Godina izdanja: 2022
ISBN: 978-86-521-4272-9
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Laguna 2022 486 strana : ilustrovano

odlična očuvanost

Đorgović koristi simboličko pitanje „ko je ubio Skerlića“ da bi govorio o propasti građanskog duha, racionalizma i odgovorne intelektualne elite u Srbiji. „Ubistvo“ nije doslovno, već označava nestanak vrednosti koje je Skerlić zastupao.

STRUKTURALNI PREGLED

1. Uvod: Skerlić kao simbol
Jovan Skerlić predstavljen kao:
racionalista
zagovornik evropskih vrednosti
borac za modernu, uređenu državu
Njegova figura = ideal izgubljene Srbije

2. Metafora „ubistva“
„Ubistvo“ znači:
marginalizaciju razuma i kritičkog mišljenja
potiskivanje građanske kulture
Nema jednog krivca → krivica je kolektivna i istorijska

3. „Zemlja zbežalih“
Ključni pojam:
društvo u kojem:
elita beži od odgovornosti
građani se povlače u privatnost
„Zbežali“ = oni koji su:
odustali od javnog delovanja
prihvatili oportunizam

4. Kritika političke kulture
Dominantne pojave:
populizam
antiintelektualizam
kratkoročni interesi
Politika se udaljava od:
znanja
etike
javnog dobra

5. Uloga intelektualaca
Nekada: aktivni korektiv društva (Skerlićev model)
Danas (po autoru):
pasivni ili instrumentalizovani
skloni kompromisima

6. Istorijski kontinuitet problema
Problemi nisu novi:
ponavljaju se kroz epohe
Društvo ne uči iz sopstvenih grešaka

7. Zaključak
„Ubistvo Skerlića“ =
poraz razuma, odgovornosti i građanske hrabrosti
Mogući izlaz:
povratak kritičkom mišljenju
obnova javne odgovornosti
jačanje intelektualnog integriteta

KLJUČNE IDEJE

Skerlić = simbol prosvetiteljskog duha
„Ubistvo“ = nestanak tih vrednosti
Društvo = pasivno, oportunističko („zbežalo“)
Politika = bez etike i znanja
Rešenje = povratak odgovornim elitama i aktivnom građanstvu