ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: K45
Jezik: Srpski
Oblast: Vinogradarstvo

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Vinova loza (Vitis vinifera L.) je rod skrivenosemenica iz familije Vitaceae (lozice).[1] Rod obuhvata oko 60 vrsta drvenastih puzavica, od kojih se samo nekoliko uzgaja. „Kulturnu“ vinovu lozu je na teritoriji Srbije prvi put posadio car Probus na Fruškoj gori i Mons Aureus (okolina Smedereva).

Evro-Azijska loza ili sorte Evrope i zapadne Azije su najzastupljenije u vinogradima širom planete.[2] Međutim, naučnici se još nisu složili o njenom poreklu i širenju njene kulture. Po jednima je ona poreklom iz oblasti između Crnog i Kaspijskog mora i Zakavkazja, po drugima iz ovih oblasti i planinskog Irana. Neki kažu da je nastala u Evropi od divlje loze, ali najverovatnije je da su neke forme u Evropi nastale od divlje loze (Vitissilvestris), te da su uvođenjem formi kulturne loze (Vitisvinifera) iz srednje Azije, i njihovim ukrštanjem, nastale mnoge danas poznate sorte.


Filoksera
Na osnovu pisanih podataka se može reći da je kultura gajenja vinove loze stara 7000—9000. godina. U tadašnjim zemljama centralne i Male Azije (Fenikija, Persija, Medija, Asirija, Palestina itd.), i severne Afrike (Egipat), kultura gajenja vinove loze je bila na vrlo visokom nivou.

Za širenje kulture gajenja vinove loze veoma su zaslužni Feničani, koji su zanimajući se moreplovstvom i trgovinom, kako kaže zvanična istorijska nauka, osnivali svoje kolonije na Crnom i Sredozemnom moru, i tako širili kulturu gajenja vinove loze.

Zvanična nauka kaže da su Feničani naučili svoju braću Tračane da se bave vinovom lozom, iako je ona postojala u tim krajevima znatno ranije. Tračani su kulturi gajenja vinove loze naučili pridošle Grke iz Afrike, a ovi su šireći svoje kolonije po sredozemlju dalje širili tu kulturu. Pridošla „italska“ plemena iz Egipta i Etiopije, od kojih je nastao deo potonjih Rimljana, su vinogradarstvo naučili od Rašana i Etruraca. Rimljani su izuzetno zavoleli vinovu lozu i širili su i unapređivali kulturu njenog gajenja.

U periodu druge polovine 19. veka, nad vinogradarstvom Evrope, nadvio se crni veo, zvani filoksera ili sušibuba. Filoksera ili sušibuba je insekt, koji je prenesen iz Severne Amerike u Evropu, koji je oštećujući korenov sistem biljaka vinove loze, doveo do propadanja skoro svih vinograda na starom kontinetu. Zbog filokserne krize, koja je potresala vinogradarstvo Evrope, postojala je potreba, u razvijenim vinogradarskim zemljama, da se ono brzo obnovi. Trebalo je pronaći rod, i vrste unutar njega, koje bi imale korenov sistem otporan prema filokseri, a kvalitet ploda kao evro-azijska loza. Rešenje se sastojalo u tome da se na američku lozu, koja će dati podzemni deo, nakalemi plemenita loza, koja će dati nadzemni deo. Korenov sistem američke loze takođe napada filoksera, ali ne prouzrokuje velike povrede, te čokot nesmetano živi dugo godina....