Godina izdanja: 2021
ISBN: 978-86-7102-649-9
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

TODOR KULJIĆ

MANIFEST SEĆANJA LEVICE - kontrasećanje potlačenih i zaboravljenih

Izdavač - Clio, Beograd

Godina - 2021

282 strana

22 cm

Edicija - Agora

ISBN - 978-86-7102-649-9

Povez - Tvrd

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Predgovor
Uvod

1. MANIFEST I MENADŽMENT SEĆANJA: ANTAGONISTIČKI DISKURSI
1.1. Levica nakon 1989: poražena i oslobođena
1.2. Duh vremena ili hegemona epohalna svest
1.3. Tranziciona pravda ili kultura sećanja reprivatizacije
1.4. Pozitivisti i antagonisti
1.5. Dijalektika menadžmenta i manifesta sećanja

2. DELATNA MELANHOLIJA LEVICE
2.1. Melanholija ili optimizam sećanja
2.2. Hronos i Kairos
2.3. Kairos i revolucija
2.4. Dimenzije poraza
2.5. Neherojski poraz
2.6. Različiti doživljaji poraza
2.7. Dijalektika nade i razočaranja

3. FILOZOFSKOISTORIJSKA NAČELA SEĆANJA LEVICE
3.1. Šta je smisao?
3.2. Spone prošlosti i budućnosti
3.3. Funkcionalni zaborav
3.4. Konstruktivno mobilisanje prošlog
3.5. Antipozitivistička temporalnost
3.6. Gnoseološka prednost poraženih
3.7. Samorefleksija levice
3.8. Dijalektičko sećanje
3.9. Ratovi i filozofija istorije
3.10. Linearno i kontingentno vreme

4. SOCIOLOŠKI PRISTUP SEĆANJU LEVICE
4.1. Obećanje kao ključ otvaranja prošlosti
4.2. Kolektivno pamćenje kao odnos moći
4.3. Oslobađanje revolucija od revizionizma: nove ekonomije nade
4.4. Saznajne i delatne granice psihologiziranja levice
4.5. Generacije i sećanje
4.6. Napetosti u menadžmentu sećanja EU

5. METABOLIZAM PORAZA LEVICE: KAKO LEVICA SVLADAVA VLASTITE PORAZE
5.1. Kumulativni učinak poraza
5.2. Konačni ili privremeni poraz?
5.3. Pojmovni oblici metabolizma poraza
5.4. Lica sećanja: Gevara i Gagarin
Zaključak

6. FETIŠKI ZABORAV U REPRODUKCIJI KAPITALIZMA
6.1. Zaborav genocidne eksploatacije
6.2. Fetiška struktura zaborava
6.3. Uloga zaborava u globalizaciji
6.4. Prezentizam, bezbednosno pamćenje i mnemonički konstitucionalizam
6.5. Holokaust - diskurs globalizovanog zaborava kapitalizma
6.6. Politička ekonomija razorenog pamćenja levice
Zaključak

7. STRATEŠKA NAČELA DELATNOG SEĆANJA LEVICE

Summary
Manifesto of the Left`s Memory
Literatura
Indeks ličnih imena


`Detaljno i teorijski moćno autor razmatra uzroke duboke krize savremene levice, a na to pitanje gleda iz šire, pretežno evropske, perspektive. Polazi od teze da uspešna leva politika mora umeti da prepoznati Kairosi i da za njega, isto tako, mora biti spremna, što zahteva odbacivanje danas dominantnog narativa o večnosti kapitalizma.

Da li je levica doživela definitivan poraz ili ne, to zavisi delom i od načina interpretiranja tog poraza. Hoće li se ona odreći sebe i svoje prošlosti kako bi udovoljila novom dominantnom i nametnutom narativu o dva totalitarizma, od kojih je jedan levičarski, ili će urediti vlastito sećanje na sebe na način koji polazi od sećanja poraženih, onih koji su s nestankom Sovjetskog Saveza izgubili moćnog zaštitnika a krajem socijalizma i predstavnika? Oni su poraženi, ali nisu nestali– samo se ne čuju. Kako to promeniti? Levica bi morala da učiniti upravo ovo drugo. Ona bi trebalo da ima svoju povest, a ne da preuzima od svojih protivnika priču o sebi.

I u ovoj knjizi,Todor Kuljić pokazuje iznimnu sposobnost povezivanja teorijske i analitičke dimenzije s praktično-političkom. On je autor koji drži da je stvarnost potrebno i iznova, na nov način, interpretirati (tumačiti) i mijenjati, pa su njegovi radovi dosljedno i u kontinuitetu usmjereni na obje ove zadaće. Oni otvaraju oči kako bi se svijet vidio na drukčiji način. Nedogmatičan pristup kojeg dokazuje i ovom knjigom jest građanski hrabar, jer je u značajnoj mjeri usamljen u moru nacionalističkog, plagijatorskog (u smislu ponavljanja istog i općepoznatog), uobičajenog. No, istodobno valja reći i da je Kuljić jedan od rijetkih naših autora koji je suvremen, na način da piše knjige i članke upravo o temama koje su danas u globalnoj akademskoj i intelektualnoj produkciji izrazito visoko po zastupljenosti. Mnogi se bave kulturom sjećanja, diskursima i ideologijama, identitetima i interpretacijama prošlosti. No, rijetko tko u našim krajevima ima tako jasnu dimenziju javnog prosvjetiteljskog i angažiranog djelovanja knjigama kao što je ima Todor Kuljić. On je jedan od naših malobrojnih intelektualaca, onih koji drže da im je dužnost učiniti što može da bi se svijet izmijenio na bolje. Iz knjige u knjigu on motivira društvenu promjenu u nadi da možda nije uzaludno.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Teodor Adorno Peri Anderson Alen Badiju Valter Benjamin Daniel Bensaid Ernst Bloh Noam Čomski Džodi Din Fridrih Engels Genig Fišer Sigmund Frojd Jurij Gagarin Ernesto Če Gevara Johan Volfgang Gete Georg Vilhelm Fridrih Hegel Adolf Hitler Erik Hobsbaum Ho Ši Min Nikita Hruščov Fernando Katroga Kristofor Kolumbo Vladimir Iljič Lenjin Đerđ Lukač Roza Luksemburg Mao Cedung Karl Marks Moris Merlo Ponti Napoleon Bonaparta Antonio Negri Fridrih Niče Pjer Nora Aleks Ridigerjern Rizen Maksimilijan Robespjer Spartak Josif Staljin Darko Suvin Avizer Taker Josip Broz Tito Enco Traverso Lav Trocki Maks Veber Slavoj Žižek