ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1988
Oblast: Pivarstvo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Izdavač: Poslovna zajednica industrije piva i slada Jugoslavije, Beograd
Autori: Schuster, Weinfurtner, Narziss
Povez: broširan
Broj strana: 492
Ilustrovano.
Ceo sadržaj priložen na slikama.
Jedna podvučena rečenica, odlično očuvana.
Izuzetno retko u ponudi.

Sadržaj
UVOD

1. SIROVINE

1.1 SLAD
1.1.1 Ječmeni slad
1.1.2 Pšenični slad
1.1.3 Specijalni tipovi slada

1.2 NESLADOVANE SIROVINE
1.2.1 Nesladovani ječam
1.2.2 Nesladovana pšenica
1.2.3 Kukuruz
1.2.4 Pirinač
1.2.5 Proso
1.2.6 Sirupi
1.2.7 Sećer

1.3 VODA ZA PROIZVODNJU PIVA
1.3.1 Opšta razmatranja
1.3.2 Tvrđoća vode
1.3.3 Opšta razmatranja delovanja jona iz vode
1.3.4 Joni iz vode i kiselost
1.3.5 Izračunavanje alkaliteta vode za proizvodnju piva
1.3.6 Posledice smanjenja kiselosti
1.3.7 Uticaj različitih jona i ostalih sastojaka vode
1.3.8 Priprema vode za proizvodnju piva
1.3.9 Kontrola i posledice pripreme vode
1.3.10 Biološko zakišeljavanje
1.3.11 Završne primedbe uz temu »voda za proizvodnju piva«

1.4 HMELJ
1.4.1 Uopšte
1.4.2 Botanika biljke hmelja
1.4.3 Rast, nega i uslovi proizvodnje hmelja
1.4.4 Sorte hmelja
1.4.5 Oblasti proizvodnje hmelja
1.4.6 Bolesti hmelja
1.4.7 Hemijski sastav hmelja
1.4.8 Ocena hmelja
1.4.9 Prerađevine od hmelja

2. USITNJAVANJE SLADA

2.1 UOPSTE

2.2 FRAKCIJE PREKRUPE, NJIHOVE RASTVORLJIVOSTI I KOLIČINE U KOJIMA NASTAJU

2.3 SASTAV PREKRUPE, ZAPREMINSKI ODNOSI I CEĐENJE

2.4 OCENA PREKRUPE
2.4.1 Empirijska ocena prekrupe
2.4.2 Granulometrijska analiza prekrupe
2.4.3 Uzimanje uzoraka

2.5 DROBILICE
2.5.1 Drobilice sa dva valjka
2.5.2 Drobilice sa četiri valjka
2.5.3 Drobilice sa šest valjaka
2.5.4 Drobilice sa pet valjaka
2.5.5 Dodatni uređaji
2.5.6 Rad i kontrola drobilica za suvo ili za kondicionirano drobljenje slada
2.5.7 Mokro drobljenje slada
2.5.8 Optimizirano mokro drobljenje slada
2.5.9 Proizvodnja sprašene prekrupe

2.6 UTICAJI KARAKTERISTIKA I SASTAVA PREKRUPE
2.6.1 Osobine slada
2.6.2 Uticaj postupka komljenja
2.6.3 Uticaj uređaja za odvajanje sladovine od tropa
2.6.4 Uticaj poboljšanja kvaliteta prekrupe na sastav sladovine i na iskorišćenje ekstrakta

2.7 SMESTAJ UREĐAJA ZA DROBLJENJE SLADA

3 KOMLJENJE

3.1 TEORIJA KOMLJENJA
3.1.1 Razgradnja skroba
3.1.2 Razgradnja belančevina
3.1.3 Razgradnja hemiceluloza i guma
3.1.4 Promene fosfata
3.1.5 Razgradnja lipida
3.1.6 Ponašanje polifenola u toku komljenja
3.1.7 Ostala zbivanja u toku komljenja—oslobađanje cinka

3.2 PRAKSA KOMLJENJA
3.2.1 Opšta razmatranja
3.2.2 Postupak rada prilikom komljenja
3.2.3 Posuđe za komljenje
3.2.4 Postupci komljenja
3.2.5 Prerada nesladovanih sirovina
3.2.6 Problemi koji se javljaju prilikom komljenja
3.2.7 Kontrola procesa komljenja
3.2.8 Izbor postupka komljenja

