ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: K123
Jezik: Srpski
Oblast: Voćarstvo

U dobrom stanju!

JAGODASTO VOĆE
Autori: Staniša Paunović, Petar Mitić, Asen Stančević
Izdavač: Nolit,1974. godina
Meki povez, 357 strana, ilustrovano.


Plodovi jagodastog voća imaju veliku hranljivu, dijetetsku, tehnološku i zaštitnu vrednost. Pogodni su za upotrebu u svežem stanju u domaćinstvu, za industrijsku preradu i duboko zamrzavanje. Biološko-proizvodne osobine, visoka rentabilnost gajenja, pogodnost klimatskih uslova, kao i mogućnost plasmana plodova i prerađevina od plodova jagodastog voća na domaćem i inostranom tržištu, osnovni su preduslovi za dalje širenje i plansko podizanje visokointenzivnih zasada jagodastog voća.

Jagoda je jedna od najznačajnijih vrsta jagodastog voća u našoj zemiji. Plodovi jagode imaju visoku hranljivu i Iekovitu vrednost, mogu se koristiti u svežem stanju, odnosno za industrijsku i preradu u domaćinstvu. Povoljni prirodni uslovi omogućavaju gajenje ove vrste od ravničarskih do nešto nižih brdsko-planinskih predela, što nije u dovoljnoj meri iskorišćeno. Ometajući faktor daljeg širenja ove izuzetno atraktivne vrste voćaka pre svega je nedostatak radne snage pri izvođenju jedne od najosetljivijih operacija, kao što je berba jagode. Primenom mehanizovane berbe i rešavanjem problema velike usitnjenosti parcela, može se u budućnosti računati na veću proizvodnju i potrošnju jagoda.

Malina je privredno najznačajnija vrsta jagodastog voća u zemljama sa razvijenim malinarstvom (voćarstvom) u svetu, a svakako i u našoj zemlji. Gajenje maline u Srbiji ima tradiciju dužu od jednog veka. Biološke osobine i tehnološka vrednost plodova ove vrste voća, kao i visoka adaptivnost za gajenje u različitim kiimatsko-edafskim uslovima (do 1.100 m n.v.), Iako razmnožavanje, relativno visoka rodnost (20-30 t/ha) i skromni agrotehnički zahtevi, osnovna su obeležja gajenja važnijih sorti maline.

Poslednjih godina evidentiran je značajan napredak u uvođenju novih, rodnijih i kvalitetnijih sorti, proizvodnji zdravog sadnog materijala, osavremenjavanju tehnologija gajenja, kao i sve češćem naučnom tretiranju problema iz oblasti malinarstva.

Kupina je vrlo interesantna i u biološko-tehnološkom pogledu veoma značajna vrsta jagodastog voća, sa širokom amplitudom gajenja u različitim krajevima naše zemlje. Plodovi kupine podjednako su značajni za upotrebu u svežem stanju, za domaću i industrijsku preradu, odnosno zamrzavanje. Postojeći prirodni uslovi omogućavaju gajenje kupine od ravničarskih do predplaninskih predela (do 600 m n.v.). Izvanredna hranljiva, dijetetska, dijetoprofilatička i zaštitna vrednost plodova ove vrste voća, nameće potrebu za daljim širenjem i podizanjem savremenih kupinjaka.

Poslednjih godina, sa uvođenjem novih američkih sorti kupine bez bodlji, zapažen je trend masovnijeg gajenja, tako da se danas, po proizvodnji i zastupljenosti, nalazi na trećem mestu u grupi jagodastog voća.

Novi sortiment neminovno prati i uvođenje savremenih tehnologija, a u aridnim i semiaridnim područjima i obezbeđenje odgovarajućeg sistema za navodnjavanje.

Ribizla, ogrozd i borovnica u novije vreme postaju predmet sve većeg interesovanja proizvođača, industrije, potrošača i naučnih izučavanja.

Crna ribizla i ogrozd od ranije su se, u manjem obimu, gajile na okućnicama, dok je borovnica tek poslednjih decenija postala predmet većeg interesovanja i masovnijeg gajenja. U novije vreme u svetu se permanentno podižu savremeni zasadi ribizle i borovnice, a u manjem obimu i ogrozda. Slične tendencije prisutne su i u našoj zemlji, iako je ta proizvodnja daleko ispod potreba u potrošnji, imajući u vidu prirodne pogodnosti za proizvodnju ovih vrsti jagodastog voća.

Aktinidija (Actinidia chinensis Pi.) vodi poreklo iz Kine (dolina reke Jangce Kjang), odakie je preneta na Novi Zeland, odnosno u Evropu. Sedamdesetih godina počinje se sa organizovanim gajenjem, prvo u Kavadarcima (1972) i Mostaru (1977) a zatim se širi i u druge lokalitete povoljnih klimatsko-edafskih karakteristika.

Ekonomsko-ekološki značaj ove vrste je izuzetno velik, kako zbog visoke cene plodova, izvanredno povoljnog biohemijskog sastava, vremena sazrevanja, visoke rodnosti, tako i zbog gajenja bez upotrebe pesticida. Zbog visokog sadržaja vitamina C (200-350 mg/100 g ploda) i mineralnih materija, plodovi ove vrste se nazivaju „plodovi zdravlja“. Aktinidija se upotrebljava u svežem stanju ili prerađena u voćne salate, sirupe, sokove i druge prerađevine. Može se uspešno čuvati u hlađenom skladištu do kraja maja meseca.

Preporučuje se podizanje novih (visokointenzivnih) zasada u mediteranskoj i submediteranskoj zoni (sa prosečnom godišnjom tenperaturom oko 15°C) gde se ova vrsta smatra visokorentabilnom.

Gajenjem ovih vrsta jagodastog voća na okućnicama i plantažnim zasadima, na najpogodniji način se iskorišćavaju manja, ali i veća brdsko-planinska prostranstva, uz neminovno privredno unapređivanje istih i smanjenje migracije seoskog stanovništva iz prelepih sela sa blagorodnom zemljom u industrijski i gradske prenaseljene sredine.

Visoka privredno-tehnološka vrednost plodova ribizle, borovnice i ogrozda, neminovno će sa novim sortimentom, redovnom i visokom rodnošću, a time i rentabilnijom proizvodnjom, sve više i sve brže dolaziti do izražaja u ukupnom jugoslovenskom voćarstvu, izrazito značajnom i iznad svega atraktivnom delu poljoprivredne proizvodnje.

Predloženi sortiment opisanih vrsta jagodastog voća najnovijeg je datuma, sa napomenom da su ranije gajene sorte zadovoljavajućih privredno-tehnoloških osobina tretirane sa odgovarajućim nivoom značajnosti.

Dobro poznavanje bioloških osobina i tehnologija gajenja navedenih vrsti jagodastog voća omogućava visoku i redovnu rodnost sa plodovima odličnog kvaliteta u odgovarajućim agroekološkim uslovima.

U ovoj knjizi opisane su najznačajnije vrste jagodastog voća. Složena i obimna građa vezana za biološko-tehnološka svojstva opisanih vrsta, prikazana je tako da omogućava lako povezivanje znanja, dobar pregled i brzo snalaženje. Čitaocu je omogućeno da na najjednostavniji način dođe do željenih podataka.

Knjiga je namenjena svima koji se bave voćarstvom, amaterima koji gaje voćke na okućnicama, studentima, a i voćarskim stručnjacima koji će, verujemo, na ovaj način osvežiti svoje znanje i upoznati se sa novim tehnologijama i pravcima u proizvođnji jagodastog voća.