Godina izdanja: 1988
ISBN: 86-09-00105-9
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Rad 1988 437 strana

odlična očuvanost

zpk

1. Opšti rezime

„Nauka o politici“ Ljubomira Tadića je široko zasnovano delo iz političke filozofije i političke teorije. Tadić politiku ne posmatra samo kao tehničko upravljanje državom ili kao empirijsko proučavanje političkih institucija, već kao oblast u kojoj se susreću moć, vlast, sukob, saradnja, sloboda, država, pravo, interes, ideologija i pitanje dobrog političkog poretka.

Knjiga pokušava da odgovori na nekoliko osnovnih pitanja:

Šta je politika?

Šta je politička vlast?

Odakle potiče moć i kako se ona održava?

Zašto ljudi prihvataju ili osporavaju vlast?

Kako nastaju država i političke institucije?

Zašto u društvu postoje sukobi i kako se oni mogu regulisati?

Kakvu ulogu imaju elite, partije, interesne grupe i javno mnjenje?

Šta razlikuje liberalizam, konzervativizam, socijalizam, anarhizam i totalitarizam?

Kakav je odnos između političke nauke i političke filozofije?

Osnovni karakter Tadićevog pristupa je kritički i teorijski. Politiku ne treba samo opisivati; potrebno je razumeti njene unutrašnje odnose i postavljati pitanje legitimnosti i vrednosti političkih poredaka.

U tom smislu Tadić je zainteresovan za klasičnu tradiciju političke filozofije, ali je povezuje sa modernim društvenim naukama, sociologijom i marksističkom teorijom. Kasniji komentatori njegovog rada upravo naglašavaju njegov pokušaj da obnovi praktičku političku filozofiju i da kritikuje svođenje politike na pozitivističko, čisto empirijsko proučavanje.

2. Glavne teze i argumenti

2.1. Politika nije samo upravljanje državom

Politika je širi društveni fenomen.

Ona nastaje tamo gde postoje:

Šta je politika?

Šta je politička vlast?

Odakle potiče moć i kako se ona održava?

Zašto ljudi prihvataju ili osporavaju vlast?

Kako nastaju država i političke institucije?

Zašto u društvu postoje sukobi i kako se oni mogu regulisati?

Kakvu ulogu imaju elite, partije, interesne grupe i javno mnjenje?

Šta razlikuje liberalizam, konzervativizam, socijalizam, anarhizam i totalitarizam?

Kakav je odnos između političke nauke i političke filozofije?

Osnovni karakter Tadićevog pristupa je kritički i teorijski. Politiku ne treba samo opisivati; potrebno je razumeti njene unutrašnje odnose i postavljati pitanje legitimnosti i vrednosti političkih poredaka.

U tom smislu Tadić je zainteresovan za klasičnu tradiciju političke filozofije, ali je povezuje sa modernim društvenim naukama, sociologijom i marksističkom teorijom. Kasniji komentatori njegovog rada upravo naglašavaju njegov pokušaj da obnovi praktičku političku filozofiju i da kritikuje svođenje politike na pozitivističko, čisto empirijsko proučavanje.

2. Glavne teze i argumenti

2.1. Politika nije samo upravljanje državom

Politika je širi društveni fenomen.

različiti interesi;

odnosi moći;

sukobi;

zajedničko odlučivanje;

institucije;

autoritet;

vlast.

Zato se politika ne može svesti samo na državu ili državnu administraciju.

2.2. Moć je temeljni politički fenomen

Jedan od centralnih problema Tadićeve knjige jeste društvena moć.

Moć se može shvatiti kao sposobnost pojedinca, grupe ili institucije da utiče na ponašanje drugih.

Politička moć predstavlja poseban oblik društvene moći zato što je povezana sa upravljanjem zajednicom, donošenjem obavezujućih odluka i organizovanjem kolektivnog života.

2.3. Moć i vlast nisu potpuno isto

Ovo je važno za razumevanje knjige.

Moć je širi pojam.

Neko može imati moć zbog:

novca;

društvenog položaja;

znanja;

organizacije;

autoriteta;

kontrole nad resursima.

Vlast je institucionalizovaniji oblik moći: odnosi se na pravo ili sposobnost da se donose odluke koje drugi treba da poštuju.

Zato svaka vlast jeste povezana sa moći, ali se svaka moć ne mora pojaviti kao formalna vlast.

2.4. Politika je povezana sa sukobom

Društvo nije potpuno harmonična zajednica.

