Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Dragos Kalajic - Poslednji Evropljani

Apostrof, Beograd, 2001.
Meki povez, 341 strana, posveta.
IZUZETNO RETKO IZDANJE!

`Ko su danas istinski Evropljani u svetu pod senkom Zapada? To je pitanje koje pokreće traganje junaka romana Poslednji Evropljanin brojnim putevima sećanja, od briselskog sedišta Evropske unije i Rima, bivšeg sedišta sveta, preko balkanskih ratišta, do postsovjetske Moskve. Junak romana, novi Kandid, koga autor označava drugim licem jednine, vodi čitaoca u veliku smotru niza spektakularnih ideja i ličnosti, od ikonologije i geopolitike do tradicionalnih doktrina i metafizike, od ostataka evropske aristokratije, čuvara tajnih znanja i ratnika, do političkih emigranata, beskućnika i prestupnika. Razlikujući Evropu i Zapad kao krajnje suprotnosti, popun one između života i smrti, Kalajić svojim novim romanom uvodi u našu književnost, po prvi put, problem određenja suštinskog smisla evropskog ujedinjenja. Prema opažanju Srbe Ignjatovića, polazeći s mesta gde su stali Miloš Crnjanski i Kurcio Malaparte, Kalajić je ispisao roman ideja koji nikoga neće ostaviti ravnodušnim.`

Драгош Калајић (Београд, 22. фебруар 1943 — Београд, 22. јул 2005) био је српски филозоф, сликар, новинар, писац[1] и члан Сената Републике Српске.
Биографија

Драгош Калајић рођен је 22. фебруара 1943. године у Београду. Његов отац Велимир Калајић био је четнички војни судија а његова мајка Татјана (рођ. Парента) била је професор математике и ћерка свештеника, писца и професора Милоша Паренте.

Дипломирао је на Академији лијепих умјетности у Риму 1965. године са највећим оцјенама у класи. По завршетку своје обуке отпочео је да живи и ради у Београду и Риму. Калајић је био и остварен писац поред тога што је био умјетник (писао је за часопис Погледи).[2]

Постигао је значајан утицај на пољима књижевности, визуелних умјетности, историје умјетности и издаваштва. Био је пријатељ са многим истакнутим личностима из области умјетности, књижевности, филма и филозофије, као што су Јулијус Евола, Езра Паунд, Александар Дугин, Ђорђо де Кирико, Гвалтјеро Јакопети и још многим другима.[3][4][5]

Био је члан Удружења књижевника Србије, Удружења ликовних умјетника Србије и Савеза писаца Русије.

Био је критичар Хришћанства и заговорник паганизма до грађанског рата деведесетих година, током и након чега је постао православни хришћанин и заговорник савеза православних народа.[2]
Одабрана дела

Упориште (Рехабилитација структуре интегралног човека)[6]
Иницијације[6]
Мапа (анти)утопија[6]
Филозофија уметности[6]
Смак света[6]
Писци бога Марса[6]
Европска идеологија[6]
Живот је путовање, путописи[6]
Космотворац, роман[6]
Последњи Европљани, роман[6]
Српска деца царства, роман[6]
Америчко зло[6]
Издана Европа[6]
Српско добро[6]
Русија устаје[6]
Кодекс Соларног реда & Појмовник Драгоша Калајића[6]
Кршевина (поема, са поговором)[6]
Зимски солстицијум (дневник последњих година, Најважнији интервјуи, нарочито они дати у последњим годинама живота. Три опроштајна текста: „Последњи Хиперборејац”)[6]