Godina izdanja: 1988
ISBN: 86-343-0330-6
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

ALEKSANDAR BAJT

SAMOUPRAVNI OBLIK DRUŠTVENE SVOJINE

Izdavač - Globus, Zagreb

Godina - 1988

274 strana

25 cm

Edicija - Biblioteka Posebna izdanja

ISBN - 86-343-0330-6

Povez - Tvrd

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Zadatak i ograničenja
Dodatak: Stvarni i potencijalni društveni proizvod SFRJ u 1980
Radničko upravljanje proizvodnjom
Elementi opšte teorije radničke firme
Preduzetništvo u teoriji i praksi.
Kako do uspešnog preduzetništva?
Endogenizacija radnog kolektiva i tehnologije
Vlastiti proizvod kao predmet samoupravnog odlučivanja
Vlastiti proizvod: Neoklasični dodatak
Samoupravna i državna društvena svojina
`Osnovni proizvodni odnos` na osnovu sadašnje institucionalizacije društvene svojine
Vlastita i tuđa samoupravna svojina
Kolektivno-svojinska struktura odlučivanja
Odluka o štednji
Odluka o štednji: Glavna literatura
Očuvanje nesmanjene vrednosti društvenog kapitala
Literatura na koju se poziva tekst knjige


`Rezultati privređivanja posle Drugog svetskog rata su doslovno katastrofalni. Ekonomska efikasnost je duboko ispod poredive kapitalističke a umesto da je samoupravna, društvena svojina je državna, pri čemu su njeni stvarni vlasnici u ekonomskom smislu političke strukture. Uz dokazivanje gornjih teza pisac pokušava da pronađe sistem koji bi samoupravljanju osigurao njegove teoretske karakteristike. Polazna su dva postulata - apsolutna samostalnost preduzeća i suverenost odlučivanja radnika u njima.

Samostalnost preduzeća vodila bi uspostavljanju tržišta proizvoda i faktora i formiranju odgovarajućih ravnotežnih cena koje bi vrednovale proizvode pojedinih subjekata i time određivale granice njihovog samoupravnog odlučivanja. Suverenost radnika najverovatnije bi vodila podeli između političkog i stručnog odlučivanja, kod čega bi prvo zadržali radnici neposredno dok bi drugo delegirali menadžerima koji bi za njihov račun i pod njihovom kontrolom donosili odluke kojima bi se osigurala efikasnost.

Na taj način kolektivi bi mogli da vrše preduzetničke funkcije čije odsustvo se smatra glavnim razlogom sadašnje neefikasnosti. Ekspanzijom preduzetništva na mesta gde bi osiguralo najveće efekte, uključujući nedovoljno efikasna postojeća preduzeća, efikasnost bi se postepeno širila na sve delove privrede.

Kako bi u takvom sistemu zarade bile vezane za produktivnost živog i minulog rada, dok bi se nadnice formirale na tržištu, u principu jednake za jednaki rad, to bi omogućilo da se višak proizvoda - preduzetnička dobit ne samo objektivno utvrđuje već i troši za objektivno predeterminisane namene - uštede i investicije. No, suština preduzetništva nije u upotrebi već u proizvodnji viška proizvoda.

Pisac je ubeđen da bi se na taj način postigla uz društvenost svojine najveća moguća efikasnost, mada nije sigurno da li bi dostigla kapitalističku.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.