ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: K26
Oblast: Ratarstvo
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

SUNCOKRET , grupa autora, Nolit Beograd 1989 ,zbornik radova , tvrd povez, format 17,5 x 24,5 cm , ilustrovano, 613 strana

Suncokret (lat. Helianthus annuus) je jednogodišnja biljka, čije botaničko ime Heliantus potiče od grčkih reči (grč. helios – sunce i grč. anthos – cvet) iz porodice je glavočika (Asteraceae).

Suncokret je najveća biljka iz porodice glavočika i roda Heliantus. Koren mu je čupav i vlaknast, sastavljen od mnoštva malih korenčića. Koren mu može prodreti i do 3 metra u dubinu. Zbog korena i sposobnosti da upija vodu i štetne materije, suncokret se često koristi za isušivanje močvarnog i čišćenje zagađenog zemljišta (otpadnih voda, olova i radioaktivnih materija. Stablo je visine 50-250cm. Najviše zabeleženo stablo suncokreta je imalo 9,17 m.[2] Stablo je različitog stepena razgranosti; listovi krupni, prosti, grubi, hrapavi, često pokriveni tvrdim dlakama, sa dugom drškom, naspramni ili naizmenični. Cvetovi-krunice vrlo krupni, na dugim drškama, od više redova najčešće žuto obojenih listića, a cvetno dno je najčešće ravno, ređe malo ispupčeno.

Disk cveta je spiralno uređen. Generalno, svaki cvet (floret) je približno isto orijentisan prema sledećem pod zlatnim uglom, 137.5°, čime se formira šablon međusobno povezanih spirala, pri čemu su broj levih spirala i broj desnih spirala sukcesivni Fibonačijevi brojevi. Tipično, postoje 34 spirale u jednom smeru i 55 u drugom; međutim, u veoma velikim suncokretnim glavama može da bude 89 u jednom smeru i 144 u drugom.[3][4][5] Ovaj patern proizvodi najefikasnije matimatički moguće pakovanje semena unutar cvetne glave.

Suncokret potiče iz jugozapadnog dela Amerike, Perua i Meksika. Postoje podaci da se suncokret uzgajao pre 3.000 godina od strane severnoameričkih indijanaca, koji su mleli semenke u brašno i dodavali u hleb i pravili i ulje od suncokreta.

Maje su poštovali suncokret kao simbol svetlosti i plodnosti. Takođe su pravili čaj od latica i jeli semenke.

Početkom 16. veka misionari su ga preneli iz Amerike u Evropu i već u 17. veku se njegovo uzgajanje proširilo čitavom Evropom.

Rasprostranjenost
U Nemačkoj se suncokret najviše počeo uzgajati tokom Drugog svetskog rata a danas se najviše gaji u Rusiji, Francuskoj i Južnoj Evropi.

Hranjenje ptica zimi
Suncokret je najvažnija vrsta semena koje se koristi za zimsko prehranjivanje sitnih ptica u hranilicama za ptice. Rado ga jedu i ptice koje se uvek hrane semenjem (zelentarka, zeba) kao i one koje se leti hrane insektima (velika senica, brgljez). Važno je uvek koristiti neslani suncokret.