Postoje:

klasni interesi;

ekonomski interesi;

politički interesi;

grupni interesi;

sukobi oko raspodele moći;

sukobi oko vrednosti.

Tadić zato ozbiljno uzima konflikt kao sastavni deo političkog života.

Ali politika nije samo sukob.

Postoje i:

sukob → pregovaranje → kompromis → saradnja → integracija.

Zato knjiga razmatra i borbu i integraciju kao dve povezane dimenzije političkog života. Potvrđeni sadržaj izdanja upravo navodi temu „sukob (borba) i integracija (saradnja) u antagonističkom društvu“.

2.5. Problem elite je neizbežan politički problem

Tadić razmatra pitanje političkih elita.

U svakom složenom društvu određene grupe imaju više političkog uticaja od drugih.

Zato se postavlja pitanje:

2.3. Moć i vlast nisu potpuno isto

Ovo je važno za razumevanje knjige.

Moć je širi pojam.

Neko može imati moć zbog:

novca;

društvenog položaja;

znanja;

organizacije;

autoriteta;

kontrole nad resursima.

Zato svaka vlast jeste povezana sa moći, ali se svaka moć ne mora pojaviti kao formalna vlast.

2.4. Politika je povezana sa sukobom

Društvo nije potpuno harmonična zajednica.

Postoje:

klasni interesi;

ekonomski interesi;

politički interesi;

grupni interesi;

sukobi oko raspodele moći;

sukobi oko vrednosti.

Tadić zato ozbiljno uzima konflikt kao sastavni deo političkog života.

Postoje i:

sukob → pregovaranje → kompromis → saradnja → integracija.

Zato knjiga razmatra i borbu i integraciju kao dve povezane dimenzije političkog života. Potvrđeni sadržaj izdanja upravo navodi temu „sukob (borba) i integracija (saradnja) u antagonističkom društvu“.

U svakom složenom društvu određene grupe imaju više političkog uticaja od drugih.

ko vlada?

kako dolazi do vlasti?

kako se elita reprodukuje?

kakav je odnos elite i mase?

može li demokratski poredak ograničiti koncentraciju moći?

Ovo povezuje Tadića sa klasičnim teorijama elita.

2.6. Država je istorijska i politička institucija

Država nije samo neutralna administrativna mašina.

Ona je oblik organizovanja političke vlasti.

Zato je potrebno ispitati:

kako država nastaje;

zašto nastaje;

kakav odnos ima prema društvu;

ko kontroliše državnu vlast;

kakvi su oblici državnog uređenja;

kako se vlast institucionalizuje.

2.7. Političke institucije oblikuju ponašanje političkih aktera

Politička moć ne postoji samo kao lična moć pojedinca.

Ona se institucionalizuje kroz:

državu;

vladu;

upravu;

političke partije;

interesne grupe;

javnost;

druge organizacije.

Institucije omogućavaju da politički odnosi postanu trajniji i predvidljiviji.
2.8. Ideologije su načini razumevanja političkog sveta

Liberalizam, konzervativizam, socijalizam, anarhizam i totalitarizam nisu samo skupovi političkih parola.

Oni nude različite odgovore na pitanja:

Šta je sloboda?

Šta je jednakost?

Kolika treba da bude država?

Šta je privatna svojina?

Kakav treba da bude odnos pojedinca i zajednice?

Kako treba organizovati političku vlast?

Zato Tadić ideologije posmatra kao političko-filozofske sisteme mišljenja.

3. Političko-filozofski pojmovi

Politika

Delatnost povezana sa uređivanjem zajedničkog života, raspodelom moći i donošenjem kolektivno obavezujućih odluka.
Politička filozofija

Filozofsko promišljanje politike koje ne pita samo kako politika funkcioniše, već i kakva bi politika trebalo da bude.
Politička nauka

Sistematsko proučavanje političkih pojava, institucija, procesa, ponašanja i odnosa.

Kod Tadića je važna razlika između političke nauke i političke filozofije. Njegov pristup ne prihvata potpuno svođenje političkog mišljenja na empirijsko ili pozitivističko proučavanje politike.

Moć

Sposobnost da se utiče na ponašanje drugih ili da se nametne određena volja.

Politička vlast

Institucionalizovana politička moć koja donosi obavezujuće odluke.

Autoritet

Vlast koja se prihvata kao legitimna ili opravdana.

Legitimnost

Osnov opravdanosti političke vlasti.

Suverenitet

Vrhovna politička vlast na određenoj teritoriji, odnosno načelo najviše vlasti države.

