Godina izdanja: 2002
ISBN: 86-83927-02-4
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Primakov, Evgeniî Maksimovič, 1929- = Примаков, Евгений Максимович, 1929-
Naslov Godine u visokoj politici / Jevgenij Primakov ; prevod sa ruskog Ivana Sekicki
Jedinstveni naslov Годы в болшой политике. srpski jezik
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 2002
Izdanje [1. izd.]
Izdavanje i proizvodnja Beograd : IGAM, 2002 (Užice : `Lapčević`)
Fizički opis 444 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Sekicki, Ivana, 1947- (prevodilac)
Zbirka Dokument
Napomene Prevod dela: Годы в болшой политике
Registar.
Predmetne odrednice Primakov, Evgenij Maksimovič, 1929-
Rusija -- Političke prilike -- Spoljna politika -- 1998-1999

Predgovor
Ova knjiga nema autobiografski karakter, iako se autor nalazio u središtu događaja koje opisuje. Ona takođe nije ni istorijsko istraživanje, uprkos tome što razmatra pojave i procese bez čije se analize i ocene ne može razumeti istorija Rusije na kraju drugog milenijuma.
Knjiga se sastoji iz tri dela. U prvom, „Disidenti u sistemu”, prikazani su tokovi, tendencije i unutrašnje snage koje su pripremile i pokrenule krupne promene u našoj zemlji osamdesetih i devedesetih godina – višeznačne, složene i u mnogo čemu još nedovršene. U drugom i trećem delu, „U Spoljnoj obaveštajnoj službi” i „U Ministarstvu inostranih poslova”, gde sam radio ukupno sedam godina, sve do imenovanja za predsednika vlade, govori se o motivima koji su usmeravali naše delovanje na međunarodnoj sceni, o poslovima koje smo ostvarivali i o realnim mogućnostima koje su, bez naše krivice ali ponekad i našom krivicom, propuštene na putu stvaranja boljeg sveta.
Ipak, ovu knjigu ne bih svrstao ni u kategoriju memoarske književnosti, jer mi nije bila namera da njenog autora učinim glavnim junakom pripovedanja, po čemu se, čini mi se, memoari razlikuju od drugih žanrova. Jasno je, međutim, da sve opisano prolazi kroz prizmu ličnog doživljaja i promišljanja, uz svest da svi čitaoci neće nužno prihvatiti sve izrečeno.
Knjiga se završava opisom dva događaja koji su se odigrali mimo mojih želja i namera – mog dolaska na funkciju predsednika ruske vlade i odlaska sa te funkcije. Tih osam meseci koji dele ta dva događaja biće opisani u nastavku ove knjige, za koji se nadam da neće dugo čekati na objavljivanje.
Nastojao sam da napišem poštenu, nekonjunkturnu knjigu, u kojoj se protekli događaji sagledavaju iz perspektive današnjeg razumevanja. Biću zadovoljan ukoliko se čitalac s tim složi.


Burne godine raspada Sovjetskog Saveza, „epoha Gorbačova” i „era Jeljcina”, nestanak Varšavskog ugovora, jačanje i prodor Severnoatlantske vojne alijanse na istok – to je okvirna priča memoarske knjige ruskog akademika i političara Jevgenija Primakova.
Taj okvir ispunjeno je traganjem za odgovorima na suštinska pitanja koja su nametali međunarodni odnosi u drugoj polovini prošlog stoleća. Ta pitanja odredila su ne samo sudbinu pojedinaca već i istorijsku sudbinu mnogih naroda, i to ne samo u nedavnoj prošlosti već, po svemu sudeći, i u doglednoj budućnosti. Dramatični događaji u bivšoj Jugoslaviji, s posebnim težištem na zbivanjima koja su se ticala srpskog naroda, našli su svoje mesto u ovom Primakovljevom svedočanstvu. Za razliku od mnogih zapadnih memoarista i ključnih aktera savremene svetske politike, često opterećenih pristrasnošću, Primakov ni u jednom trenutku ne gubi iz vida vrednost i značaj nacionalne kulture i tradicije iz koje potiče. Zato je ovo delo redak primer knjige u kojoj se, umesto spektakularnih obračuna i optužbi, prava snaga nalazi u strasnom traganju za univerzalnim obrascem međuljudskog i međunarodnog razumevanja i sporazumevanja.

Jevgenij Maksimovič Primakov (1929, Kijev – 2015, Moskva) bio je ruski političar, diplomata, akademik i jedan od ključnih aktera spoljne politike Rusije u periodu nakon raspada Sovjetskog Saveza. Završio je Moskovski institut za orijentalistiku i specijalizovao se za međunarodne odnose i bliskoistočne studije, što je značajno uticalo na njegovu ranu profesionalnu orijentaciju.
Karijeru je započeo kao novinar i stručnjak za Bliski istok, a zatim je izgradio uglednu akademsku karijeru u okviru Sovjetske akademije nauka, gde je postao jedan od vodećih eksperata za međunarodne odnose. Krajem osamdesetih godina uključuje se u politički život, učestvujući u radu najviših državnih organa tokom perioda reformi i raspada Sovjetskog Saveza.
Od 1991. do 1996. godine bio je direktor Spoljne obaveštajne službe Rusije. Nakon toga obavlja funkciju ministra inostranih poslova (1996–1998), gde zastupa ideju multipolarnog sveta i jačanja međunarodnog položaja Rusije. Godine 1998. imenovan je za predsednika vlade Ruske Federacije i na toj funkciji ostaje do 1999, u vreme političke i ekonomske krize, kada pokušava da stabilizuje državu i vodi uravnoteženu spoljnu politiku.
Posle povlačenja iz izvršne vlasti ostaje aktivan u javnom i akademskom životu, između ostalog kao predsednik Privredne komore Rusije, i nastavlja da utiče na formiranje strateških i spoljnopolitičkih koncepata. Autor je više knjiga i memoara u kojima analizira savremene međunarodne odnose i sopstveno političko iskustvo. Smatra se jednim od najznačajnijih ruskih diplomata i državnika kraja 20. i početka 21. veka, poznatim po pragmatičnom pristupu i zalaganju za ravnotežu globalnih sila.

MG P53 (N)