ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1999
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

MILAN MIJALKOVSKI

ZLOČINI I ZABLUDE ALBANSKIH SEPARATISTA

Izdavač - Vojska, Beograd

Godina - 1999

312 strana

21 cm

Edicija - Posebna izdanja

Povez - Tvrd

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
UVOD
Višedecenijske kobne zablude albanskih separatista
Suprotstavljanje albanskom separatizmu
Bujanje separatističkih zabluda

CILJEVI I STRATEGIJA ALBANSKIH SEPARATISTA
Podmukla strategija
Teroristička agresija
Teroristička agresija albanskih separatista
Propagandna podrška agresije
Obaveštajno-bezbednosna podrška agresije
Finansiranje agresije

SUŠTINA AGRESIJE ALBANSKIH SEPARATISTA
Terorizam u funkciji etničkog čišćenja
Zločini nad srpskim civilima
Etničko čišćenje srpskih naselja
Albanci kao taoci
Kukavičluk i svirepost terorista
Prisiljavanje na terorizam
Teroristički napadi na policiju
Teroristički napadi na pripadnike VJ
Nasrtaji na granicu
Sistematsko opsedanje granice
Pokušaji probijanja granice

TERORISTIČKI SASTAVI ALBANSKIH SEPARATISTA
Jugoslovenska narodna armija na nišanu terorista
Nagoveštaj `OVK`
Samozvana teroristička vojska

STRANI PLAĆENICI U ALBANSKIM TERORISTIČKIM BANDAMA
Uverljivi dokazi
Mobilizacija plaćenika u Hrvatskoj
Mudžahedini prednjače u zločinima
Mudžahedinska jedinica `Bravo`
Mudžahedinska jedinica `Abu Bekir Sadik`

ALBANIJA - BAZA I IZVOZNIK TERORIZMA
Austrougarska tvorevina - veran turski nostalgičar
Agresija na Srbiju
Neopreznost socijalističke Jugoslavije
Stalna agresija Albanije protiv SRJ

STRATEGIJA OBMANJIVANJA
Sistematsko podsticanje i obmanjivanje
Samozavaravanje mentora i terorista
Nagoveštaj promene stavova

PORAZ ALBANSKIH SEPARATISTA I TERORISTA
Početak kraja
Potonule lađe

PODVALE VERIFIKATORA
Navodni masakr - alibi za agresiju
Pregovori bez pregovora
Vrhunac zabluda - tragične posledice
NATO `štiti` Albance
Vojno-tehnički ugovor
Uslovi za političko rešenje
Rezolucija Saveta bezbednosti OUN o Kosovu i Metohiji

Literatura


`Povodom Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija i krize u njoj, tokom protekle (1998) godine napisano je i rečeno mnogo toga: bespoštedno su iznošene brojne i uverljive činjenice o albanskim separatistima i teroristima i njihovim inostranim mentorima, ključnim uzročnicima konflikta, ali i jednostrane, neobjektivne i tendenciozne informacije s ciljem da se Republika Srbija i SRJ diskredituju samo zbog toga što odsudno brane svoje vitalne državne i nacionalne vrednosti i interese.

Takva kontradiktornost u shvatanju i javnom tumačenju krize na Kosovu i Metohiji prvenstveno je rezultat odnosa između subjekata međunarodne zajednice, karakterističnih po tome što jedna država Sjedinjene Američke Države - i vojno-politički savez (NATO), koji one predvode, pokušavaju da svuda, posebno na Balkanu, nametnu svoje interese primenom sile. Imajući u vidu tu oporu istinu, nije pretenciozno zaključiti da je strategijski odsudna odbrambena operacija koju je SRJ izvela u 1999. godini radi odbrane AP Kosova i Metohije od udruženih zločinaca NATO-a i njihovih vazala (Albanije i albanskih separatista i terorista sa Kosova i Metohije) bila mnogo složenija nego odbrana Kosova od turskog agresora 1389. godine.

