Jezik: Srpski

Ima malo oštećenje donjeg ugla korice, slika 1.

Specijalno izdanje časopisa „Embargo“ pod nazivom „Beograd prokrvario“, objavljeno povodom demonstracija 9. marta 1991. godine u Beogradu.

Demonstracije 9. marta 1991. godine u Beogradu predstavljaju prvi veliki, masovni miting udružene opozicije protiv režima Slobodana Miloševića. Glavni organizator bio je Srpski pokret obnove (SPO) predvođen Vukom Draškovićem, a protest je nosio zvaničan naziv „Miting protiv petokrake“.

Istorijski kontekst i uzroci
• Pobuna protiv „medijskog mraka“: Glavni neposredni povod bio je rad tadašnje Radio-televizije Beograd (RTB), koju je opozicija zbog pristrasnog izveštavanja i uvredljivih komentara na račun političkih neistomišljenika prozvala „TV Bastilja“.
• Glavni zahtevi: Tražene su smene generalnog direktora RTB-a Dušana Mitevića i četiri urednika, kao i ostavka ministra policije Radmila Bogdanovića. Takođe se zahtevalo otvaranje medijskog prostora za opozicione partije.

Tok događaja i sukobi
• Zabrana i blokada: Uprkos tome što je režim zabranio okupljanje i policijski blokirao prilaze gradu, na Trgu republike se okupilo oko 100.000 ljudi.
• Brutalan odgovor policije: Oko podneva je policija krenula u razbijanje demonstracija koristeći pendreke, suzavac, vodene topove i konjicu. Demonstranti su pružili žestok otpor, a Trg republike i okolne ulice pretvorili su se u zonu pravog uličnog rata.
• Ljudske žrtve: Tokom sukoba na beogradskim ulicama život su izgubile dve osobe — poginuli su maturant Branivoje Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54). Povređeno je više stotina ljudi, a lider opozicije Vuk Drašković je uhapšen kasno uveče.
• Izlazak tenkova na ulice: Uveče, na zahtev Slobodana Miloševića, Predsedništvo SFRJ donelo je odluku da na ulice Beograda izađu tenkovi Jugoslovenske narodne armije (JNA), što je bio presedan u posleratnoj istoriji glavnog grada.

Ishod i „Plišana revolucija“
Narednog dana, 10. marta, nezadovoljstvo se prelilo na studente koji su krenuli iz Studentskog grada ka centru i probili policijske blokade na Brankovom mostu. Okupili su se kod Terazijske česme, gde su danima trajali mirni protesti (poznati kao „Plišana revolucija“).
Pod pritiskom javnosti i neprekidnih protesta, vlast je na kraju popustila:
1. Dušan Mitević i rukovodstvo državne televizije su podneli ostavke.
2. Ministar policije Radmilo Bogdanović je smenjen.
3. Vuk Drašković i ostali uhapšeni su pušteni na slobodu.
4. Omogućen je nesmetan rad nezavisnim medijima poput Radija B92 i NTV Studio B.
Časopis „Embargo“ sa tekstom „Beograd prokrvario“ neposredno dokumentuje te dramatične momente, prenoseći autentične i potresne crno-bele fotografije prebijenih i povređenih građana sa ulica tokom 9. marta.