Država

Trajna politička organizacija društva povezana sa teritorijom, stanovništvom, institucijama vlasti i pravnim poretkom.

Društveni sukob

Suprotstavljanje različitih interesa, grupa ili vrednosti.

Integracija

Proces povezivanja različitih pojedinaca i grupa u širu političku ili društvenu celinu.

Elita

Manja društvena grupa koja raspolaže nesrazmerno velikim uticajem ili moći.

Masa

Šire stanovništvo koje nema isti stepen neposrednog uticaja na donošenje političkih odluka kao elite.

Politička partija

Organizovana grupa koja nastoji da utiče na političku vlast i ostvarivanje određenih političkih ciljeva.

Interesna grupa

Organizovana grupa koja pokušava da utiče na javne politike bez nužnog cilja da neposredno osvoji državnu vlast.

Javno mnjenje

Skup stavova, mišljenja i procena građana o pitanjima od javnog značaja.

Javnost

Prostor u kojem se javno raspravlja o zajedničkim pitanjima.

Ideologija

Sistem političkih i društvenih ideja koji objašnjava postojeći poredak i/ili nudi njegovu promenu.

Liberalizam

Tradicionalno naglašava individualnu slobodu, prava pojedinca, pravnu državu i ograničavanje proizvoljne vlasti.

Konzervativizam

Naglašava značaj tradicije, kontinuiteta, institucija i postepenih promena.

Socijalizam

Široka tradicija koja naglašava društvenu jednakost, kritiku ekonomskih nejednakosti i različite oblike društvene kontrole nad proizvodnjom.

Anarhizam

Tradicionalno kritikuje prinudnu državnu vlast i teži društvenom uređenju bez države ili hijerarhijske dominacije.

Totalitarizam

Pojam kojim se označavaju sistemi koji teže veoma širokoj kontroli društva i političkog života od strane jedinstvenog centra vlasti i ideologije.

4. Važni mislioci

Platon

Platon postavlja pitanje: kakav treba da bude najbolji politički poredak?

Politiku povezuje sa pravdom, vrlinom i znanjem.

Njegova filozofija važna je za Tadićevu širu temu odnosa između politike i vrednosti.

Ključ: idealna država – pravda – filozof-vladar.

Aristotel

Aristotel politiku posmatra kao deo praktičke filozofije.

Čovek je za njega političko biće.

Analizira različite oblike vlasti i razlikuje dobre i izopačene oblike političkog poretka.

Ključ: polis – političko biće – ustav – oblici vlasti – dobro zajednice.

Aristotel je posebno važan za Tadićevo shvatanje politike kao praktičke discipline, a ne samo kao tehničke nauke.

Nikolo Makijaveli

Makijaveli predstavlja prekretnicu ka realističnijem proučavanju politike.

Umesto da prvenstveno pita kakav bi vladar trebalo da bude, on analizira kako vlast stvarno funkcioniše.

Ključ: moć – država – politički realizam – vladanje – virtù – fortuna.

Tomas Hobs

Hobs polazi od problema nesigurnosti i sukoba.

Bez zajedničke političke vlasti, smatra on, ljudi se mogu naći u stanju sukoba.

Država nastaje kao način uspostavljanja reda i bezbednosti.

Ključ: prirodno stanje – društveni ugovor – suveren – bezbednost.

Džon Lok

Lok naglašava:

prirodna prava;

život;

slobodu;

svojinu;

ograničenu vlast;

saglasnost građana.

Vlast postoji da bi štitila prava, a kada ih ozbiljno ugrožava, javlja se problem legitimnosti.

Ključ: prirodna prava – svojina – saglasnost – ograničena vlast.

Žan-Žak Ruso

Ruso problem politike postavlja kroz slobodu, jednakost i opštu volju.

Pitanje je kako politička zajednica može omogućiti da pojedinac ostane slobodan, a da istovremeno bude deo zajedničkog političkog poretka.

Ključ: društveni ugovor – opšta volja – sloboda – jednakost – suverenitet naroda.

Karl Marks

Marks je za Tadića posebno značajan.

Politiku povezuje sa:

klasnim odnosima;

ekonomskom strukturom društva;

državom;

interesima;

društvenim sukobom;

ideologijom.

Politički odnosi ne mogu se razumeti potpuno odvojeno od društvenih i ekonomskih odnosa.

Ključ: klasa – država – kapitalizam – ideologija – otuđenje – klasna borba.

Maks Veber

Veber je jedan od najvažnijih autora za razumevanje vlasti i legitimnosti.

