ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Godina izdanja: xxx

Kaplan Burović - Dardanija

2004g
Ženeva
166 strana
Odlično očuvana

Ceo život se borio protiv albanskih falsifikatora, a sada strahuje da će ga ubiti: Dramatičan vapaj najstarijeg jugoslovenskog disidenta (FOTO)
Najstariji jugoslovenski disident, koji je više o četvrt veka proveo u jugoslovenskim i albanskim zatvorima, akademik dr. Kaplan Burović, koji od 1991. godine živi u Ženevi strahuje da će ga “fizički likvidirati i proglasiti nenormalnim”.

Akademik Burović je poznat kao publicista, književnik i naučnik, balkanolog i albanolog. Objavio je preko 130 knjiga na nekoliko svetskih jezika. Njegov bogat naučno-istraživački rad prožet je zaključcima koji izazivaju žestoke reakcije među Albancima zbog njegovih tvrdnji da Albanci nisu ni Iliri, ni Pelazgi, već da su Albanci sa Kosova i Metohije uglavnom islamizovani hrišćani.

Dok se azijska istorija Dardanaca bazira isključivo na mitologiju i legende, njihova balkanska istorija, iako nije oslobođena mitologije i legendi, pretežno se oslanja na dokumenta, iako počinje u XI veku p.n.e, kad su se Dardanci iselili iz Male Azije i smestili na prostorije današnjeg Kosmeta, koji su upravo oni nazvali Dardanija, ili – ovo je više moguće – drugi su ga po njima nazvali tako.

Iz ovog dela njihove istorije interesuje nas da znamo, kad su se smestili na Kosmet, jesu li Dardanci našli ovu oblast praznu, nenastanjenu, ili je tu živela neka druga populacija. Ako su tu našli koju drugu populaciju, kakve su relacije uspostavili sa njima, pa i sa susednim narodima? Gde se prostirala ta Dardanija Balkana? Da li su Dardanci odoleli grciziranju i romaniziranju, kakve su relacije imali sa Ilirima i, na kraju, što se zbilo sa njima?

Sigurno da u ovom poglavlju neću se baviti svim ovim problemima, jer sam nekima od njih rezervirao posebna poglavlja.

1.

U Pećini Gajtana, okolina Skadra, nađena je vilica sa kutnjacima majmuna MAKAKUS SYLVANA PLIOCENE, slična sa onom Val d’Arnos-a (Italija), koji je živeo u jednom vremenskom periodu od početka pliocena do Rissiene-skog ledenog doba. Primerak Gajtana pripada srednjem pleistocenu1).

Kako sam naglasio još u prvom polavlju ovog dela, grčki akademik A.N.Poulianos, polazeći od prisustva na Balkanu HOMO ERECTUS-a, sa pravom pretendira da se HOMO SAPIENS formirao ovde i da se, sledstveno, na Balkanu, čovek pojavio i postojao najmanje od pre 500.000 poslednjih godina, ako ne i više. Znači, Balkan je bio jedna hominizirana zona od pre velike seobe naroda, koja se zbila negde pri kraju trećeg mileniuma p.n.e.

Bugarski akademik, prof. dr Georgi I. Georgiev kaže:

„Zahvaljujući dobrim fizičko-geografskim uslovima, život u zemljama Balkana, uključujući i Albaniju, razvio se još u paleolitu. Ovo je dokazano u raznim mestima za posebne etape ove periode. Intenzivan je bio život u periodi neolita i eneolita, dok u kasnijoj preistorijskoj periodi, u etapi bronza, razvila se u južnim oblastima poluostrva i u Istočnom Mediteranu procvetana kultura Krito-Mikenska, koja je pozitivno uticala u razvoj severnih oblasti“2