4. CEĐENJE KOMINE I DOBIJANJE SLADOVINE

4.1 CEĐENJE KOMINE BISTRENIKOM
4.1.1 Princip dobijanja sladovine pomoću bistrenika
4.1.2 Bistrenik
4.1.3 Postupak ceđenja komine bistrenikom
4.1.4 Kvalitet ceđenja
4.1.5 Izbacivanje tropa i opterećenje otpadnih voda
4.1.6 Kontrola tokom ispiranja tropa i njegovog rezanja
4.1.7 Kapacitet i ekonomičnost primene bistrenika

4.2 CEĐENJE KOMINE FILTROM ZA KOMINU

4.2.1 Princip dobijanja sladovine filtrom za kominu
4.2.2 Filtar za kominu
4.2.3 Postupak rada sa filtrom za kominu
4.2.4 Kvalitet ceđenja kod filtra za kominu
4.2.5 Pražnjenje tropa i količine otpadnih voda
4.2.6 Kontrola rada filtra za kominu
4.2.7 Kapacitet filtra za kominu
4.2.8 Prednosti i nedostaci filtra za kominu

4.3 STRAINMASTER
4.3.1 Elementi strainmastera
4.3.2 Postupak ceđenja komine strainmasterom
4.3.3. Kapacitet strainmastera
4.3.4 Kvalitet ceđenja komine strainmasterom
4.3.5 Prednosti i nedostaci strainmastera

4.4 FILTARPRESA SA VELIKIM PRITISKOM
4.4.1 Princip
4.4.2 Elementi filtarprese sa velikim pritiskom
4.4.3 Postupak rada sa filtarpresom velikog pritiska
4.4.4 Kapacitet filtra
4.4.5 Preduslovi za besprekorno funkcionisanje filtra koji radi pod velikim pritiskom
4.4.6 Prednosti sistema filtracije pod velikim pritiskom
4.4.7 Kontinualne metode ceđenja komine

4.5 POREĐENJE EKONOMlČNOSTI RAZLlČlTIH SISTEMA CEĐENJA KOMINE

4.6 »PETI« SUD

5. KUVANJE I HMELJENJE SLADOVINE

5.1 ZNACAJ KUVANJA SLADOVINE

5.2 SISTEMI KUVANJA SLADOVINE
5.2.1 Kotlovi za kuvanje sladovine
5.2.2 Postrojenja za kontinualno kuvanje sladovine

5.3 FIZIČKE PROMENE PRILIKOM KUVANJA SLADOVINE
5.3.1 Otparavanje viška vode
5.3.2 Uništenje enzima slada
5.3.3 Sterilizacija sladovine
5.3.4 Povećanje kiselosti sladovine tokom kuvanja

5.4 KOAGULACIJA BELANCEVINA
5.4.1 Opšta razmatranja
5.4.2 Ocena koagulacije belančevina
5.4.3 Fizički faktori koagulacije belančevina
5.4.4 Uticaj sastava sladovine na koagulaciju belančevina
5.4.5 Početak kuvanja sladovine
5.4.6 Dodaci za poboljšanje taloženja belančevina

5.5 HMELJENJE SLADOVINE
5.5.1 Rastvaranje i transformacije gorkih kiselina
5.5.2 Delovanje polifenola hmelja
5.5.3 Hmeljna ulja u toku kuvanja sladovine
5.5.4 Masne kiseline hmelja u toku kuvanja sladovine i njihove preostale količine
5.5.5 Belančevinski sastojci hmelja
5.5.6 Količina hmelja za hmeljenje piva
5.5.7 Doziranje hmelja

5.6 PROMENE AROMATlČNIH SASTOJAKA SLADOVINE
5.6.1 Termičko-oksidativna razgradnja linolne i linolenske kiseline
5.6.2 Promene fenolkarbonskih kiselina
5.6.3 Nastajanje proizvoda Maillardovih reakcija
5.6.4 Promene jedinjenja sa sumporom tokom kuvanja sladovine

5.7 POTROŠNJA ENERGIJE PRILIKOM KUVANJA SLADOVINE
5.7.1 Kondenzator para iz kotla
5.7.2 Smanjenje uparavanja sladovine
5.7.3 Kompresija bridovih para
5.7.4 Kuvanje na povišenim temperaturama