Analiza konflikta na Kosovu i Metohiji kazuje o tome da on nije posledica samo neoprezne novije politike, već da ima duboke korene u prošlosti, posebno u tretmanu te južne srpske pokrajine u prethodnoj Jugoslaviji. Agresivni i veoma bezobzirni hegemonizam velikih sila, s jedne strane, i islamske i hrišćanske rimokatoličke civilizacije, sa druge strane, među albanskim separatistima na Kosovu i Metohiji stalno je podgrejavao zabludu o mogućnom preotimanju te iskonske srpske zemlje i njenom prisajedinjenju `islamskoj velikoj Albaniji`. U skladu sa takvim opredeljenjem albanski separatisti su neprekidno provodili raznovrsne ilegalne, polulegalne i legalne antisrpske delatnosti, pokušavajući da unište ili proteraju Srbe i Crnogorce sa Kosova i Metohije. Njihove neprekidne, veoma proračunate i usklađene neoružane delatnosti sukcesivno su (apsolutno u skladu sa načelima strategije džihada) prerastale u oružane, u periodu kada su činili najsvirepije zločine nad srpskim i crnogorskim narodom kako bi ga prognali sa Kosova i Metohije.

Tragično je, ali istinito da su toj neprekidnoj i perFidnoj agresiji albanskih separatista, u kojoj je terorizam ključni sadržaj, uveliko pogodovale subjektivne slabosti vlasti prethodne Jugoslavije. Neopreznost socijalističke Jugoslavije (ili nešto drugo?) povećala je zablude albanskih separatista na Kosovu i Metohiji do te mere da se među njima odomaćio stav da albanska nacionalna manjina ima pravo naroda (samoopredeljenje i otcepljenje). Iako su albanski separatisti aktima klasičnog terorizma više puta pokušavali da albanskoj nacionalnoj manjini obezbede pravo naroda, zbog subjektivnih slabosti prethodne Jugoslavije oni nikada nisu za to snosili zaslužene posledice. Naprotiv, tadašnja vlast pokazivala je razumevanje za njihove zahteve i operacionalizujući ih u ustavnim i drugim normativnim dokumentima, opasno podstakla zablude te agresivne manjine.

Republika Srbija je 1989. godine, rukovođena procenom da albanski separatisti predstavljaju smrtnu opasnost za njen suverenitet i teritorijalni integritet, mirnim i političkim, ali energičnim oblicima borbe otpočela razbijanje njihovih varljivih nadanja. Od tada, dajući prioritet demokratskim metodama, vlasti Republike Srbije argumentovano su razuveravale albanske separatiste u pogubnost njihovog fašističko-džihadskog opredeljenja i delovanja. Odgovarajućim odbrambenim merama razbijano je verovanje albanskih separatista da imaju bilo kakve izglede da terorizmom Ostvare svoje ciljeve.

Konačno, Republika Srbija i SRJ su u 1998. godini pokazale albanskim separatistima i njihovim inostranim podstrekačima da je zabludama došao kraj. Pokazale su da će odlučno i svim sredstvima braniti i odbraniti sve svoje vitalne vrednosti. Pokušaj agresora NATO-a da u proleće 1999. godine okupira Kosovo i Metohiju i našu otadžbinu u celini, nije uspeo. Agresoru je pružen herojski otpor i naneti su mu značajni gubici, a albanski separatisti zasvagda uvereni da samo mirnim i demokratskim oblicima političke borbe mogu da rešavaju tekuća i sporna` pitanja na Kosovu i Metohiji.

Na stranama koje slede sadržani su skroman pokušaj da se razjasne uzroci, nosioci i posledice zabluda albanskih separatista u Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija, s jedne strane, i nedvosmislena poruka da će Republika Srbija i SRJ bespoštedno braniti i odbraniti Kosovo i Metohiju, sa druge strane.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.