Razlikuje tri idealna tipa legitimne vlasti:

tradicionalnu;

harizmatsku;

racionalno-legalnu.

Veber takođe definiše državu kroz njen odnos prema legitimnoj fizičkoj prinudi na određenoj teritoriji.

Ključ: vlast – legitimnost – birokratija – država – harizma.

Hana Arent

Arent posebno razdvaja moć i nasilje.

Moć kod nje proizlazi iz zajedničkog delovanja ljudi, dok nasilje može biti sredstvo kojim se pokušava nametnuti kontrola.

Bavi se i:

totalitarizmom;

javnim prostorom;

političkim delovanjem;

slobodom;

revolucijom.

Ključ: moć – delovanje – javni prostor – totalitarizam – sloboda.

Vilfredo Pareto

Jedan od klasičnih teoretičara elita.

Polazi od ideje da u društvu postoji manjina koja raspolaže većim političkim uticajem.

Ključ: elita – cirkulacija elita.

Gaetano Moska

Razvija teoriju vladajuće manjine.

Osnovna ideja: u velikim društvima organizovana manjina ima prednost nad neorganizovanom većinom.

Ključ: vladajuća manjina – politička klasa – organizacija.

Robert Mihels

Poznat po „gvozdenom zakonu oligarhije“.

Mihels tvrdi da velike organizacije, uključujući demokratske partije, imaju tendenciju da razvijaju profesionalno rukovodstvo i koncentraciju odlučivanja.

Ključ: organizacija – rukovodstvo – oligarhija.

5. Detaljan pregled četiri celine

Prema sadržaju izdanja iz 1988, knjiga je organizovana u četiri velike celine.

I. Opšti pojmovi i problemi

Ova celina predstavlja teorijski temelj knjige.

Šta je politika?

Razmatra se poreklo i značenje pojma politike.

Politika se ne može razumeti samo kao delovanje države. Ona je povezana sa:

zajednicom;

vlašću;

moći;

sukobom;

odlučivanjem;

interesima;

vrednostima.

Politička nauka i politička filozofija

Ovo je posebno važno kod Tadića.

Politička nauka nastoji da opazuje, opisuje i objašnjava političku stvarnost, dok politička filozofija postavlja i normativna pitanja: šta je pravedan, slobodan ili dobar politički poredak?

Kasnija literatura o Tadiću upravo ističe njegovu razliku između pristupa politici „sa stanovišta razuma“ i političke filozofije koja nastoji da političku stvarnost razmatra i sa stanovišta vrednosti i praktičkog uma.

Politika i moral

Otvara se pitanje da li politika može biti potpuno odvojena od moralnih vrednosti.

Tadić je važan upravo zato što ne prihvata ideju da politička nauka treba da bude potpuno neutralna u smislu potpunog odustajanja od pitanja pravde, slobode i dobrog političkog poretka.

II. Moć i njene društveno-političke modifikacije

Ova celina predstavlja jedno od centralnih područja knjige.

1. Društvena moć i politička vlast

Ovde se razlikuju:

moć;

vlast;

autoritet;

legitimnost.

Osnovno pitanje je:

Kako se moć pretvara u institucionalizovanu vlast?

2. Sukob (borba) i integracija (saradnja) u antagonističkom društvu

Tadić analizira društvo kao prostor u kojem postoje suprotstavljeni interesi.

Ali društvo ne opstaje samo zahvaljujući sukobu.

Potrebni su i:

saradnja;

dogovor;

institucije;

norme;

integracija.

Zato se politički poredak nalazi između dve tendencije:

konflikt ↔ integracija.

Ovaj odnos je izričito naveden među glavnim temama drugog dela izdanja.

3. Problem elite

Ovde se otvara pitanje koncentracije političke moći.

Važni problemi:

Osnov opravdanosti političke vlasti.

Suverenitet

Država

Trajna politička organizacija društva povezana sa teritorijom, stanovništvom, institucijama vlasti i pravnim poretkom.

Društveni sukob

Integracija

Masa

Šire stanovništvo koje nema isti stepen neposrednog uticaja na donošenje političkih odluka kao elite.

Politička partija

Organizovana grupa koja nastoji da utiče na političku vlast i ostvarivanje određenih političkih ciljeva.

Interesna grupa
Javno mnjenje
Javnost
Ideologija

Sistem političkih i društvenih ideja koji objašnjava postojeći poredak i/ili nudi njegovu promenu.

Liberalizam
Konzervativizam

Naglašava značaj tradicije, kontinuiteta, institucija i postepenih promena.

