristivost zemlje. Spremanjem silaže štedimo i na skladišnom prostoru jer se u 1m³ može smestiti oko 600 kg silaže, dok se seno na istom prostoru ne može skladištiti u tolikoj količini. Dobra silaža dobijena primenom pravilne tehnologije može se uspešno očuvati nekoliko godina bez rizika da će se ukvariti ili da će se umanjiti njena hranljiva vrednost.

Kukuruz u vidu silaže cele biljke daje najveću proizvodnju energije po hektaru. Moguće je raznovrsno korišćenje kukuruza, kao cele biljke, zrna i klipa Prednost cele biljke je što ona uključuje stablo, list i kočanku. Hibridi sa dugom vegetacijom su visoko rodni, ali postoje opasnosti nedovoljnog zrenja zrna, pa se oni koriste za siliranje a ne za berbu. Siliranje se obavlja pre berbe kukuruza i vađenja šećerne repe. Silaža kukuruza ne traži dopunsku obradu pre hranjenja....