Godina izdanja: 2010
ISBN: 978-86-912319-8-9
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

MIROSLAV SPALAJKOVIĆ

MISIJA SRBIJE - političko zaveštanje srpskom narodu

Izdavač - Društvo Nova iskra, Beograd

Godina - 2010

36 strana

17 cm

ISBN - 978-86-912319-8-9

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja


`Miroslav Spalajković (Kragujevac, 18. april 1869 - Sevr, 4. februar 1951) bio je srpski diplomata i političar. Spalajković je bio ministar bez portfelja i zastupnik ministra spoljnih poslova od 19. februara do 15. maja 1920. godine. Bio je poslanik Kraljevine Srbije u Rusiji pre i za vreme Prvog svetskog rata. Za vreme Drugog svetskog rata bio je savetnik i siva eminencija predsednika kvislinške vlade Milana Nedića.

Miroslav Spalajković je bio zet srpskog prvaka Gliše Jeftanovića koji je imao dve visokobrazovane ćerke, Krunu udatu za Milana Srškića i Dragicu udatu za Miroslava Spalajkovića. Posle likvidacije jednog od sinova (što će saznati tek po odlasku iz zemlje) uz pomoć bivših kolega visokih evropskih diplomata, sa 75 godina je zajedno sa suprugom napustio zemlju 1944. godine.

Miroslav Spalajković je rođen u porodici bogatog trgovca u Kragujevcu. Studirao je pravo u Parizu u vreme kada je Francusku potresala Drajfusova afera. Doktorirao je 1898. sa tezom o međunarodnopravnom položaju Bosne i Hercegovine pod austrougarskom okupacijom. U diplomatskoj službi Kraljevine Srbije nalazio se od 1900. godine. Bio je sekretar poslanstva u Petrogradu od 1900. do 1904, a zatim, od 1904. do 1906, konzul u Prištini. Za šefa Konzularnog odeljenja Ministarstva inostranih dela imenovan je 1906, a naredne godine za načelnika istog ministarstva. Na ovom položaju ostao je do 1911, kada je postavljen za poslanika u Sofiji, gde je učestvovao je u sklapanju Balkanskog saveza.

Od 1913. do 1919, u godinama Prvog svetskog rata i Februarske i Oktobarske revolucije, bio je poslanik Srbije u Rusiji. U novostvorenoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca Spalajković je 1920. postao ministar bez portfelja u vladi Stojana Protića, a potom i narodni poslanik (radikal) u Ustavotvornoj skupštini. U više navrata bio je vršilac dužnosti ministra inostranih dela Kraljevine Srbije, odnosno Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, koje je kao delegat predstavljao prilikom sklapanja mira u Bukureštu (1913) i Lozani (1922/1923), kao i na prva dva zasedanja skupštine Društva naroda (1920. i 1921).

Akademik Milorad Ekmečić u svojoj knjizi „Ratni ciljevi Srbije” (pozivajući se na američkog diplomatu Džordža Kenana koji citira knjigu tadašnjeg francuskog ambasadora u Moskvi Žozefa Nulana koji je bio očevidac i svedok događaja) izneo je činjenicu da se Spalajković 1918. godine u Moskvi na prvom prijemu za strane diplomate obratio Vladimiru Lenjinu rečima: „Vi ste bandit. Vi ste osramotili slovensku rasu i ja vam pljujem u lice!” Kako svedoči Nulan, Spalajković nije bukvalno pljunuo Lenjina nego figurativno.

Kao bliski prijatelj kralja Aleksandra Karađorđevića, Spalajković je 1922. postavljen na ključno mesto poslanika u Parizu, na kome je i ostao sve do penzionisanja 1935. godine.

U vreme Drugog svetskog rata podržavao je režim generala Milana Nedića i bio jedan od njegovih glavnih ideologa. Avgusta 1941. bio je među beogradskim političarima, predstavnicima svih partija, komora, udruženja, Univerziteta, organizacija, na kom je Milan Nedić „formalno” dobio mandat za sastav Vlade narodnog spasa. Sa svojim kolaboracionističkim stavovima u javnosti je počeo da istupa od polovine 1942.

U svom prvom članku objavljenom u novinama Srpski narod, Spalajković se obrušio na učesnike puča od 27. marta i jugoslovensku vladu u egzilu, na ideju jugoslovenstva, ističući da je Ujedinjeno Kraljevstvo gurnulo Jugoslaviju u rat, a da nemački narod ne želi propast Srbije kao što nije želela propast Jugoslavije i pozivajući srpski narod da sledi Milana Nedića. Već nakon ovog članka oglasio se Tijas Mortiđija, glavni urednik ustaškog nedeljnika Spremnost, koji je avgusta 1942. napao Spalajkovića pred Nemcima kao nekadašnjeg germanofoba i rusofila, pa frankofila i zagovornika Versajskog sistema, koji je odjednom postao germanofil. Ipak Nemcima je odgovaralo da Spalajković i dalje napada Sovjetski Savez i zapadne saveznike i antiosovinski otpor u zemlji.

Kako su se partizani i Crvena armija približavali Beogradu, Spalajković je 6. septembra pobegao u Beč prvim transportom koji su organizovali Nemci i domaći kolaboracionisti, zajedno sa još nekim istaknutim kolaboracionistima i nemačkim simpatizerima (Tanasijem Dinićem, Aleksandrom Cincar-Markovićem, bratom i suprugom Milana Stojadinovića i drugima). Poslednje godine života proveo je u emigraciji. Umro je u Francuskoj 1951. godine.`


Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.