Socijalizam
Anarhizam
Totalitarizam

Pojam kojim se označavaju sistemi koji teže veoma širokoj kontroli društva i političkog života od strane jedinstvenog centra vlasti i ideologije.

4. Važni mislioci

Politiku povezuje sa pravdom, vrlinom i znanjem.

Aristotel

Politika se ne može razumeti samo kao delovanje države. Ona je povezana sa:

zajednicom;

vlašću;

moći;

sukobom;

odlučivanjem;

interesima;

vrednostima.

Politička nauka i politička filozofija

Politika i moral

Otvara se pitanje da li politika može biti potpuno odvojena od moralnih vrednosti.

Tadić je važan upravo zato što ne prihvata ideju da politička nauka treba da bude potpuno neutralna u smislu potpunog odustajanja od pitanja pravde, slobode i dobrog političkog poretka.

manjina i većina;

vladajuće grupe;

politička klasa;

cirkulacija elita;

organizacija;

birokratija.

Tu su posebno relevantni Pareto, Moska i Mihels.

4. Etičke zajednice: pleme, narod i nacija i njihovi politički oblici

Ovaj deo se bavi načinima na koje se ljudi povezuju u šire kolektivne zajednice.

Posebno su važni:

zajednica;

narod;

nacija;

politički identitet;

politička organizacija.

Ovo je važno zato što moderna politika ne postoji samo između pojedinca i države; ljudi se identifikuju i kao pripadnici određenih istorijskih i političkih zajednica.

III. Teorija političkih institucija i organizacija

Treća celina prelazi sa opšte teorije moći na konkretne političke institucije.

1. Pojam države i njen nastanak

Razmatraju se različite teorije nastanka države.

Ključna pitanja:

Zašto nastaje država?

Da li je država rezultat sporazuma?

Da li nastaje iz sukoba?

Da li je povezana sa klasnim odnosima?

Zašto ljudi prihvataju državnu vlast?

Ovde se mogu povezati Hobs, Lok, Ruso, Marks i Veber, iako svaki daje različit odgovor.

2. Teorija o oblicima države i tipovima političke vladavine

Razmatraju se različiti načini klasifikovanja političkih poredaka.

Klasična tradicija od Platona i Aristotela do modernih autora pokušava da odgovori:

Ko vlada?

i:

U čijem interesu se vlada?

Zato se razmatraju:

monarhija;

aristokratija;

demokratija;

oligarhija;

tiranija;

različiti moderni oblici vlasti.

3. Tipovi državne vlasti i oblici državnog uređenja

Ovde treba razlikovati:

oblik vladavine – ko i na koji način vrši vlast;

od

državnog uređenja – kako je vlast teritorijalno i institucionalno organizovana.

Ključni problemi su:

koncentracija vlasti;

podela vlasti;

centralizacija;

decentralizacija;

odnosi između različitih državnih nivoa.

4. Vlada i uprava

Vlada predstavlja politički vrh izvršne vlasti, dok uprava predstavlja organizovani aparat koji sprovodi javne odluke.

Ovde je posebno važna Veberova analiza birokratije.

Birokratija ima:

hijerarhiju;

pravila;

podelu nadležnosti;

profesionalizaciju;

formalizovane procedure.

5. Političke partije i interesne grupe

Političke partije organizuju političko delovanje i nastoje da utiču na ili preuzmu vlast.

Interesne grupe prvenstveno nastoje da utiču na političke odluke u korist određenog interesa.

Važna pitanja:

Kako nastaju partije?

Ko ih kontroliše?

Kakav je odnos vođstva i članstva?

Kako se organizuju interesi?

Da li velike organizacije postaju oligarhijske?

Ovde je posebno važan Robert Mihels.

6. Javno mnjenje i javnosti

Javno mnjenje je važno zato što vlast u modernom društvu ne funkcioniše samo kroz formalne institucije.

Važni su:

građani;

štampa;

javna rasprava;

politička komunikacija;

formiranje stavova;

propaganda.

Javnost tako postaje prostor u kojem se politička moć opravdava, osporava i kontroliše.

IV. Savremene političke ideologije

Četvrta celina obrađuje velike ideološke tradicije modernog doba. Potvrđeni sadržaj izdanja navodi liberalizam i konzervativizam, problem totalitarizma, socijalizam i anarhizam.

1. Liberalizam i konzervativizam

Liberalizam

Centralne vrednosti:

individualna sloboda;

prava pojedinca;

pravna država;

ograničena vlast;

političke slobode.