5.8 POSTUPCI I REZULTATI RADA KOD PRIMENE SAVREMENIH SISTEMA KUVANJA SLADOVINE
5.8.1 Sistem sa spoljnim kuvačem
5.8.2 Smanjenje uparavanja sladovine
5.8.3 Nadbarometrijsko kuvanje, ili kuvanje pod nešto povišenim pritiskom
5.8.4 Kuvanje na visokim temperaturama — 120°C
5.8.5 Kuvanje na visokim temperaturama — 130 do 140°C

5.9 PRAŽNJENJE SLADOVINE IZ KOTLA
5.9.1 Cediljka za hmelj
5.9.2 Hmeljni trop
5.9.3 Troip od hmeljnog praha, odn. od mlevenog hmelja
5.9.4 Vruća hmeljna sladovina
5.9.5 Pivski trop

6. SIGURNOST I OBEZBEĐENJE ODVIJANJA RADA U VARIONICI

6.1 OPSTI ZAHVATI
6.2 DELIMlČNA AUTOMATIZACIJA
6.3 POTPUNA AUTOMATIZACIJA
6.4 ODRŽAVANJE ČISTOĆE U VARIONICI

7. ISKORIŠĆENJE U VARIONICI

7.1 PRORACUN ISKORISCENJA U VARIONICI
7.1.1 Neophodni parametri
7.1.2 Izračunavanje iskorišćenja ekstrakta

7.2 OCENA ISKORlŠĆENJA U VARIONICI
7.2.1 Poređenje laboratorijskog iskorišćenja i iskorišćenja u varionici
7.2.2 Bilans iskorišćenja ekstrakta
7.2.3 Razlozi nezadovoljavajućeg iskorišćenja u varionici, odn. velikih gubitaka ekstrakta sa tropom
7.2.4 Završna razmatranja na temu iskorišćenja u varionici

8. OBRADA SLADOVINE IZMEĐU VARIONICE I VRIONOG PODRUMA

8.1 OPSTA RAZMATRANJA
8.1.1 Hlađenje sladovine
8.1.2 Vezivanje kiseonika u sladovini
8.1.3 Izdvajanje toplog taloga
8.1.4 Hladni talog
8.1.5 Ostale promene

8.2 POSTUPCI OBRADE SLADOVINE
8.2.1 Postrojenje sa tavom za hlađenje, škropnim hladnjakom ili zatvorenim hladnjakom
8.2.2 Zatvoreni sistemi
8.2.3 Odvajanje toplog taloga
8.2.4 Odvajanje hladnog taloga
8.2.5 Uređaji za aeraciju sladovine
8.2.6 Dekanter
8.2.7 Automatizacija hlađenja sladovine
8.3 ISKORISĆENJE HLADNE SLADOVINE
8.3.1 Polazni parametri
8.3.2 Izračunavanje iskorišćenja u hladnoj sladovini
8.3.3 Razlike između iskorišćenja u variondci i iskorišćenja u hladnoj sladovini

9. PROIZVODNJA SLADOVINE SA VEĆIM SADRŽAJEM EKSTRAKTA

9.1 CEĐENJE
9.2 KOMLJENJE
9.3 KUVANJE SLADOVINE
9.4 PRIMENA SIRUPA ILI SECERA
9.5 OBRADA SLADOVINE

9.6 DALJA OBRADA SLADOVINE SA POVECANIM SADRŽAJEM EKSTRAKTA
9.6.1 Razblaživanje prilikom hlađenja sladovine
9.6.2 Razblaživanje piva pre ili nakon filtracije
9.6.3 Karakteristike piva dobijenih fermentacijom sladovine sa povećanom koncentracijom ekstrakta

9.7 USTEDE PRILIKOM PROIZVODNJE PIVA IZ KONCENTROVANIJE SLADOVINE
9.7.1 Kapacitet
9.7.2 Uštede energije

10. RAZMEŠTAJ OPREME U VARIONICI I ODELENJU ZA HLAĐENJE SLADOVINE

10.1 POLOŽAJ I RAZMESTA.T POJEDINIH DELOVA POSTROJENJA U OBLASTI PROIZVODNJE SLADOVINE
10.2 VRSTE VARIONICA
10.2.1 Tednostruke varionice
10.2.2 Dvostruka varionica
10.3 KAPACITET VARIONICE

DODATAK

ODREDBA O VODI ZA PlĆE (TVO): GRANIČNE VREDNOSTI ZA SADRŽAJ POJEDINIH HEMIKALIJA
NAKNADNE DOPUNE
LITERATURA
REGISTAR POJMOVA