Godina izdanja: 2002
ISBN: 86-495-0032-3
Jezik: Srpski
Autor: Strani

CID 2002 373 strane

odlčična očuvanost

zpk

Kraj istorije i poslednji čovek razmatra pitanje da li je razvoj ljudskih društava, posle velikih ideoloških sukoba 20. veka, dostigao određenu završnu tačku. Fukujama polazi od teze da liberalna demokratija i tržišna privreda predstavljaju veoma snažan model političkog i ekonomskog uređenja, naročito nakon slabljenja komunizma i završetka Hladnog rata.

„Kraj istorije“ kod Fukujame ne znači prestanak istorijskih događaja, ratova ili političkih promena. Pojam se odnosi na ideju da bi istorijski razvoj velikih političkih ideologija mogao doći do krajnje tačke, u kojoj više nema jednako snažnog univerzalnog ideološkog rivala liberalnoj demokratiji.

Važan deo knjige posvećen je filozofskom pitanju ljudske potrebe za priznanjem. Fukujama koristi Hegelovu ideju priznanja i Ničeov pojam poslednjeg čoveka kako bi istražio šta se događa kada ljudi više ne moraju da se bore za velike političke ideale, ali i dalje žele dostojanstvo, status, identitet i priznanje.

Knjiga zato nije samo politička analiza kraja Hladnog rata, već i rasprava o ljudskoj prirodi, slobodi, jednakosti, dostojanstvu, nacionalizmu i budućnosti političkog razvoja.

Glavne ideje

1. „Kraj istorije“

Fukujama koristi „istoriju“ u filozofskom smislu: kao razvoj velikih ideoloških i političkih sistema. Kraj istorije zato nije kraj događaja, već mogući završetak velikog ideološkog nadmetanja.

2. Liberalna demokratija

Autor razmatra liberalnu demokratiju kao sistem zasnovan na političkim pravima, individualnim slobodama, ustavnosti i političkom pluralizmu.

3. Hegel i istorijski razvoj

Jedan od filozofskih temelja knjige jeste tumačenje Georga Vilhelma Fridriha Hegela, posebno ideje da istorijski proces može imati određeni smer i cilj.

4. Borba za priznanje

Čovek, prema Fukujaminom tumačenju, ne traži samo materijalno blagostanje. Važna mu je i potreba da bude priznat kao slobodno i dostojanstveno biće.

5. Poslednji čovek

„Poslednji čovek“ predstavlja problem društva u kojem su velike ideološke borbe oslabljene, ali ostaje pitanje da li će ljudi biti zadovoljni bez velikih ciljeva, izazova i borbe za priznanje.

6. Nacionalizam

Fukujama razmatra nacionalizam kao jednu od snažnih ideoloških i identitetskih sila koje mogu opstati čak i kada druge univerzalne ideologije slabe.

7. Pesimizam i optimizam

Knjiga istovremeno razmatra mogućnost stabilnog liberalnog poretka i opasnost od nezadovoljstva, konflikta i novih ideoloških izazova.

Strukturalni pregled

Filozofija istorije – Hegel, Marks i pitanje pravca istorijskog razvoja; kriza velikih ideologija – slabljenje fašizma i komunizma; liberalna demokratija – sloboda, politička prava i institucije; borba za priznanje – dostojanstvo, status i ljudska potreba za uvažavanjem; poslednji čovek – zadovoljstvo, konformizam i gubitak velikih ciljeva; nacionalizam – kolektivni identitet i politička pripadnost; budućnost – mogućnost novih sukoba i izazova unutar sveta posle Hladnog rata.

Ključne reči

Frensis Fukujama; Kraj istorije; poslednji čovek; filozofija istorije; liberalna demokratija; komunizam; Hladni rat; Hegel; Karl Marks; Niče; priznanje; sloboda; jednakost; dostojanstvo; individualizam; nacionalizam; ideologija; politički razvoj; modernizacija; kapitalizam; tržišna privreda; demokratija; politički poredak; ljudska priroda.

Suština dela

Fukujama postavlja pitanje da li je liberalna demokratija, posle slabljenja velikih konkurentskih ideologija 20. veka, dostigla završnu tačku velikog ideološkog razvoja — ali istovremeno upozorava da ljudska potreba za priznanjem, identitetom i smislom može i dalje proizvoditi nove političke sukobe.