Važni autori:

Lok, Mil, Tokvil i drugi.

Konzervativizam

Naglašava:

tradiciju;

društveni kontinuitet;

institucije;

oprez prema naglim promenama;

značaj istorijski oblikovanih društvenih veza.

Važan autor je Edmund Berk.

2. Problem totalitarizma

Tadić ovde ulazi u jedno od najvažnijih pitanja moderne političke teorije:

Kako nastaju sistemi koji teže sveobuhvatnoj političkoj kontroli društva?

Razmatraju se:

totalna politička kontrola;

ideologija;

propaganda;

vođstvo;

organizacija;

represija;

odnos države i društva.

Za ovu problematiku posebno je značajna Hana Arent, ali i drugi teoretičari totalitarizma.

Važno je razlikovati autoritarizam i totalitarizam: totalitarizam označava ambiciju vlasti da prodre mnogo dublje u društveni i privatni život i da mobiliše društvo oko sveobuhvatne ideologije.

3. Socijalizam

Socijalizam se razmatra kao široka politička i društvena tradicija.

Glavne teme:

društvena jednakost;

kritika kapitalizma;

klasni odnosi;

svojina;

eksploatacija;

društvena kontrola proizvodnje;

emancipacija.

Marks je ovde centralan, ali socijalistička tradicija je šira od marksizma.

4. Anarhizam

Anarhizam problematizuje samu potrebu za državnom vlašću.

Osnovno pitanje je:

Da li je moguće organizovati društvo bez države i prinudne hijerarhijske vlasti?

Važni autori uključuju:

Pjer-Žozef Prudon;

Mihail Bakunjin;

Petar Kropotkin.

Anarhizam se ne može svesti na „haos“; njegovi različiti pravci nude različite modele dobrovoljnog udruživanja i samoupravljanja.

6. Najvažnija poveznica cele knjige

Četiri dela knjige mogu se zapamtiti kao jedan lanac:

I. ŠTA JE POLITIKA?

↓

II. KO I KAKO IMA MOĆ?

↓

III. KROZ KOJE INSTITUCIJE SE MOĆ ORGANIZUJE?

↓

IV. KOJE IDEJE OPRAVDAVAJU ILI KRITIKUJU POLITIČKI POREDAK?

To je zapravo osnovna logika knjige:

politika → moć → institucije → ideologije.

7. Ključne reči

Za učenje bih izdvojio sledeće:

politika

politička nauka

politička filozofija

praktička filozofija

moć

politička vlast

autoritet

legitimnost

suverenitet

država

društvo

politički poredak

sloboda

jednakost

pravda

interes

sukob

borba

saradnja

integracija

elita

masa

politička klasa

birokratija

vlast

demokratija

monarhija

aristokratija

oligarhija

tiranija

politička partija

interesna grupa

javno mnjenje

javnost

ideologija

liberalizam

konzervativizam

socijalizam

anarhizam

totalitarizam

marksizam

država i građansko društvo

politička organizacija

društveni sukob

društvena integracija

Platon

Aristotel

Makijaveli

Hobs

Lok

Ruso

Marks

Veber

Arent

Pareto

Moska

Mihels

8. Najkraće

Suština Tadićeve „Nauke o politici“ :

Politika je organizovanje zajedničkog života u uslovima različitih interesa i odnosa moći.

Moć je sposobnost uticaja; vlast je institucionalizovana politička moć.

Sukob je sastavni deo društva, ali je za opstanak političke zajednice potrebna i integracija.

Elite pokazuju problem koncentracije političke moći.

Država je centralna politička institucija, ali nije jedini politički akter.

Partije, interesne grupe i javnost posreduju između društva i državne vlasti.

Ideologije nude različite odgovore na pitanje kako treba organizovati društvo i političku vlast.

Liberalizam → sloboda i prava pojedinca.

Konzervativizam → tradicija i kontinuitet.

Socijalizam → jednakost i kritika klasne nejednakosti.

Anarhizam → kritika prinudne državne vlasti.

Totalitarizam → težnja ka sveobuhvatnoj političkoj kontroli društva.

A najvažnija Tadićeva teorijska poruka jeste da politika nije samo predmet empirijskog merenja i opisivanja. Političko mišljenje mora da postavlja i pitanja smisla, vrednosti, slobode, pravde i legitimnosti političkog poretka. Upravo je Tadićevo insistiranje na vezi političke nauke i političke filozofije, kao i na obnovi praktičke filozofije, istaknuto i u kasnijim analizama njegovog dela.